Но­во­сад­ска рација постаје обавезна тема на часовима историје

У но­вим про­гра­ми­ма на­ста­ве и уче­ња овај стра­ви­чан зло­чин на­ћи ће се ме­ђу кључ­ним пој­мо­ви­ма, чи­ме ће се оси­гу­ра­ти да убу­ду­ће сви на­став­ни­ци и ауто­ри уџ­бе­ни­ка исто­ри­је оба­ве­зно по­све­те ду­жну па­жњу овом по­гро­му.

Пре тач­но 81 го­ди­ну до­го­дио се стра­вич­ни зло­чин ма­ђар­ског оку­па­то­ра на про­сто­ру ју­жне Бач­ке, по­гром и ма­са­кр знан као „Но­во­сад­ска ра­ци­ја” у три нај­стра­шни­ја да­на у исто­ри­ји Но­вог Са­да, ко­ји је од 21. до 23. ја­ну­а­ра 1942. го­ди­не био ма­сов­но гу­би­ли­ште Ср­ба и Је­вре­ја. И то до са­да ни­је би­ло ме­ђу кључ­ним пој­мо­ви­ма са­др­жа­ја на­став­ног пред­ме­та исто­ри­ја, али ће ка­ко „По­ли­ти­ка” са­зна­је убу­ду­ће – би­ти. За наш лист то је по­твр­ђе­но у За­во­ду за уна­пре­ђи­ва­ње обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња (ЗУ­ОВ), где на­ста­ју пред­ло­зи пла­но­ва и про­гра­ма на­ста­ве и уче­ња за пре­ду­ни­вер­зи­тет­ско школ­ство.

О овом и дру­гим стра­да­њи­ма жр­та­ва и зло­чи­ни­ма про­тив чо­веч­но­сти у Дру­гом свет­ском ра­ту на­ши ђа­ци уче на ча­со­ви­ма исто­ри­је у осмом раз­ре­ду основ­не шко­ле, у тре­ћем или че­твр­том раз­ре­ду гим­на­зи­је и у пр­вом или дру­гом раз­ре­ду сред­њих струч­них шко­ла. Не у свим, али у ве­ћи­ни одо­бре­них уџ­бе­ни­ка из исто­ри­је, у лек­ци­ја­ма по­све­ће­ним зло­чи­ни­ма оку­па­то­ра, ге­но­ци­ду над срп­ским на­ро­дом у НДХ, Хо­ло­ка­у­сту над ју­го­сло­вен­ским Је­вре­ји­ма, опи­са­на је и „Но­во­сад­ска ра­ци­ја”.

Ини­ци­ја­ти­ву да на­став­не је­ди­ни­це о по­гро­му у Бач­кој бу­ду не­из­о­став­ни део од­го­ва­ра­ју­ћих на­став­них про­гра­ма за основ­це и сред­њо­школ­це, под­се­ти­мо, Бач­ка епар­хи­ја Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве упу­ти­ла је На­ци­о­нал­ном про­свет­ном са­ве­ту и ово нај­ва­жни­је струч­но те­ло јед­но­гла­сно ју је при­хва­ти­ло. Иста ини­ци­ја­ти­ва на­и­шла је и на одо­бра­ва­ње струч­ња­ка ЗУ­ОВ-а ко­ји ис­ти­чу да је „од по­себ­ног зна­ча­ја да се у но­вим про­гра­ми­ма на­ста­ве и уче­ња ‚Но­во­сад­ска ра­ци­ја’ на­ђе ме­ђу кључ­ним пој­мо­ви­ма са­др­жа­ја пред­ме­та исто­ри­ја, ме­ђу ко­ји­ма већ је­су, на при­мер: Хо­ло­ка­уст, Аушвиц, Ја­се­но­вац…” Др­же­ћи се тог ста­ва, уз са­гла­сност про­свет­ног вр­ха, у но­вим про­гра­ми­ма на­ста­ве и уче­ња овај са­др­жај ће би­ти ме­ђу кључ­ни­ма, а ти­ме ће се оси­гу­ра­ти да убу­ду­ће сви на­став­ни­ци на ча­со­ви­ма и ауто­ри на стра­ни­ца­ма уџ­бе­ни­ка оба­ве­зно по­све­те ду­жну па­жњу и од­го­ва­ра­ју­ћи про­стор овом тра­гич­ном до­га­ђа­ју.

Осим то­га, ЗУ­ОВ је из­ра­дио угле­дан при­мер при­пре­ме за час исто­ри­је по­све­ћен не­го­ва­њу се­ћа­ња на „Но­во­сад­ску ра­ци­ју” на ко­ји мо­гу и тре­ба да се осло­не на­став­ни­ци исто­ри­је. У увод­ном де­лу тог ча­са, на ко­ји ни про­фе­сор ни уче­ни­ци не би ва­ља­ло да до­ђу не­спрем­ни, на­став­ник пи­та ђа­ке да ли су ура­ди­ли до­ма­ћи за­да­так – са­мо­стал­но ис­тра­жи­ва­ње о „Но­во­сад­ској ра­ци­ји” и да ли су од­гле­да­ли до­ку­мен­тар­ни филм „Де­ца бе­смрт­но­сти” у ко­јем је опи­сан тај зло­чин. За­тим уче­ни­ке де­ли у па­ро­ве или ма­ње гру­пе, за­да­је им да про­ми­сле, про­ди­ску­ту­ју и на­ве­ду нај­ма­ње пет раз­ло­га за­што је ва­жно не­го­ва­ти се­ћа­ње на ова­кве до­га­ђа­је. Ка­ко се у при­пре­ми ча­са да­ље на­во­ди, на­став­ник мо­же ђа­ке да под­стак­не да ис­ка­жу ка­кве би по­сле­ди­це про­ис­те­кле уко­ли­ко би се у са­вре­ме­ном дру­штву за­бо­ра­ви­ло на ова­ква стра­да­ња и ако се она ни на ко­ји на­чин не би обе­ле­жа­ва­ла. За­па­жа­ња уче­ни­ка тре­ба­ло би да бу­ду за­пи­са­на на та­бли, а он­да би и на­став­ник тре­ба­ло да пред­ста­ви сво­је за­кључ­ке и ука­же на оне ко­ји су нај­ва­жни­ји за не­го­ва­ње кул­ту­ре се­ћа­ња, као на при­мер: „по­ма­же нам у раз­у­ме­ва­њу све­та у ко­јем жи­ви­мо и у раз­ви­ја­њу соп­стве­ног иден­ти­те­та, учи нас да уочи­мо упо­зо­ра­ва­ју­ће сиг­на­ле да се слич­ни зло­чи­ни мо­гу по­но­ви­ти, ин­спи­ри­ше нас да бу­де­мо бо­љи љу­ди…”

По за­ми­сли струч­ња­ка ЗУ­ОВ-а, про­фе­сор и уче­ни­ци на овом ча­су за­јед­но из­два­ја­ју нај­ва­жни­је по­дат­ке о то­ме ка­да се и где зло­чин до­го­дио, ко су би­ли по­чи­ни­о­ци, ко жр­тве, ди­ску­ту­ју о до­ку­мен­тар­цу „Де­ца бе­смрт­но­сти” из­два­ја­ју­ћи из фил­ма све­до­че­ња по­то­ма­ка жр­та­ва ко­ја су на њих оста­ви­ла по­се­бан ути­сак. У за­вр­шном де­лу ча­са у на­став­ни­ко­вој пре­зен­та­ци­ји мо­же да бу­де при­ка­за­на фо­то­гра­фи­ја зна­ме­ни­тог спо­ме­ни­ка „По­ро­ди­ца”, ва­ја­ра Јо­ва­на Сол­да­то­ви­ћа, по­све­ће­ног жр­тва­ма „Но­во­сад­ске ра­ци­је”.

Оче­ки­ва­ни ис­хо­ди по­сле ова­квог ча­са су да ће уче­ник би­ти у ста­њу да: обра­зло­жи сми­сао не­го­ва­ња се­ћа­ња на тра­гич­не исто­риј­ске до­га­ђа­је као што је „Но­во­сад­ска ра­ци­ја”; об­ја­сни мо­гу­ће по­сле­ди­це овог зло­чи­на ма­ђар­ских оку­па­то­ра из 1942. го­ди­не на са­вре­ме­но срп­ско дру­штво; пре­по­зна ва­жност по­што­ва­ња људ­ских пра­ва; иден­ти­фи­ку­је основ­не ка­рак­те­ри­сти­ке то­та­ли­та­ри­зма у Ма­ђар­ској у вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та и на­ве­де ње­го­ве по­сле­ди­це у кон­тек­сту зло­чи­на у ју­жној Бач­кој; ло­ци­ра на исто­риј­ској кар­ти про­стор ју­жне Бач­ке где су из­вр­ше­ни зло­чи­ни по­чет­ком 1942. го­ди­не; ко­ри­сте­ћи лен­ту вре­ме­на сме­сти „Но­во­сад­ску ра­ци­ју” на од­го­ва­ра­ју­ће ме­сто ме­ђу нај­зна­чај­ни­јим по­ја­ва­ма и до­га­ђа­ји­ма из исто­ри­је Ср­би­је и срп­ског на­ро­да у пе­ри­о­ду Дру­гог свет­ског ра­та. И што је нај­ва­жни­је, све ће то за­и­ста на­у­чи­ти – за­у­век, не са­мо за оце­ну.

До­ку­мен­тар­ни филм „Де­ца бе­смрт­но­сти” од зна­ча­ја за обра­зо­ва­ње

Пре не­ко­ли­ко го­ди­на Град­ска упра­ва за кул­ту­ру Но­вог Са­да обра­ти­ла се Ми­ни­стар­ству про­све­те за струч­но ми­шље­ње о пред­ло­гу Ор­га­ни­за­ци­о­ног од­бо­ра за обе­ле­жа­ва­ње го­ди­шњи­це „Но­во­сад­ске ра­ци­је” да ђа­ци­ма „за­вр­шних раз­ре­да основ­них и сред­њих шко­ла” на те­ри­то­ри­ји Но­вог Са­да бу­де при­ка­зан до­ку­мен­тар­ни филм „Де­ца бе­смрт­но­сти”, ре­ди­те­ља Ми­ло­ша По­по­ви­ћа. Стру­ка је та­да про­це­ни­ла да је овај до­ку­мен­та­рац зна­ча­јан за обра­зо­ва­ње и да тре­ба да га по­гле­да­ју не са­мо ма­ту­ран­ти не­го сви ђа­ци ста­ри­јих раз­ре­да осмо­лет­ки и сред­њо­школ­ци на ре­пу­блич­ком ни­воу.

– Филм „Де­ца бе­смрт­но­сти”, чи­ји је про­ду­цент пра­во­слав­на Епар­хи­ја бач­ка, на­стао је 2012. го­ди­не. Тра­је 30 ми­ну­та, а за те­му има зло­чин ма­ђар­ског оку­па­то­ра из ја­ну­а­ра 1942. го­ди­не на про­сто­ру ју­жне Бач­ке у ко­јем је стра­да­ло ви­ше хи­ља­да ци­ви­ла срп­ске и је­вреј­ске на­ци­о­нал­но­сти. Струч­ни тим ЗУ­ОВ-а оце­нио је да овај филм мо­же да до­при­не­се оства­ри­ва­њу ци­ље­ва на­шег обра­зов­но-вас­пит­ног си­сте­ма и пре­по­ру­чио ње­го­во при­ка­зи­ва­ње основ­ци­ма од пе­тог до осмог раз­ре­да и сред­њо­школ­ци­ма, с тим да се, у скла­ду с уз­ра­стом, под­ра­зу­ме­ва­ју од­го­ва­ра­ју­ће при­пре­ме и ак­тив­но­сти пре и по­сле гле­да­ња овог до­ку­мен­тар­ца – об­ја­сни­ли су у ЗУ­ОВ-у за „По­ли­ти­ку”.

Ова филм­ска при­ча, до­ча­ра­ва­ју, сат­ка­на је од по­тре­сних све­до­че­ња по­то­ма­ка стра­да­лих ко­ја иза­зи­ва­ју ем­па­ти­ју код гле­да­ла­ца. Гле­да­ње фил­ма ла­ко се мо­же по­ве­за­ти са са­др­жа­јем про­гра­ма на­ста­ве и уче­ња пред­ме­та исто­ри­ја, срп­ски је­зик и књи­жев­ност и гра­ђан­ско вас­пи­та­ње и мо­же да пру­жи под­сти­цај за раз­го­вор са уче­ни­ци­ма о мно­гим те­ма­ма – не са­мо о кон­крет­ном зло­чи­ну и Дру­гом свет­ском ра­ту, већ и о ва­жно­сти пра­шта­ња и раз­ви­ја­њу кул­ту­ре се­ћа­ња.

Извор: Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: