НСД за референдум, Демос за повлачење одлуке о споменику војводи Мирку
1 min read
Из Нове српске демократије и Демоса данас су коментарисали последњу најаву општинских власти у Подгорици да ће споменик војводи Мирку Петровићу бити постављен на главном подгоричком тргу.
Из НСД-а су позвали на референдум о овом питању, док у Демосу сматрају да ову одлуку треба повући.
Радуновић: Референдум за вријеме локалних избора
Градоначелник са сарадницима је, наравно, знао да ће иницијатива локалних власти за постављање споменика војводи Мирку на централном градском тргу, наићи на велики отпор код аутохтоног становништва, па је, по опробаном рецепту, провоцирањем дијела јавности, желио да скрене пажњу са актуелних проблема у Подгорици, саопштио је Славен Радуновић, потпредсједник НСД, функционер ДФ.
Како је казао, посебно је важна чињеница да у конкретном случају не постоји „друга страна“, која би била нешто посебно заинтересована за реализацију овог пројекта, па да се тиме правда инсистирање на истом, већ је на дјелу искључиво потреба превазиђених политичара да провоцирају подјеле међу грађанима и из тога извлаче свој себични интерес.
„Залагаћу се да власт у којој ДФ буде доминантни партиципант, било на локалном, било на државном нивоу, расписује референдум о сваком питању које производи недоумицу у јавности, а које не захтијева хитност у одлучивању“, истиче Радуновић.
Изборни процеси су релативно чести, наглашава он, тако да сваких годину-двије имамо локалне, парламентарне или предсједничке изборе, као скоро бесплатну прилику да се консултују грађани око приоритета, када су у питању важни и скупи пројекти, али и око расположења према иницијативама које изазивају крупне јавне полемике, као што је случај са спомеником војводи Мирку Петровићу.
Радуновић сматра да су локални избори у Подгорици, који се одржавају следеће године, идеална прилика за реализацију референдума на ову тему.
„Консулт народа или референдум је цивилизацијска тековина коју би требало што чешће користити. Земље, чију демократску традицију често помињемо, користе сваку погодну прилику да провјере став грађана по важним питањима и тако обезбиједе да држава, као организација, буде у служби народних интереса“, наводи се у саопштењу.
Он додаје да је залагање за одржавање референдума о постављању овог споменика у центру Подгорице дио приступа да овакве недоумице, генерално, треба решавати кроз најшире консултације са грађанима.
„Али, такође, сматрам да они који пледирају да детерминишу друштвена кретања треба јасно да изразе свој став о конкретном питању. Лично, веома сам поносан на Петровићку Црну Гору и све што она представља у традиционалном смислу. Међутим, поред великих дјела, која су нам чланови те породице оставили, њихову владавину је обиљежило и неколико крупних недјела, међу којима се посебно истиче „Похара Куча“, коју је предводио лично војвода Мирко. Зато сматрам да је, најблаже речено, непристојно инсистирати да му се споменик подиже на мјесту које, историјски, припада Кучима. За тако нешто, погоднија је било која друга стопа Црне Горе“, закључује Радуновић.
Радоњић: Штета је већ учињена и самом одлуком о подизању споменика
Демократски савез Демос позвао је власт у Подгорици да одустане од градње споменика војводи Мирку Петровићу на Тргу независности.
„Демос позива власт у Подгорици да не повређује успомену на невине жртве и да одустане од градње споменика војводи Мирку. Подгорици не треба, поготово у самом центру, стално подстицање на свађе и стално повређивање дубоких рана. Подгорица, којој припадају Кучи, није мјесто за споменик војводи Мирку. Тај споменик, још у центру Подгорице, подсјећао би, не само Куче него сваког човјека, на трагичне догађаје познате као похара Куча“, саопштио је предсједник одборничког клуба Демоса у Скупштини Главног града, Горан Радоњић.
Власт се, како је рекао, умјесто да нешто учини да живот грађана Подгорице буде бољи, „опредијелила да јој приоритет буде подизање споменика“.
„Па и то ради наопако и штетно по друштво. Подгорица, а и цијела Црна Гора, осим богате историје којом се поносимо, има превише болних периода и догађаја, и дубоких незараслих рана. Готово читав прошли вијек обиљежен је расколима чије посљедице и данас осјећамо. То се односи и на наше вријеме. Зато, барем на реторичком нивоу, готово свако у јавности говори о превазилажењу подјела, од политичких субјеката до јавних личности, па и власти. Проблем је, међутим, у томе шта неко ради, а неријетко и шта неко говори. Јер, ако се говори против подјела, а одмах слиједи да је неко, било ко, издајник, онда је у питању не само неодговорност, него дјеловање које је штетно и веома опасно по друштво. Исто се односи и на дјеловање које треба да нас стално подсјећа, у афирмативном контексту, на чињење које је довело до невиних жртава и да нам, чак, указује да је неко ко је невин убијен с правом“, саопштио је Радоњић.
Он сматра да би свака одговорна власт са великом пажњом и осјетљивошћу радила на томе да историјске ране зацијеле и да градимо друштво слоге и заједништва.
„Једно су политичке разлике, али према жртвама морамо имати поштовање, и радити на томе да нам се сукоби и братоубилаштво никад више не догоде. Не само да садашња власт у Подгорици не ради на помирењу, она правећи у центру Подгорице споменик војводи Мирку повређује и поново отвара ране настале прије 160 година. Војвода Мирко, због својих заслуга за слободу Црне Горе, заслужује поштовање, али се не може избрисати, а камоли вредновати оно што никако није за вредновање. Штета је већ учињена и самом одлуком о подизању споменика, али није касно да се призна грешка, и та одлука повуче, прије него што се направи још већа и далекосежнија штета“, казао је он.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Не улазећи у анализу масонских спискова, константовали бисмо да је општа пракса окултног, идолатриског, ритуалистичког, езотериског друштва чаробњака међународне масонерије да лажно тврде, да је њиховом друтву припадао владика Његош, као и многи знаменити људи. Одувек су њихове обмане и извртања била омиљена пракса…
И не само то. Масонски историчари кажу да је и „Исус Христос био масон…“ – „… Jesus Christ was a Mason, and received His instruction in a society of philosophers similar to the present system of Freemasonry and that in many of His sayings are thin veiled the doctrines of the mystic art…“ (Види: Delmar Duane Darrah, History and evolution of frеemasonry, Chicago, Ill., U.S.A. 1979, стр. 21).
Имајући на уму да је за време масонског скандала у Италији 1981. године било је више спискова извесних масона. Међу њима је било више познатих личности, који нису припадали окултном, идолатриском, ритуалистичком, езотериском друштву чаробњака међународне масонерије. Већина са спискова је „демантовала чланство“ – „…A list of 962 alleged Lodge P2 members, released last week, named three cabinet ministers, leading bankers, powerful businessmen, top Army and police officials and noted journalists. Most denied membership“ … (Види: Italian regime collapses over secret plot charges, Detroit Free Press, May 27, 1981, стр. 13A).
Имајући на уму да је Његош био окружен, као и многи знаменти људи извесном члановима окултног, идолатриског, ритуалистичког, езотериског друштва чаробњака међународне масонерије, што не значи да је био њихов члан. И писац ових редова је имао међу масонима извесне пријатеље и познанике проф. Радоја Л. Кнежевића, Др. Божидара Пурића, Богдана Лекића, адвоката… Али то не значи да сам масон, Боже ми прости. Добро су ми остале у сећању речи Др. Божидара Пурића: „Ја не бих имао ништа против српских масона када би им глава била у Београду а не у Лондону и Паризу…“
Gospodine, da li ste culi za rijec „PREDANJE“.
Culi ste svakako za „narodno predanje“, kada se informacije prenose od ocevidaca, naprimjer sa oca na sina (ako ga Mirko nije zaklao), pa ovaj to prenosi dalje.
Pravoslavna Crkva je sazdana na Svetom Predanju a u jednom djelu Svetog Pisma mozete procitati, kako jedan od apostola, kada govori o Hristu i cudima koje je pravio, kaze „ovo se nije zbilo negdje u coscku“
Tako se i pohara Kuca nije zbila negdje u cosku, nego pred mnogim svjedocima, mnogima, kojima su djeca u kolijevci poklana, zene pobijene i kao sto je obicaj kod nas u Crnoj Gori, ta strasna vijest se prenosila PREDANJEM, sa oca na sina, pa je onda sin prenosio na njegovog sina, do dana danasnjeg,
Dakle, predanje nam svjedoci sto su maniti Petrovici uradili sa Kucima i te price o Tomu Oravcu i drugima, koji su navodno falsifikovali Marka Miljanova su dosta neuvjerljive i mi shvatamo, da Vi, koji ste veoma talentovan dvorski istoricar, morate naci neki izgovor za taj strasan zlocin, koji su napravili Zeko maniti i pobijesnela kompanija.
Mislim da je opravdanje pohare Kuca danas od drzavnog znacaja i shvatam svu ozbiljnost projekta u kojemu ucestvujete, ali dozvolite i meni da vam, sa mojim skromnim snagama, sabotiram taj projekat, jer me moji „turkofilni“ preci obavezuju na to.
To da li je Zeka manitog, tim imenom prvo nazvao turski pasa, to nema nikakve veze, njega je tako prozvao narod i to osta kroz PREDANJE, koje je veoma verodostojno, jer sto tim uzasnim imenom neko ne prozva svetog Petra Cetinjskog, naprimjer.
Sto se tice toga, da Zeko maniti nije smio slagati francuskog diplomatu, jer je sve moglo biti provjereno, pa evo pogledajte kako danas u vrijeme interneta i televizije Milo Djukanovic laze svoje partnere sirom svijeta.
Postoje lazi koje se tesko mogu otkriti. Kako su Francizi mogli provjeriti da li Zeko laze.
Kuci bi mu rekli istinu, turski pasa poluistinu, jer nije bio dobro obavijesten a Zeko maniti bi mu pricao svoju lazavu pricu, koju danas crnogorski istoricari sire dalje.
Morate priznati, da francuskom diplomati Kuci nisu bili tako bitni, da bi sa manitim Zekom tjerao mak na konac, jer je Francizima bitnije bilo imati dobre odnose sa manitim Crnogorcima, nego odnose sa tamo nekim Drekalovicima.
Isto i pismo skadarskog pase o 136 ubijenih na strani Kuca, vecinom djece i zena, ubijenih na brzinu i na prevaru, jer da su se muskarci u Kucima borili, ne bi ludi Mirko zive glave iznosio.
Vidite, turski pasa je bio vjerovatno neobavijesten, bilo je nekoliko stotina pobijenih u Kucima, ali i da je bilo „samo“ 136 ubijene djece i zena, uz ponekog muskarca, zar je to malo.
Ja sam gospodine inzinjer i trenutno pisem sa posla (sabotiram posao radi visih interesa), ali da imam vremena, provjerio bih i te spise turkog pase.
Na kraju, zelim da Vas pozdravim, uz savjet, da se sto prije bacite na neki drugi istorijski projekat a ovo za Kuce, ako je ikako moguce, eskivirajte elegantno.
Intiligentni ste i znacete kako to na lijep nacin da uradite.
Ali ipak, podjite u Kuce i pitajte stare ljude kakva je bila ta pohara. ti stari ljudi su o tome saznali od svojih predaka, koji su bili ocevici tih dogadjaja, koji se nije desio negdje u cosku.
Cisto radi Vase obavijestenosti.
Anonimni, Vi ste jedan od glavnih istoricara u Crnoj Gori, koji radite na dvoru, kratko receno, „dvorski istoricar“.
Pravdanje pohare Kuca vam je jedna od specijalnosti.
Ovom prilikom, primite moje pozdrave.
Pismo „Zeka manitoga“, koje ste postavili, je njegovo blefiranje pred Francuzima.
On tretira Kuce kao njegove podanike. Nisu Kuci niciji podanici bili, pogotovo ne podanici Zeka manitoga.
Kuci su u jedno vrijeme saradjivali sa Turcima, zbog terora manitija Petrovica, ali nisu saradjivali dovoljno, NAZALOST, pa im se to poharom Kuca o glavu razbilo.
Da su saradjivali dovoljno, skinuli bi glavu Zeku manitom i Mirku zlikovcu, ali bili su Kuci naivni, pa su mislili, to su braca.
Posle pohare Kuca, Kuci su nasilno uvedeni u Crnu Goru, kao i mnoga druga srpska plemena.
Saradnja sa neprijateljem, radi visih interesa je opravdana.
Koliko puta ste vi Crnogorci saradjivali sa Turcima, pa nikome nista.
Evo sada ste priznali Kosovo, pa opet nikome nista.
E pa i mi smo Kuci jedno vrijeme saradjivali sa skadarskim pasom, jer ste nas vi na to prisilili.
Cejovici su bili glavni u toj saradnji, iako su se Cejovici u Kucima, najvise isticali u ratovima protiv Turaka.
Kako rece Njegos. „zlo vrijeme orla naceralo da zimuje medju kokoskama.“
Moguce, da cemo u buducnosti saradjivati sa Erdoganom, samo da vam razbijemo ovu vjestacku dukljansku tvorevinu.
Uostalom, videcemo, zavisi od vas, ako se upristojite, onda mozda necemo.
Vase inatno insistiranje na turkofilstvu je za respekt. Ja Vas posmatram kao jedinku a nikako kao, ne daj Boze, predstavnika bratstva iz Kuca (Ubli + Krzanja).
Nijeste konsistentni – citirate Njegosa a ruzite ga i nazivate najprljavijim imenima. Sagovornici Vas zbog toga ne dozivljavaju ozbiljno.
Rugate se knjazu Danilu podmecuci mu nadimak ‘Maniti’ a istorija nas uci da ga je tako prvi put nazvao trebinjski pasa u svom pismu ne mogavsi istrpljet Danilovo pomaganje i potpirivanje hriscanskih ustanika u Hercegovini.
‘Blefiranje’, kazete…!? potrazite na internetu – dostupno je svima – gorepomenuto pismo knjaza Danila Francuskom konzulu u Skadru dje ga Danilo obasipa podacima (pazite – ti su se podaci tada, u istom mjesecu kada se dogadjaj u Kucima i bio desio, mogli lako provjeriti od strane Francuza i Danilo se nije smio igrati sa njima jer mu je Francuska u tom trenutku bila jedini saveznik) o broju poginulih, broju zarobljenih – sto ljudi sto pusaka – i odmah oslobodjenih…
A na drugoj strani imate pismo skadarskog pase (mjesec-dva poslije dogadjaja) sa potpisima i pecatima nekih Kuckih vojvoda dje se ustvrdjuje 131 poginuli na strani Kuca (Tomo Oraovac 50 godina poslije dogadjaja u svom falsifikovanom umetku u knjizi Marka Miljanova steluje 2.5 puta vise zrtava uz grozne opise zvjerstava nad nejaci.)…
Do s’utra bih mogao ovako sa Vama ali cemu?! Turkofilija je legitimna stvar za mene ali se dajte kontrolisati. Sagovornici ce Vas vise cijeniti…
… U onoj Crnoj Gori, onoj jedino pravoj, onoj istorijskoj Crnoj Gori od četri nahije, u toj srpskoj Crnoj Gori u kojoj su živjeli i žive Srbi, lokalizacijski Crnogorci, živjeli su i ustvari žive oni Srbi, koji ako nijesu najboji, onda su po pravilu najgori!
Što ima svoja složena antropopsihološka objašnjenja u koja sada ne mogu da ulazim, ili mogu samo ovlaš, koliko da naglasim svu složenost “ materije „!
Sva ona prošlost koja se tiče ovog odista neobičnog i kontraverznog čovjeka, razuđena mentaliteta i psiholigije, nešto je na šta ne možemo da utičemo, osim da o njemu razumno sudimo u odgovarajućem i realnom istorijskom i sociopsihološkom kontekstu!
… Još i ne sporim da sve primjedbe okolnih Srba, na te i takve, Crnogorce uglavnom stoje i nijesu bez osnova!
Osim što bi bilo razumno da se o tome kritički i bez predrasuda sudi i prosuđuje, nerazumijem čemu bi doprinela današnja pomama na prošle dane i događaje iz zajedničke prošlosti! … Koja je, koliko vidim, nepojamno podjarila učjesnike diskusije na ovom blogu, i to ne po prvi put! Kako to, čini mi se, nije razumno …
Pogotovo što to nasljeđe nije jednosmjerno, ono se neiscrpljuje uobičajeno u crno-bijeloj faktografiji i razno-raznim knjigovodstvima smrti i zločinstva. Već je to nasleđe zapreteno najneobičnijim dramskim i legendarnim, bezmalo epskim preokretima!
Svako ko pledira na jasnu sliku i rasvetljaj unutarsrpske, i ne samo istorijske, već i savremene drame međusobnog nerazumijevanja Srba na ovom dijelu srpske zemalje, možda taj i ima dobre namjere; Ali će baš takav biti najdalje od mogućnosti da razumije jedno tamno vrijeme i isto takve ljude, koji su naše pređe na obije strane! … Oni Srbi, složenog i komplikovanog identiteta, Crnogorci i okolni Srba koji taj problem dvostruke identifikacije nemaju! … Svjetovi koji se duboko i suštinski prožimaju, a istovrjemeno i antagoniziraju! ???
Okolnosti, vrijeme, vjerovatno i čitav niz složenih socijalnih, ekonomskih, plemenskih, karakternih i ko zna još kojih i kakvih uticaja, oblikovali su jedan neobično složen, i u biti nekonzistentan ljudski profil Srbina iz Crne Gore, Crnogorca; Sasvim osebujan tip čovjeka složenih i sukobljenih unutarnjih svjetova, čovjeka neustaljene prirode, koji neprekidno vrijednosno oscilira! Lavira između zla i dobra u sebi, visoko nadmaša i prevazilazi, ali koji tren iza, bezimno ruši tu istu etičku normu koju s lakoćom biše nadvisio i premašio!????
… Čovjek nestalne, neracionalne, neracionalizovane prirode i karaktera!
… Čovjek koji je i najbolji, i najgori! Koji je on jedan, i jedno i drugo, sve to odjednom!
Kako bi to mogao, makar nedostatno i u najkraćim crtama, možda bi, kažem, mogao da ilustruje sledeći događaj iz prošlosti …
Jedan, onaj od stotine i hiljade sličnih događaja koji govori o tome kako jednom Srbi iz Crne Gore, Crnogorci, kako jednom osmotriše da je na Istočnu Hercegovini iz Arnautluka krenula ordija u poharu!
Namah organizuju četu i krenu u pomoć svojoj srpskoj braći na Granici.
Uspiju da haramdžijama, tik isprijed prvih srpskih kuća, stignu da im prepreče put i da ih u strašnoj klanici nadvladaju i odbiju, da ih još i povrate od kudijen su i došli! To ih koštalo sedam glava i jedanaestoro lakše i teže ranjenih!
Nije bilo prošla na puna godina, ona godina kad je i korenje bila najbolja hrana, kada se trn bastio u Planini, kada su đeca listom krepavala, tada jedan silni Turčin, na puteljku isprijed onog istog sela koje Crnogorci lane odbraniše, onda on na kamenu pred popaljenim dvorom zatječe čovjeka sa glavom u šakama, više mrtva nego živa.
Ovaj mu ispriča najtužnu priču, kako mu dom popališe i poharaše, još mu i svu čeljad istražiše isti oni Crnogorci. Ista ona četa Mašana Đurova, što se ozgo zalitala da ih od ordije turske, od bošibozuka arnautskog, brani i odbrani, još ni godinica prošla nije!???
… Glave su svoje, u onoj vododerini dolje, rukom pokaza jadni čovjek na kamenu mrtav, a živ – bez da trepnu, glave su svoje ostavili, žalili nijesu, dodade!
Kako čovječe, kako isti!? – pitao je Turčin, u nevjerici, očima biše prevrnuo.
-Glad, nužda ih prićerala – odgovori ovaj, što je živ, a ustvari i on mrtav.
Poslije se Turčin premišljao, dumao : Ma nije valjda da im ovaj, ovaj što je ni živ, ni mrtav, a bolje mu je da je u on preselio, nije valjda da im oprostio! ?
Ha, čudna li insana, Alahu Akbar! – još mu ništa ne bijaše prisvjetlilo, a svijeta je on gledao, Egipat prolazio, Nilom brodio! … Pa mu opet slabo znanje za našu najljepšu Planinu!
… Kako je taj čovjek tako sazdan! Jednostavno, tako!
Da bude i najbolji, i najgori!? … Pa se nikad ne zna kojem si na ljegalu!!!
Stotinama i još kusur godina kasnije, potomak tog i takvog čovjeka, morao bi da bude drukči! Da popravlja i ujednači sebe, bliže onom boljem, onom najboljem!
A da potomak onoga sa kamena ne zlopamti!
Da se prisjeti onoga boljeg, onoga iz vododerine ispod srpskih kuća, koji je tamo glavu ostavio, trepnuo nije!
… Ako nam je da ostanemo u pamet!
Da živimo kao sav normalan svijet!
Eto.
Još mi i nije milo što videh toliku pizmu i razbratnu skoro mržnju, jadi ga znali!
Da mi ipak preumimo, pa da živimo kao ostali svijet … Ako ćemo da živimo, bez da se stidimo!!!
E ,odje se vec nasmijah.
Hocemo da nasa djeca uce srpski.
Da se nasa Crkva zove srpskom.
Sa gnusanjem odbacujemo svaki pokusaj razgovora o identitetskim pitanjima.
Onima koji nameju identiteta, eto pa neka diskutuju o tome, nama Srbima te diskusije nisu potrebne. Ostali, ako hoce da budu marsovci, neka budu, bas nas briga za to.
Hocemo da barem milion Srba iz Crne Gore, koji zive u Srbiji, dobiju pravo glasa na izborima, da bi onda mi Srbi bili gazde u svojoj kuci a ne da nas preglasavaju Siptari i islamisti u zajednici sa dukljanima.
Pozivamo srpsko vodjstvo da prvom prilikom okupiraju Crnu Goru i oslobode nas ovog ropstva.
Nakon pohare ostala i ružna pjesma o braći Crnogorcima
Pavićević tvrdi da je nakon Mirkove pohare Kuča ostala jedna ružna pjesma: “Niko bolje od brata ne kolje.”
On je ispričao jednu priču iz tog vremena, koja je, tvrdi toliko potresla selo, da se i danas prepričava.
“Jedna žena je nosila dijete iz kolijevke na leđima, kada joj je prišao jedan od Crnogoraca i upitao je đe će. Ona mu je odgovorila da vodi dijete na krštenje, na što joj je rekao: ‘Nema potrebe, ja ću ti ga prekrstiti.’ Nije ni vidjela šta je učinio, jer je dijete bilo na leđima, i nastavila je da hoda. Međutim, ubrzo je osjetila da joj nešto toplo teče niz butine, i kada je odmotala krpe na leđima, zatekla je obezglavljeno dijete”, ispričao je.
Ne lazi guslare,sva crnogorska epika je lazna .O srpskoj tek da ne pricam.A ovo sto si ispricao je ogavno I naravno lazno ,gade.
Похара Куча је ГЕНОЦИД. Војвода Мирко је ЗЛОЧИНАЦ. ЗЛОЧИН ГЕНОЦИДА НЕ ЗАСТАРИЈЕВА. Црна Гора је земља етике и достојанства – била је … биће!?
Bolje bi ti bilo Perivoje da obratis paznju na razvaline i gole zidove svoje starevine podno puta I Bojcina ka Kucima jer se ljudi po djelima svojim poznaju a usta ima svako da lapr… u dokolici.
Zato zavrni rukave I barem okastri one grmine I divlje smokve sto ti rastu u sred rodne kuce a tek posto to uradis izadji u etar sa s’etovanjima…
Kako bi bilo za pocetak sputiti stvari na realnoj osnovi.prvo ako hoce spomenik eto Cetinje,drugo piramidu kome se to podize i po cijem naredjenju,spomenik se podize na sjecanje i iz zahvalnosti,a ne za inadjenje da se narod svadja,a to radi vlast namjerno da se opozicija posvadja i ponovo pocne po stram Spomenik na Cetinje i to normalni a Milo u Zatvor!
Слушао сам скоро једног чичу из Куча, потомка војводе радоње Петровића, који прича о том обрачуну Петровића цетињских са Петровићима кучким. То је до те мјере ишло да је од Куча тражено да више не буду Петровићи већ Поповићи, јер им је сметала слава Куча из вакта војводе радоње док су Кучи били слободни а оџа рикао на равном Цетињу. И то, каже старина, траје и дан данас. У неким новинским чланцима и ТВ емисијама те исте Петровић кучке, који су остали Петровићи, називају Поповићима. И још нешто, уз сво зло које је потекло од Мирка Петровића, не треба заборављати да је био неоспорно велики јунак, и битан чинилац слободе црногорске, тј српске, и био је велики Србин, песме његове говоре у прилог томе.
U Kucima nema ‘cica’; to si cuo u Zitoradji ili Paliluli, svejedno. (Vjerovatno kad si isao da gledas ‘Zvezdu’.)
U Kucima se za starijeg covjeka kaze djed.
Ali je tvoja mrznja ogromna, patoloska i neda se zauzdati…
Kako je Radunovic inteligentan
Ovo podizanje spomenika masovnom ubici Mirku Petrovicu uopste nije slucajno.
Pohara Kuca je kost u grlu ovoj lopovskoj dukljansko-komunisticko-masonsko-vatikansko-kabalistickoj ganituri, koja sa masonskim keceljama vlada ovom drzavom.
EKSTREMNO je vazno da se istina o pohari Kuca siri.
Kao i da se siri istina da Kuci NIKADA nisu bili Crnogorci, nego vazda SRBI!
Uostalom, pohara Kuca je bio obracun sa Drekalovicima.
Montenegrini podižu Obelisk u znak zahvalnost velikom vojvodi na junačkom pokolju srpske nejači u Kučima.
To što je taj Obelisk u dvorištu žrtve…
Ako podignu spomenik zlocincu Mirku, onda cemo da palimo crnogorske zastave.
Pa, ili ce Kuci i Srbi biti postovani i priznati u ovoj drzavi, ili ovu drzavu necemo priznavati kao svoju.
Kuš!
Cigo, ljudi ne znaju da si ti „starac Foco od stotinu ljeta“, pa ti udaraju minuse.
Odavno je ova država prestala biti naša,evo ima već četvrt veka.
Oni imaju samo jedan problem,mi Srbi smo u Crnoj Gori svoji na svom i ko god kaže drugačije laže kao pas.
Podizanje spomenika vojvodi je samo dokaz da ova vlast nezna drugačije vladati nego na svađi i podelama,jer kako ovo nazvati nego „so na ranu“ Kučima i svim ostalim Srbima u Cg.
Dok se odriču svih Petrovića od sv.Petra preko Njegoša i Nikole oni su danas našli najgoreg među njima da se sa njim i njegovim nedjelima ponose pokazujući koliko je ustvari ta njihova mržnja prema Srbima iracionalna da od osvjedočenog zlikovca prave heroja,nešto slično se kod Hrvata može vidjeti u pokušaju kanonizacije Stepinca.
Ideja : Djedovi, babe, roditelji … prošetaju jednog dana sa djecom i sva djeca ostave po lutkicu na mjestu gdje planiraju piramidu. U spomen na 23-troje djece koje su Mirkovi „vitezovi“ poklali u pohari.
Јбт,коначно неко ко умије да мисли…мој наклон.
Подржавам.
Ideja : Djedovi, babe, roditelji … prošetaju jednog dana sa djecom i sva djeca ostave po lutkicu na mjestu gdje planiraju piramidu. Za spomen na 23 – troje djece koje su Mirkovi “ vitezovi“ poklali u pohari !
Ako se podigne ovo ruglo, Kuci treba da pokrenu inicijativu za odcepljenje od vjestacke tvorevine Crna Gora..
I da javno spale crnogorsku zastavu.
Podijeljenost Kuča na proturske i procrnogorske bila je poznata i srpskoj štampi, pa “Srbske novine”, br. 25, od 29. marta 1846. donose i ovu vijest: “Ovde nedavno bio je boj među Kučima, tj. pobiše se prva dva plemena između sebe, Čejovići i Ivanovići. Ostalo je 8 mrtvi i do 15 ranjeni. Ovo su dve protivne strane, od koi jedna poteže na stranu vladičinu, a druga paše skadarskoga. Paša je svojoj strani opremio do 100 oka rakije i na svakoga ranjenika po 5 talira, i suviše ljekara. Paša strašno svoju stranu podpomaže: daje odelo, oružije, novce i obećava svagdašnju zaštitu.” Ovaj članak iz “Srbskih novina” objavljen je još 1951. godine, u knjizi koju je izdala SANU.
Dakle, pohara Kuca je bio obracun sa porodicom Cejovic.
Tacno tako.
Cejovici su bili tada glavna familija u Kucima i nisu htjeli da placaju harac Crngorcima, posto ga nisu ni Turcima placali.
Takodje nisu htjeli da finasiraju pjesnicko-jebacke turneje „vladike“ Rada, koji je na prevaru primamio na Cetinje i ubio Dzuda Cejovica.
Sto se tice turkofilstva familije Cejovic, u narodu je opjevano „nema boja da se bije dje Cejovi krvi nije“, pa sad ti gataj protiv koga su se to Cejovici tukli, te su i u narodnoj pjesmi opjevani.
I izracunaj, pa ces vidjeti, da su se sami Kuci vise borili protiv Turaka, nego sva Crna Gora.
Tadasnja saradnja sa skadarskim pasom je bila iz poptrebe, radi odbrane od manitih Petrovica i prelescenog vladike crnogorskog Njegosa.
Potreba, jer su maniti Petrovici poceli Kucima da odredjuju na koji ce pazar da idu i koliki ce harac da placaju.
Jos nesto, Cejovici su predlozili Petrovicima, da dovedu crnogorsku kneginju u Kuce, da joj Kuci naprave jednoga Drekalovica, posto njen impotentni muz nije mogao da je oplodi.
I na kraju ponavljam jos jednom.
Kuci nikada u istoriji nisu bili Crnogorci, nego Srbi.
I doci ce dan da vise necemo biti u sastavu Crne Gore, nego u sastavu velike Srbije.
A vi Crnogorci, gledajte kako cete i sa kim cete.
Sa nama i ostalim brdjanima necete jos dugo.
Vukmane, bez uvrjede, ti si samo jedan oridjinal koji ovim komentarom samo otkri par dodatnih crtica o sebi I svom zivotnom stavu…
Vukmane ,zanimljivijih si ,Ali nisam znao da ste bili Turci,ovaj Srbi ,ovaj Turci…
Kasnis sa replikom Vukmane neka 2 vijeka.
Svoj odgovor si trebao adresirati na redakciju “Srbskih novina”, br. 25, od 29. marta 1846.“.
I hvala ti na ovim istoriskim faktima tipa: „…Tadasnja saradnja sa skadarskim pasom je bila iz poptrebe, radi odbrane od manitih Petrovica i prelescenog vladike crnogorskog Njegosa….“
(Ovdje se s’etih Buda Simonovica i njegovog velikosrpskog pamfleta ‘Zeko Maniti’:-)))
Aferim!
Anonimni, Kuci nisu Crnogorci nego Srbi.
To zapamti.
Sa pravoslavnim Srbima-Crnogorcima su Srbi iz Kuca saradjivali, vecimom radi odbrane Crngoraca, koje su Kuci skoro uvijek branili, dok se braca Crnogorci nisu mnogo otrgli braneci Kuce.
Ako pogledas istoriju, videces da su se Kuci vise borili protiv Turaka nego sva Crna Gora, koja je tada bila onaj zmijarnik i vukojebina u okolini Cetinja.
Kuci i sva brdska plamena su imala svoju istoriju i svoj nacin na koji su uredjivali zivot.
I onda su ovi sa Cetinja, gdje je stolovao mason, bludnik i kvazi vladika Njegos, poceli da zavode diktaturu, pa im je djavo dosaptao da Kucima nametnu da placaju harac, koji Kuci ni Turcima nisu placali.
Takodje su naslednici masona Njegosa, koji je pobio znatan broj vidjenih ljudi po Crnoj Gori, izmedju ostalog i kuckog prvaka Dzuda Cejovica, kojeg je ubio na prevaru, poceli da odredjuju Kucima na koji ce pazar da idu, pa su Kuci radi opstanka poceli jedno vrijeme da saradjuju sa skadarskim pasom, jer je teror manitih Petrovica bio neizdrziv.
Sta je ti vama sad nejasno, kada su Crnogrci saradjivali sa turcima, jer su im interesi nalagali, onda je to u redu a kada Kuci saradjuju sa Turcima, jer im to trenutni interesi nalazi, onda je to izdaja.
Uostalom, Kuci su se pokazali veoma humanim, jer su predlozili da crnogorska kneginja dodje u Kuce, da je Drekalovici oplode, i tako da oplemene crnogorski dvor, koji je bio prilicno degenerisan, cak dotle, da je crnogorski knez bio impotentan i nije bio u stanju da oplodi kneginju.
Za Vukmana C – ja volim citirati istorijske izvore prve vrste (guslanje prepustam dokonima):
Sto nam govori dokument pisan u istom mjesecu kada se dogadjaj u Kucima i zbio (tkz Pohara Kuca) .Evo citata iz pisma/ sluzbene korenspondencije Knjaza Danila ka francuskom konzulu u Skadru, Ijasentu Ekaru od 28 avgusta 1856:
„… Postarajte se ubijediti pasu (Mustafa-pasa, guverner Skadra) da povuce Turke iz Kuca i onda ce Kuci, napusteni od onih koji su ih stitili i podsticali na ustanak, biti mirni ja cu sa njima moci upravljati po mojoj volji, jer su Kuci moji podanici a nikako turski, i nikada ja njih kao takve necu priznati, buduci da su Kuci bili sastavni dio crnogorske teritorije i to za vrijeme moga pradjeda, i nikada oni nijesu pripadali Albaniji. Uostalom, vidi se da se sve ovo dogodilo po naredjenju pase, jer u suprotnom nizami ne bi posli sa topovima da se tuku po njihovoj zelji… Nemojte vjerovati svemu onome sto Vam Turci o meni budu raportirali. Oni ne znaju na koji bi nacin meni naskodili, pa izmisljaju lazi da bi pokolebali misljenje koje se pocelo o nama stvarati…“
Cijelo pismo se moze naci u ‘Politicki Spisi Knjaz Danilo Petrovic Njegos’, Matica, Podgorica 2013, strane 238 – 240.
Wow, Vukmane!
I sto dalje predlazes, ostrouman ka sto si – da Kuci osnuju svoju drzavu dje bi, recimo, glavni grad bio na Uble… ili da se Kuci pripoje Srbiji kao dopisni clan… ili da se Kuci vrate u vrijeme pase Skadarskoga tj da odu kod Erdogana…?
Postoji li jos neka alternativa?
Sve ove masonske obileske bi trebalo rusiti.
.
A sto ocekivati od drzave kojom vlada satanska vjerska sekta u masonskim keceljama.
ZABRANITI RAD OKULTNE CRNOMAGIJASKE MASONERIJE.
Inace, ovaj spomenik zlocincu vojvodi Mirku Petrovicu bi mogao dobro posluziti kao javni WC, barem do momenta dok ga Kuci ne sruse.
A da ce spomenik biti porusen, to je sigurno.
Ko smije da se kladi u to da ce spomenik biti porusen.
Takodje bi spomenik mogao da posluzi kao povod za otcepljenje Kuca i njihovog grada Podgorice, od dukljansko-komunisticke tvorevine zvane Crna Gora.
Kuci nikada nisu bili Crnogorci, nego Srbi.
Barem u mojoj familiji, po muskoj liniji, svi su zadnjih 500 godina bili Srbi.
Вукмане,брате,почињеш да звучиш сувисло…
Brate, ljudi ne znaju sta znaci „suvislo“, pa ti udaraju minuse.
Izdrzacete vi i ovu samarcinu.
Стоички,како само србоспартанац умије,омађијан погледом са најљепше српке гомиле крше у цијелој Васељини.
Него ајде,приватна ствар,али то што дјеца Срба не могу да уче на српском да није проблем партији која примарно црпи гласове из тог дијела бирачког тијела али да јесте проблем споменик војводи Мирку је већ у сфери психопатологије.
Ocito je Danilo odnio prevagu nad Lekicem i partiju od gradjanske vidi ka nacional/vjerskoj. Tu ga ceka DF i nema sanse idim da se vrne kod Vojvode.i opet zakune na vjernost. Lekic grsdjanin moze u pensiju.
Доста бре више са овим пирамидама, сваку треба порушит и направити нормалне споменике, а не ове секташке биљеге. Војвода Мирко бијаше велики јунак, и значајна личност свог вакта, али имао је и тамну страну. Много тамну. Ако већ мора споменик Мирку, онда у његовој непосредној близини треба ставити спомен обиљежје страдалим Кучима, са чувеном -не Уби брата србина црногорче-. Да опомиње, да се никад не више деси.
Масонска обиљежја потпуно потискују православна.
Pravoslavna obiljezja su masonska, no ti nemas pojma.
hijene su tu da zavađaju narod i zato im smeta referendum. što se narod više svađa oni mogu više krasti
Vama treba poseban, 24h, reality kanal, na kojem cete, vas bijeli dan, organizovat nekakve referendume. TV Carigrad bi, recimo, mogao da posluzi.