О Достојевском у пракси, и о једном добром Албанцу

пише: проф. др Драган Копривица

Ф. М. Достојевски давно је изрекао ону своју чувену мисао: “Љепота ће спасити свијет.”

А под појмом љепота сигурно је имао у виду првенствено љепоту душе и доброту обичних људи.

Најновији примјер људскости има неколика детаља за памћење: десио се у Косовској Митровици, и то у Бошњачкој махали, у којој је неки честити Албанац пронашао телефон једне мјештанке, Српкиње, видио на њему српски национални симбол, успио преко позива да пронађе власницу и преда мобилни.

Тако је добри и поштени момак Xhavit Beqiri нехотично разоружао све екстреме, и одржао лекцију из људскости свима онима, који завађају народе.

Својим људским гестом, далеким од сваке неслоге и сукоба међу нацијама и вјерама, наишао је на одобравање и код многих Срба…

Па је за цио овај случај пригодан стих из једне пјесме: “И шта ћемо сад?”

Нека је више оних попут тебе, Xhavit..!

Дјелујеш као да си изашао право из књижевно-моралног законика Марка Миљанова: “Примјери чојства и јунаштва”..!

Својим малим/великим гестом разоружао си све оне који мрзе људе друге вјере и нације, одакле год долазили…

Аферим, добри човјече..!

А да ништа није случајно најбољи доказ је што је Марко Миљанов у свом опусу посебан пијетет исказао према – Арбанасима..!

Свијет је тако мали, а тако велики…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: