О. Гојко Перовић: Пребиловци су највеличанственији српски храм – свједочанство да васкрсење заиста постоји
1 min read
Фото: СРНА
Пребиловци су највеличанственији српски храм и ту би требало да буде служена свака Васкршња литургија, јер су Пребиловци након свега што су доживјели свједочанство да Васкрсење заиста постоји, рекао је ректор Цетињске богословије протојере-ставрофор Гојко Перовић.
У препуном амфитеатру Храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима, код Чапљине, Перовић је током предавања поводом сјећања на 80 година од страдања Светих пребиловачких и доњохерцеговачких мученика говорио о тајни живота и смрти која је уткана у хришћанско учење као њен темељ, о томе да је величанственост овога храма управо у томе што поручује да живот побјеђује смрт и да љубав побјеђује мржњу, преноси Срна.
“Памћење – не са мржњом, него са љубављу које ће и нас и оне који не мисле као ми уједињавати у љубави и манифестовати праштање, разумијевање, толеранцију. То је оно што даје живот. Ако ћемо стално да се гледамо преко неких нишана онда ту нема живота. Онда је то само припремање да се смрт и погибија наставе. Зато је овај храм највеличанственије српско мјесто и зато је овакав начин окупљања људи у овом храму нешто најбоље”, поручио је о. Гојко Перовић.
Парох чапљински о. Марко Гојачић каже да Пребиловци треба да буду у срцу сваког Херцеговца, како оних који ту живе, тако и оних који су силом прилика на неком другом мјесту.
“Сваки пут када долазимо у овај храм и када се молимо пред моштима Светих пребиловачких мученика требамо се сјетити да је овђе било велико страдање, али и велико васкрсење”, рекао је Гојачић.
Према његовим ријечима, овај храм треба да буде ослонац вјере.
“Сваки долазак овђе треба да буде испраћен молитвом и љубављу, а никада мржњом већ праштањем према онима који су чинили злочине према недужним људима. У овом селу и овом храму требамо се поздрављати ријечима `Христос Васкрсе` јер су Пребиловци заиста васкрсли”, поручио је Гојачић.
Предавању је присуствовао и Његово високопреосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, свештеници, те велики број људи из цијеле Херцеговине.
Епархија захумско-херцеговачка и приморска и Храм Христовог Васкрсења у Пребиловцима ове године обиљежавају сјећање на 80 година од страдања Светих пребиловачких и доњохерцеговачких мученика, а чапљински парох Марко Гојачић позвао је све људе из Херцеговине који могу да дођу у Пребиловце 6. августа и буду дио овог великог дана за Пребиловце и Епархију захумско-херцеговачку и приморску.
Вечерас ће у храму у Пребиловцима бити служена празнична вечерња служба, а потом ће се одржати промоција књиге “Страдање Срба чапљинског краја, по документима проте Васе Медана”,чији је аутор парох чапљински Марко Гојачић.
У наставку вечери услиједиће предавање историчара Милана Гулића, Немање Девића и Предрага Лозе о страдању Срба у Другом свјетском рату.
Централно обиљежавање празника Пребиловачких мученика је у петак, 6. августа, када ће Свету архијерејску литургију и помен за око 4.000 пострадалих Срба из Пребиловаца и доње Херцеговине служити епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије.
Извор: Срна
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Рођаци, рат против Бога нико добио није.
А по срцу је нашем.
«ето га тамо»
У једној и даље постојећој причи, мада се не нуди д(ј)еци по школама — та народна прича каже
«слово иже — али сирца ниже»
…“Јунаку се чешће путах хоће
ведро небо насмијат грохотом…“
#
Кад је син питао оца о разлици из(међу)
«фиктивно и фактички»
(у вицу о стању у кући)
отприлике,
#
(од ономад)
(де)Градација
„6. А који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му
било да се објеси камен воденички о врат његов, и да потоне у дубину
морску.“
(Св. Јеванђеље по Матеју 18:6)
…“Прикривен утицај те немани данашњега доба има значај
опасности зато, што се она нарочито омладини нашој приказује
у једној невиној а примамљивој одећи.
Међутим, у самој својој суштини то зло прикрива у себи најстрашнији отров, који непоштедно убија и душевно и физичко здравље.
Тај отров разара породицу, грађанско друштво, па и цело народно и државно биће.
Он је судбоносан зато, што је заснован на примамљивој и јевтиној лажи: обећава, замислите, свима и сваком рај на земљи!
Лаковеран свет, обузет материјалистичким жудњама а припреман да
заборави шта треба да буде напаћени Србин и увек свестан
хришћанин, без размишљања прихвата таква вашарска обећања.
Не постоји никаква средина.
Или ћемо бити Срби, свесни своје прошлости и аманета наших
отаца и прадедова, или – отпадници нације,
интернационалисте, тј. припадници некакве магле, грађани
белосветски, рушиоци живота и свега, без националног поноса,
без вере, без морала…“,
из посланице патријарха Варнаве о Српској Новој 1937. години
http://slobodnahercegovina.com/obnavlja-se-katolicka-crkva-ratnog-zlocinca-don-ilije-tomasa-u-klepcima-svetog-vukasina/
http://slobodnahercegovina.com/prebilovacke-nevjeste-smrti/
=
//
#
(архи)«тектонски»
Не знам што, слушајући ово (читајући), ово је асоцијација.
#
«На, попе, руку», карактеристичан је мотив приче из народа (Вук Ст. К., у својој мисији, прикупио).
«Северојужно од Бразила» мотив је п(ј)есме популарног аутора.
И Хераклит. Познат као Мрачни или Тамни. Није с Крита. Из Ефеса је.
Прича о сланом стубу почиње забраном окретања на Содом.
«Fratelli tutti»
Још нешто, из Пролога, о Светом Василију Великом, ономад,
«Господ тражи зидаре а не рушиоце. Јер ко зида добро, самим тим руши зло. Ко се пак окрене да руши зло, брзо заборави зидати добро и претвара се у злочинца.
Мрзећи на зло, држите се добра (Рим. 12, 9), учи нас апостол Христов.»
Јасно.
Стреха, надимак Дејана Аћимовића, унук је Србина закланог 41., хрватски глумац са чланском картом HDZ двоцифреног броја. Тисућљетна традиција задњих једну, дв(Иј)е, стоtine (љета).
Тако да је највећи усташа убедљиво најфришкији Србин (и на филму). Остали су домобрани.
Шире,
«Suum cuique tribuere»
Die erste Walpurgisnacht, назив је поеме Ј. В. Гетеа.
Ј. B. T. латинични је иницијал друге једне појаве карактеристичне, бар општеприхваћено, за мај.
Јованка је, посигурно, Личанка Будисављевић.
У тој бановини Краљевине Ј. (територијална орг. у том пресеку временског тока), пребивалиштем Срби су Срби, Срби православни, католици или муслимани (мухамеданци)… изузима се тако да нпр. Крлежина жена је Бела, Бела је Лепосава Кангрга, изузета из Срба Крајишника.
ОБРНУТО… нема
Крлежа је реч јужног дијалекта српског језика, за крпеља.
Цинцари су социјална група у том делу Балкана.
Латинска је пословица о знацима и именима.
Имена Ђорђа Мартиновића, Србина из Гњилана, и Стане Доланца, Словенца из Храстника, такође су везана за мај.
На фотографији широко познатој види се Немац Август Ландмесер, који одбија да поздрави Хитлера. Август је ожењен Јеврејком. Хамбург, 1936.
Доналд Трамп је, попут многих Американаца, потомак немачких имиграната. Не носи (CorONA)маску.
Меланија представља Словен(к)е. Није веза на фото.
ovi komentari su vrlo cudni
Peroviću, mi kad nešto progovorimo o tvojoj kući, Crnoj Gori, ti i takvi nam iz puni usta vele- mi smo gospodari u našoj kući, nećete nam se vi miješati ni određivati šta i kako ćemo ! E pa, fala lijepo, imaš ti svoju kuću i svoje Cetinje, pa tamo drži predavanje, moli se sa svojim Cetinjanima i glasajte rezolucije o Srebrenici. Daleko Vam lijepa kuća,
Ponosni Srbin iz Hercegovine Sudar Rajka Risto
Опет овај прашта у туђе име?
Hristos Voskrese.
Откад то Гојка Перовића и Здравка Кривокапића „муче“ СРПСКЕ ПАТЊЕ ? Дајте, уозбиљите се људи, не вријеђајте ране СВЕТИХ МУЧЕНИКА !!!
E on…