Нушић: Ја сам, после Стерије и Трифковића, трећи по реду комедограф у нашој литератури

Прије 156 година на јучерашњи дан 20. октобра, рођен је Бранислав Нушић,  највећи српски  драмски српски писац и све до данашњих дана и  најигранији и најпопуларнији.

О хумору је записао:

– Ја знам само за један хумор, један једини, онај који изазивајући смех на уснама ублажава суровост живота.

Када је сводио резултате властитог књижевног рада, Нушић је разложно, али и с мером, може се чак рећи и скромно истакао:

„ … Моја дела у целокупности посматрана дају као резултат овај утисак:

а) ја сам, после Стерије и Трифковића, трећи по реду комедограф у нашој литератури;

б) ја сам од пре четрдесет година па све до данас једини комедиограф у српској литератури;

в) ја сам први у нашој драмској литератури учинио, без обзира на то колико срећан, покушај да пишем друштвену драму. Ти моји покушаји запаженибсу и оцењени и успели су бити преведени и приказани на страним позорницама;

г) у историјској драми биће да сам такође учинио корак један унапред.

Нушићево више него обимно позоришно дело ( у светском позоришту има, додуше, плоднијих аутора, али по броју сценских дела у српској књижевности оно нема премца), присутно је и данас у нашем театру. И не само у театру, већ и на телевизији и филмском платну.

Аутобиографија

Нушић је рођен у Београду 20. октобра 1864. године, у цинцарској породици, као четврто дете оца Георгијеса – Ђорђа Нуше и мајке Љубице. Те ноћи када се родио, бабица је прво казала да је дете женско. После се извињавала, јер се каже, слабо видело према свећи. Тада у Београду  још није било струје.

Нушић је на крштењу добио име Алкибијадес, које ће касније променити у Бранислав. Основну школу учио је у Смедереву. ( « Кроз четири године основне школе ревносно сам хватао муве, правио по прописима огромне крмаче, резао перорезом школске клупе и враћао се сваког дана кући тако убрљаних прстију од мастила као да сам изучавао фарбарски занат. «), гимназију у Беграду, права у Грацу и Београду.

Чиновничку каријеру почео је као нижи службеник Министарства иностраних послова. Десет година провео је при конзулатима у Македонији и Старој Србији. При крају био је вицеконзул у Приштини.

Био је министар културе у Пашићевој влади, оснивач позоришта у Скопљу и у Приштини, оснивач и покретач Позоришних новина Српског народног позоришта из Новог Сада, редовни професор на Војној академији, писац уџбеника Реторика.

Оснивач је Друштва уједињене омладине, учесник као каплар првог позива у Српско – бугарском рату 1887.године. Поводом анексије Босне и Херцеговине,октобра 1908.године, колону демонстраната у Београду предводио је Нушић, одржао је и ватрени патриотски  говорпред спомеником Кнезу Михаилу, а затим на белом коњу покушао да уђе у зграду Министраства иностраних дела.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: