НВО „Не дамо Црну Гору“: Зна се којим језиком говоримо, и то не смије бити политичко питање!

Многи умјетници који живе и раде ван Црне Горе, а који су овдје рођени, као и многи који живе овдје, доживјели су дискриминацију, и то у зависности од блискости са владајућим режимом, и на основу тога како се изјашњавају, оцијенила је глумица Вања Милачић.
Она је на округлом столу у организацији НВО „Не дамо Црну Гору”, одржаног у Подгорици говорила о примјерима негативног утицаја политике на културу и умјетност.
– Дошло се у ситуацију да се Црна Гора лишила културног добра и културног насљеђа свих људи који су отишли, посебно ка Србији – констатовала је Милачић, пише Дан.

Она оцијенила да ако је у Црној Гори сазрело мишљење да држављани Црне Горе који се изјашњавају као Срби нису ништа мање Црногорци од Црногораца из претходног режима, онда то пружа одличну основу за нови концепт културе у којој би сви грађани без обзира на националност и њихово изјашњавање били једнаки и пожељни за културу једног народа.
– Сматрам да је то европски концепт, и да то у овом тренутку када су сви грађани Црне Горе добили могућност да буду једнаки, јесте фундамент који не треба испустити – закључила је Милачић.
Модераторка округлог стола проф. др Неда Андрић је појаснила да је тема: „Култура: Филм и позориште”, широко постављен, а опет врло актуелна, јер постоји потреба за слободним и креативним дијалогом међу различитим актерима који су свако на свој начин укључени у ову причу.
– Прави је тренутак да се запитамо колико је посљедњих 30 година и у којој мјери наша култура била оптерећена провиницјализмом, колико је под притиском универзализма била а национална апстракција, и у којој мјери је успијевала да превазиђе и једно и друго и да искорачи ка универзалном – рекла је др Андрић.
Како каже др Вјера Мујовић, глумица, потребно је промишљање о слици једне државе, имиџу који се споро и тешко мијења, јер зависи од идентитета. А, битно је и да се „успостави консензус око основних тачака, око темеља ослонаца најважнијих карактеристика идентитета”, сматра Мујовић.
– Треба да говоримо о вриједностима и да учврстимо, преиспитамо и репозиционирамо наш идентитет. Он је и хибридан, и не може да стоји самостално, али с актуеалном кризом идентитета морамо да имамо чврсте ослонце у смислу што смо и ко смо – нагласила је Мујовић. Нарочито се то, по њој, види када су питању проблеми везани за социолошке категорије језика којим говоримо.
– Свугдје се зна којим језиком говоримо, и то не смијемо да дозволимо да постане политичко питање, и да језик постане средство подјеле и разарања – каже Мујовић. По њој, битно је да се умјетност и култура третирају као мостови којима се не само повезујемо с другима, већ креирамо љепшу слику о себи. Сматра и да не треба минимизирати културну и умјетничку сарадњу Црне Горе и Србије. Односно, да је важно ангажовати снажне умјетничке личности без обзира на националност, и омогућити им да се у Црној Гори осјећају као код куће.
С основним дешавањима у црногорској кинематографији и њеним развојем, те којим начинима Филмски центар ЦГ томе доприноси, присутне је упознао мр Сехад Чекић, директор установе. По њему, иако треба још много учинити, у кинематографији и није све тако црно јер су досад имали подршку Владе Црне Горе, ресорног Министарства културе и других, напомињући да је ова година била прилично тешка због пандемије. Чекић је истакао и да филм – кинематографија нијесу и не могу бити стопроцентно национална категорија, о чему свједоче и бројне регионалне копродукције, као и чињеница да црногорски аутори добијају средства и из европских фондова. Он истиче да је поред економске стимулације, важно и да друштво буде на одговарајућем цивилизацијском нивоу и да умјетници могу слободно да креирају, слободно се изражавају, да могу да провоцирају устаљене друштвене норме.
– То је битно у овом моменту повишеног екстремизма и једне врсте агресивности евидентног и на друштвеним мрежама и медијима – каже Чекић.
По филозофу, др Филипу Ивановићу, битан сегмент у цијелој причи јесте умјетничко и културно образовање, а које се често испушта из вида, и то од најранијег до академског нивоа. Он је додао и да иако имамо на папиру одличене културне стратегије, и законе, пракси их демантује. То се показало и приликом недавне додјеле средстава са конкурса Министарства културе за НВО. Осврнуо се и на неке раније праксе.
– Многи пројекти финансирани од Министарства културе промовисани на јавном сервису су политикантски и националистички, серије које псеудоисторијски третирају теме. Пожељни су историјски филмови, али улагати велики новац у национализам и политиканство није добра стратегија за културу – каже Ивановић, додајући да Црна Гора ту ипак није изузетак у односу на окружење. По њему, пораз је цијелог друштва и умјетничке заједнице да имамо само једног кандидата за Оскара.
О ограничењима у спровођењу програма, предлога и раду једне општинске установе културе, која не дјелује само на локалном нивоу, говорила је мр Гордана Крцуновић, директорка ЈУК „Херцег Фест”.

Осврнувши се на претходни период, у коме како каже није било мјеста у јавном простору за све, нарочито оне који мисле другачије од тадашњег владајућег режима, Крцуновић каже да се мора почети његовати култура дијалога. Односно, како је Крцуновић рекла, да више не владају принципи театрократије, и да се умјетници не његују као државни пројекат. С обзиром на ограничења, Крцуновић истиче да се у претходном периоду може говорити и о непоштовању елементарних људских права, какво је и право на културу.
– Говоримо о нивоу мимикрије и лицемјерја на политичкој и културној сцени, јер могу да кажем да је културна политика, званична агенда, у ствари била агенда једне политичке партије – каже Крцуновић. Истакла је и немогућност да Општина Херцег Нови добије одобрење Министарства културе за многе своје пројекте из културе и умјетности.
На сличном фону говорио је и мр Војислав Килибарда.
Редитељ Зоран Ракочевић, највећи дио излагања посветио је немогућности да независне позоришне продукције добију подршку на конкурсима, нарочито Министарства културе, додајући да сада, када на површину испливавају разне афере, очигледно да је новца било и досад, али они нијесу, како је рекао успијевали да „провале лозику” како би дошли до сефа – државног буџета. Заједно са колегом, филмским редитељем Сенадом Шахмановићем, осврнуо се и на недостатак културних садржаја на сјеверу Црне Горе, у срединама из којих потичу. – Посветити се естетизацији наше стварности умјесто политизацији као што је то био досад случај – рекла је др Андрић, наглашавајући потребу освјешћивања личне одговорности, а како би се десиле промјене, својеврсни је закључак округлог стола.

Извор: ДАН

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: