Новосибирск, град у срцу велике Русије и мозак Сибира

Пише: Остоја Војиновић

Са преко 1,5 милиона становника, Новосибирск је после Москве и Санкт Петербурга трећи град по величини у Русији, а уједно је престоница, као и највећи и најдинамичнији  град Сибира, који је надмашио старија насеља попут Томска и Тоболска. Од руске престонице удаљен је око 3.300 километара.

Новосибирск је настао на месту где се укрштају железница и река, а свој живот је започео као Новониколајевск на преласку деветнаестог у двадесети век. Он је прави „град железнице“ – израстао је 1893. из малог насеља Ново Село, основаног близу градилишта великог железничког моста преко Оба, грађеног за Транссибирску пругу. Спајањем постојећих насеља 1903.године настао је град, који је назван Новониколајевск по императору Николају Другом. Мост је завршен у пролеће 1897.године чинећи ново насеље регионалним транспортним чвориштем. Значај града се повећао завршетком железнице Туркестан – Сибир почетком 20.века чиме је нова пруга повезала Новониколајевск са средњом Азијом и Каспијским морем. Од Москве до Новосибирска данас се том железницом путује “само“ 72 сата, дакле три дана и три ноћи.

Захваљујући индустријализацији и ресурсима развио се у праву метрополу којој би позавидели многи европски и амерички градови. Свој напредак дочекао је током владавине Јосифа Стаљина јер је тада устоличен у индустријски центар Совјетског Савеза.У свом летопису чува податак да је сеоба војне индустрије преко Урала у овај град током Другог светског рата омогућила победу Русима у Стаљинградској бици, док у последњим страницама те богате књиге стоји да је Новосибирск израстао у царство научника што је и данас.

Повољан спој географског положаја и жељезнице од првих дана је обезбиједио услове за интензиван развој града. О томе сведоче и преживеле грађевине с почетка 20. века међу којима су и дрвене куће, богато украшене и прилично велике. Током првих 20 година у Новосибирску су постојале практично само дрвене грађевине. Тек понека зграда од јавног значаја била је сазидана од цигле, као што су храм Светог Александра Невског који данас поново служи као црква, и Градски трговински центар , импозантна зидана грађевина која подсећа на железничку станицу.

У време отварања моста, Николајевск је имао 7.800 становника, али се насеље развијло брзо. Прва банка је отворена 1905.године да би их до 1915. пословало још пет. Већ 1907.године Новониколајевск, који тада броји преко 47.000 становника добија статус града са пуним правима за самоуправу. Током предреволуционарног периода, становништво Новониколајевска достиже 80.000 а град има стабилан и брз економски раст постајући на тај начин један од највећих трговачких и индустријских центара Сибира.У граду се развија значајна пољопривредно прерађивачка индустрија, ливница гвожђа, тржиште разних роба и комерцијалних и бродских компанија. До 1917.године изграђено је седам православних и једна католичка црква, неколико биокопа, четрдесет основних и једна средња школа, а 1913.године овај град је постао први у Русији који је започео обавезно основно образовање.

Као и у другим већим сибирским градовима, снажан развој Новониколајевска пре Првог светског рата нагло је заустављен хаосом и разарањима које је донео дуготрајан Руски грађански рат. У Новониколајевску су борбе окончане релативно брзо тако што су совјетске снаге 1919. заузеле град.

Новониколајевск је започео реконструкцију 1921.године на почетку Лењиновог периода нове економске политике. Као део Томске кнежевине послужио је као њен административни центар, да би од 1921.до1925.године био управни центар Новониколајевске кнежевине, а град добија своје данашње име Новосибирск 12.септембра 1926.године.

Његова кључна улога у саобраћајном систему земље допринела је брзом опоравку, и за кратко време постаје један од главних центара совјетског индустријског развоја и административни центар већег дела географског Сибира. Тако је између 1925. и 1937.године Новосибирск био главни град простране Сибирске области у чији састав је ушло пет губернија из предреволуционарног времена.

Током индустријализације у време Јосифа Стаљина град обезбеђује своје место као један од највећих индустријских центара Сибира. Створено је неколико масовнијих индустријских објеката, укључујући фабрику “Сибкомбајн“, која је специјализована за производњу тешке опреме за рударство, као и фабрика за прераду метала, постројења за прераду хране, као и нова електрана.

У периоду велике совјетске глади из 1932-1933.године више од 170.000 сеоских избеглица тражило је храну и сигурност у Новосибирску насељавајући се у касарнама на периферији града што је довело до стварања сиротињских квартова Бољшаја и Малаја Нахаловка и других.

Брзи раст и индустријализација довели су до тога да Новосибирск почињу називати “Чикагом Сибира“.Трамвајске шине биле су постављене 1934.године када становништво достиже број од 287.000 чинећи Новосибирск највећим градом Сибира.

Између 1940. и 1942.године више од 50 значајних фабрика сакривено је и пресељено из западне Русије у Новосибирск, како би се на тај начин смањио ризик од њиховог уништења током рата, а у том тренутку град је постао велика база снабдевања Црвене армије.

Динамичан развој се одразио у савременом конструктивистичком стилу великих административних зграда дуж главне градске магистрале – Црвеног проспекта. Један од најбоље очуваних примера овог стила је изузетно лепа зграда Извршног комитета Сибирске области, завршена 1932.године.

Крајем 1930-их значајни грађевинари су се држали традиционалне архитектуре Стаљиновог периода. Најимпозантнија грађевина овог периода је Театар опере и балета, један од најзначајнијих центара класичне музике у Русији. Његова изградња је трајала од 1931. до 1945, али су последњи радови били окончани тек 1956.године.Због куполе која у пречнику има 40, а висину 30 метара, већа је од Бољшог театра.У овој згради током Другог светског рата чувани су експонати из двадесет највећих музеја Совјетског Савеза, које је совјетска власт спасавала пред Немцима.Није било угља за обичне људе, али је морало да га буде за грејање депоа са непроцењивим културним благом нације. Новосибирска државна опера је најсавременије опремљено и највеће оперско балетно позориште у Русији испод кога се налазе два вештачка језера из којих би се црпила вода за гашење у случају пожара.Због величине и монументалности, здање називају Сибирски Колосеум.

На главној улици, Красном проспекту налази се и црквица Светог Николаја, на месту које је географско средиште Русије.

Главна градска железничка станица, завршена 1939, такође је одраз грандиозности совјетског неокласицизма. Још увек је једна од највећих у Русији.

Новосибирск је просперитетна метропола, са изузетно чистим и негованим центром. У његовом ужурбаном језгру ничу нови стамбени и пословни облакодери, а подземна железница, пуштена у рад 1985.године, повезује насеља на две стране реке Об. У граду се налази и неколико значајних високообразовних установа, међу којима су и Новисибирски државни технички универзитет основан 1950, као и Новосибирски државни универзитет основан 1959.године.

Значајан део своје интелектуалне енергије Новосибирск црпи из свог предграђа Академгородока („академски град“) чији настанак  1957. Године се везује за процват науке из доба Спутњика. Временом је овај град стекао реноме идиличне заједнице људи од науке.Овај “академски град “ још увек има тихи шарм оличен у парковима и улицама са дрворедима који заклањају совјетске зграде из 1960-их. Овај научни град је преживео тешко време 1990-их и у њему се и данас обавља велики део значајних научних истраживања у Русији у свим областима науке. Поред истраживачких института, у Академгородоку су смештени и бројни музеји, као што је Музеј историје сибирске културе, у коме се налази чувена збирка мумија са висоравни северног дела Средње Азије.Овде се такође налази и Музеј сунца – први и једини музеј сунца у свету, у којем је прикупљено више од 400.000 експоната посвећених тој звезди.

У Академгородоку се такође налази и музеј на отвореном посвећен дрвеној архитектури. У њему су изложени археолошки експонати, укључујући и праисторијске идоле. Међутим, највећи драгуљ поставке музеја је реконструисана црква Христа Спаситеља из села Зашиверск на реци Индигирки, у Републици Саха (Јакутији). То место се налази око 3.000 километара источно од Академгородока. Ова црква, подигнута око 1700. године, служила је народу Зашиверска много деценија, све док целокупно становништво села није умрло током епидемије великих богиња 1883. године.Игром судбине, лек против ове болести недавно је пронађен управо у Новосибирску у Институту „Вектор“, једној од малобројних светских установа које на скали биолошке сигурности имају највишу ознакуЛек против великих богиња синтетисан је у Новсибирску, а вирус великих богиња ( Variola vera) који је од свог настанка 1980.године само у 20.веку убио око 500 милиона људи, сачуван је у Новосибирску.Тренутно је рад у Институту “Вектор“ веома интезиван и у њему је веч произведено више од два милиона тест система за дијагнозу ковида 19, а истовремено се ради на вакцини против новог вируса корона.

Дана 2.септембра 1962.године становништво Новосибирска је достигло милион.У то доба, то је био најмлађи град на свету са преко милион људи, а Новосибирску је требало мање од седамдесет година да би достигао ову значајну бројку. У овом граду живи чак 40 академика и 3.000 доктора наука, због чега га многи и називају царство научника.

(Приликом писања текста као извори послужили РИА Новости, Новосибирские новости, Официальный сайт Новосибирска, Росијскаја газета, Russia Beyond Србија)

Прочитајте ЈОШ:

И ремек-дјела у карантину: Како је Руски музеј обиљежио 125. годишњницу постојања

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: