О. Дарко Ђого: Коначна судбина и коначни смисао српског народа је заједнички и никакав другачији
Ријечи великих предака сабране у изложбу „Тако су говорили наши преци“ Српског нациналног савјета Црне Горе свједок су српског бића Црне Горе и најбоља одбрана од оних који кривотворе завјетне мисли и дјела ових великана, истакнуто је на отварању ове изложбе у фочанском Музеју Старе Херцеговине.
Отварању изложбе присуствовао је и професор Богословског факултета у Фочи о. Дарко Ђого, који је активним учешћем и бесједама на литијама дао важан допринос борби Срба у Црној Гори за светиње и очување идентитета.
О. Дарко Ђого каже да су Срби нажалост дошли у прилику да на неке најелеменатрније ствари, које су необориве и записане у историји, морају да подсјећају с једне стране друге, који оспоравају и заборавили су заједничке претке, а у извјесном смислу и сами себе на то да је Српство у Црној Гори не нешто што је придодато као нека врста накнадног зачина, него нешто што јесте суштина историјског трајања и бића Црне Горе.
За људе из Српског националног савјета истакао је да настоје да, изван тренутних политичких комбинаторика и прилика које нису никад нарочито лијепе, које су углавном тешке, а понекад подношљиве, кроз двије деценије маргинализовања и прогона српског идентитета у Црној Гори, буду ти који ће подсјећати Србе да прича није готова и да ће српство опстати и остати.
„С друге стране подсјећају и оне друге, који можда не желе да се сјете сопственог поријекла и сопственог идентитета, да се од поријекла и идентитета не може побјећи. Ова изложба, њихова издања, сјајна и велика, су трајни гарант да ће српска прича наставити да казује, не само у Црној Гори, да нас све подсјећа, када говоримо о отаџбини, да немамо никаквог права да Црну Гору издвојимо из тог појма“, истакао је Ђого.
Он је за изложбу рекао да је наставак његошевске перспективе поимања српског јединства у години у којој српски народ слави 170 година од упокојења великог владике, и да изложба подсјећа да је Његош у исто вријеме плод и коријен неугасивог српства Црне Горе.
За даљу борбу Срба у Црној Гори да очувају свој идентитет, Ђого сматра да неће бити лака ни једноставна.
„Ми смо као народ, генерално гледано, склони да сматрамо да постоје коначне побједе и завршени задаци. Све што је вриједно у животу захтијева непрекидну жртву и оне Његошеве ријечи о томе да се без муке пјесма не испјева и сабља не искова, то је нешто што ће наставити да буде наша судбина, не само у Црној Гори. Никад не треба да заборавимо да је коначна судбина и коначни смисао српског народа заједнички и никакав другачији“, поручио је Ђого.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Стари(ји) су, што су преносили, говорили — млађима,
А да се не заборави,
„Којој овци своје руно смета,
Онђе није ни овце ни руна.“
Уз још (по)неку Његошеву годишњицу,
(првобитни гр(ИЈ)еХ)
Кон(оп)ац, реално нам, више у просторно протежућем него у временски одређеном смислу,
«коначна судбина» (или) звучи познато као «коначно рјешење»,
(ономад)
#
серпентине…
магарац је животиња која при пењању уз брдо поштује одређени нагиб
аустријски инжењери су то знали и користили, трасирали су пут пуштајући магарца напред
на 9.0
https://www.youtube.com/watch?v=P2qxMF3newU
#
И за (да)нас је то вишеструко и вишезначно добар пример.
У широј и ужој. Слици.
Моја баба, па ти види.