О. Дарко Ђого: Ако смо синови
о. Дарко Ристов Ђого
Пише: О. Дарко Ристов Ђого
Када се овом народу упокојио Ђед, остао му је Ђедов син, да му буде отац.
Тако Утјешитељ, Дух Свети, дјелује када остварује један народ као Цркву.
А отац је отац. Волиш га неизмјерно. Чак и да гријеши – прво се мораш запитати гријешиш ли ти? Чак и да се покаже да гријеши – и даље је сушта љубав и мудрост и врлина и ниједан ни стварно, а камоли привидно неразумијевање између синова и оца не смије да угаси љубав. Ако смо синови и не може.
Ако смо синови – нећемо се хвалити љубављу очевом. Чиме се хвалимо: оним што се зна или оним у шта (не) вјерујемо? Ако смо синови – поштоваћемо његов лик и народ и благу ријеч и службу нечему изнад разврставања на ове и на оне синове. Ако смо синови – знаћемо који нам језик говори отац. Ми нећемо имати сумње којим језиком као синови говоримо. Која нам је богомоља мајка, ако нам је Бог Отац и он отац.
Само се несин хвали да га је отац примио.
Ако смо синови – нећемо као увријеђене младе писати како нам се отац диви (који се то још син хвали тиме?).
Нећемо подсјећати браћу да смо се борили за мајку нашу Цркву – нисмо се борили за неког другог до ли за оца и браћу и цркву језика и цркву народа српскога коме служимо. Нису то наше заслуге јер не може бити заслужан домаћин који брани своју чељад – може ли да их не брани? Ако смо синови – ни у лудилу, ни у болу, ни у бијесу, ни у пијанству нећемо се одрећи оца.
А кажемо сви да смо му синови.
Оче, очи те наше гледају, као твоје нас. И Ђедо и Св. Василије и Св. Сава прије нас. И Св. Николај Жички и ава Јустин. Само гледај и праштај и моли се. И увијек буди свакоме узданица, као што јеси, и никоме експонат, онај шаблон са којим се сликају, јер то ниси.
Нећу ти рећи да те волимо. Синови то очевима не говоре. Јер се зна.
Прочитајте још:
О. Дарко Ђого: „Суза једног дјетета“ – Достојевски о Цетињским богословима
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Po svemi sudeci najteze je Vladici i obicnom narodu kojem ne bi nista ispalo iz dzepova da ga izvrnes naopacke. Kako vise nije sramota ove politicare sludjese nas nacisto. Najvise Krivokapic
Otac ne smije da dijeli svoju djecu.
Добро, оче Дарко, не сјећам се твог таквог текста кад су политички ривали тих које сад критикујеш ишли код надЂеда да се жале како им Ђед не цијени довољно њихову улогу у одбрани Цркве.
O. Darko kao pesmu da peva. Tako pise, kao da je u njemu bunar najlepsih reci.
Divni, predivni oce!!! Bog vas blagoslovio!
Ni lijevo, ni desno, u centar.
Važi i za uvrijeđene mlade koliko i za sinove koji ne znaju kojim je jezikom otac im govorio.
I ja svaki njegov tekst sa uživanjem i poukom čitam, ali ovdje pristrasno prema vladiki pokušava branit ono što se odbranit ni opravdati ne može, pa se upleo kako za njega nije svojstveno niti ima njegove uobičajene jasnoće i smislenosti.