НСД Никшић: Млади се селе јер ДПС уништава квалитете Никшића

„Након завршетка Другог свјетског рата, услиједила је обнова града, приликом које је Никшић израстао из обичне касабе у модеран индустријски град. Са развојем индустрије у Никшићу, повећавао се број људи који су долазили како би ту пронашли запослење, о чему говори чињеница да је у бившој СФРЈ само у индустријским предузећима Никшића било запослено око 20,000 људи, док је Никшић био међу десет најразвијенијих градова бивше нам државе. Тада је завриједио име Југословенског Манчестера, јер је био град челика, пива и омладине и спорта. Захваљујући својој јакој индустрији и стварању нових вриједности, Никшић је допринјео да се развије преко 50% Црне Горе“, каже Јанко Милатовић, предсједник ОО НСД Никшић.

„Распадом бивше нам домовине, Никшић је постао највећи транзициони губитник, јер је његова индустрија била конципирана за југословенско тржиште. Томе је услиједило масовно губљење радних мјеста и гашење готово свих индустријских предузећа. Свој немар према индустријском капацитету Никшића, владајућа структура је показала тако што је у том периоду једини њен циљ био да што већи број отпуштених радника смјести на фонд ПИО, ради куповине социјалног мира„, додаје он.

„Да би цијела пропаст Никшића добила још окрутнији обрт, онај који је на челу владајуће структуре протекло 30 година, управо је рођен овдје и тиме показује дозу само-презира, уништавајући родни град. О данашњем Никшићу најбоље говори чињеница да једна четвртина његовог буџета долази из државног егализациног (сиротињског) фонда. У ономе што је остало од државних предузећа, заједно са општином Никшић, запослење могу пронаћи само они који су погодни (тј. истомишљеници ДПС-СД)“, пишу из НСД.

„Поводом дана града владајућа структура се хвали реконструисањем двије градске улице и завршавањем неколика пројекта, чији је почетак у неким случајевима био прије деценију, а у другим прије више деценија. Никшић је нажалост постао и град контрадикторности, јер Предсједник Мило Ђукановић са својим поданицима контрира људској логици, отварајући споменик црногорским Комитама, изједначавајући Комите из периода Аустро-Угарске окупације и оних који су се супротстављали више вјековној тежњи за уједињењем, након што су се кроз своју партијску историју одрекли Комита и свих њихових идеја, само да би им се накнадно вратили, уједно и отварајући улицу Јосипа Броза Тита, као и подижући споменик Љубу Чупићу, након што су се такође одрицали и комунизма током деведесетих година“, тврди Милатовић.

„Иако Никшић има све квалитете да буде најбоље развијени град у Црној Гори, све те квалитете уништава владајућа структура, чему свједочи податак да се из Никшића годишње одсели око 200, претежно младих људи“. Оно што НСД Никшић и ја желимо нашем граду је да следеће године, дан ослобођења дочека са неком новом и одговорнијом влашћу“, закључује Милатовић.