О. Гојко Перовић: Ово није више она Црна Гора од прије два мјесеца и више никада неће бити иста!

Матица српска, пантеон српског памћења и кошница наше културе, памти све у име свих нас још од 1826, када су је Срби основали у Пешти, а убрзо преселили у Нови Сад, али не сјећа се да је у њеном новосадском здању иједан говорник окупио толико мноштво људи као у четвртак вече отац Гојко Перовић, протојереј-ставрофор, ректор Цетињске богословије и један од предводника протестних литија у Црној Гори. Литије су и биле тема овог сусрета. Српска Атина и Српска Спарта у Матици српској поново су дисале као цјелина.

„У недељу ћу предводити литију у Сремској Каменици и ако ме моји у Црној Гори буду питали зашто баш тамо, подсјетићу их да сви они када их срце заболи иду у Каменицу. А ово што се догађа у Црној Гори, ту се баш о срцу и ради„, поручио је Перовић у интервјуу “Новостима”.

Постоји ли једна ријеч у коју би стало ово што се догађа у Црној Гори?

– Саборност је та ријеч. Нема цркве без народа. Могли смо раније да им шаљемо специјалне позивнице, могли смо и паре да им нудимо, али оволико људи не бисмо никада окупили. Народ у Црној Гори осјећа саборност. У литијама у Херцег Новом, гдје сам одрастао, срећем ових дана људе које знам од малих ногу. Сви они, без обзира на различите професије, стоје у храмовима и пјевају духовне пјесме. Тако складан скуп за двије деценије, колико сам свештеник у Црној Гори, нисам могао ни да замислим. И не само у Херцег Новом, него у скоро сваком црногорском граду. Ја вам тврдим да ово није више она Црна Гора од прије два мјесеца. Неће више никада бити иста. Ово је духовна револуција у људима који спознају да су слободни и довољно храбри да је бране стрпљиво, истрајно и аргументовано.

Чини се да литије дјелују љековито не само против спорног закона, него и неких “бољки” из политичке прошлости. Комунизма, на примјер?

– Да. Људи су изашли поводом закона, а јуче сам од једног пријатеља чуо да су људи изашли да проговоре и о неким неправдама још од 1948. године. Чини ми се да то није претјерано.

Рекли сте током једног обраћања учесницима литије да се не памти оваква зима без снијега, те да се Васкрс ушуњао у Црну Гору у вријеме Божића… Хоће ли протести спојити Божић и Васкрс?

– Ово је први час демократије на Балкану, раван античким полисима када су људи шетали улицама и расправљали о филозофско–политичким питањима. Е, сада имате то у Црној Гори. Људи бране и претке и сами себе и своје потомке. Свјесни су да су постали дио великог историјског догађаја и да имају равноправно учешће у том догађају, да нису маргинализовани. Тема јесте политичка, везана је за закон, али је начин протеста духован, као на светој литургији. Сви пјевају, читају молитве. Последице оваквог протеста су далекосежније и од самог закона. Имамо људе који се више не боје шта ће рећи предсједник мјесне заједнице или директор на послу. Ослободили су се.

Шта би, после иронисања о “шетњама добрим за здравље” и замрачења медија, могао да буде следећи потез актуелне црногорске власти?

– Њихов корак могао би да буде да се уразуме у правцу постизања неког рјешења. Не само због људи који протестују, него и зато што добијамо и неке упуте из међународне заједнице. Комесар ЕУ је, прије петнаестак дана у Црној Гори, на веома јасан начин скренуо пажњу да са овим Законом о слободи вјероисповијести није све у реду, да би требало да се прича и да су очи Европе упрте у Црну Гору. И из Савјета Европе имамо констатацију да им није баш најјасније шта је власт хтјела овим законом. Дакле, имамо ту интонацију Европе и све више грађана Црне Горе који су на улицама и који мирно и достојанствено протестују.

Стрепите ли да би власт могла да изазове намеран инцидент како би све кренуло другим, нежељеним правцем?

– Свако здраворазуман мисли и о томе. Постоји та могућност када видите једносмјерност представника власти који дозвољавају све само не да се прича о промјени закона, што јесте захтјев трећине бирачког тијела у Црној Гори. Таква власт, без слуха за приговор и осјећаја да прими критику, спремна је на све. Истовремено, гледајући пулс људи који учествују, ја се све мање тога плашим. Можда може неко да покуша, али дух који влада на протестима је такав да је инцидент непримјењив. Не могу да пророкујем шта ће тачно бити, али дух протеста је такав да се јасно види ко није у духу литије.

Провејавају запажања да се у Црној Гори, у вријеме литија, почео чешће употребљавати термин “Православна црква”, него “Српска православна црква”. Има ли мјеста за такву бојазан?

– Нема мјеста тој теми. Српска православна црква је званично име наше цркве и оно се не скрива ни у саопштењима Епископског савјета СПЦ. На литијама се носе обиљежја СПЦ, а наша мисионарска потреба је да нашом терминологијом идемо мало даље од административног имена наше цркве, јер су учесници наших литија подједнако православни вјерници и Срби и они који се не осјећају Србима. Наша потреба јесте да нагласимо да то јесте СПЦ, али да она, као таква, јесте црква свих православних вјерника у Црној Гори. Желимо да нагласимо да је право име СПЦ, као и руске, грчке, бугарске, у ствари православна црква, црква која окупља све и не дијели никога по нацији. Али, име, статус и устројство СПЦ нити ко доводи у питање, нити коме пада на памет да то ради. Наша мисионарска потреба је да у изразу, бесједи и комуникацији са присутнима нагласимо васељенски, универзални значај наше СПЦ.

Не прија вам што вас таблоидни медији у безмало рок маниру проглашавају “звијездом литија”?

– Кад се подигне талас, на врху избије пена, бијела као грива. А шта с њом бива? Када се талас повуче, пјена прва нестаје. Никаква кап воде не треба да помисли да је она неки фактор у овом таласу. То би било ружно и помислити и говорити. Овај народ у Црној Гори демонстрирао је прву истину наше вјере, а то је да је она ствар саборности, једна моба, заједнички “посао” у којем се добро зна и ко га води и кад почиње.

Јесте ли чули пјесму реп групе “Београдски синдикат” посвећену литијама?

– Јесам, предивна пјесма! Погодила је у центар, дух и суштину ових протеста.

Прочитајте још:

Јокић Картнићу: Пустите службенике, ја ћу разоткрити улогу Брана Гвозденовића

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: