О. Гојко Перовић: За власт је неко час херој, час злочинац; хоће да цркве издају као спортске дворане

Гост емисије Отворени студио Радио Бара протекле суботе био је ректор Цетињске богословије, протојереј-ставрофор и парох цетињски Српске православне цркве, Гојко Перовић.

У емисији је говорио о актуелној проблематици коју је изазвао Закон о слободи вјероисповијести, усвојен у Скупштини Црне Горе крајем децембра.

Какви су Ваши ставови када је ријеч о регистрацији. Да ли би вјерске организације требало да се региструју и своје пословање уведу у правни систем државе?

О. Перовић: Наравно, али донијет је Закон, у, према нашем мишљењу, нерегуларним условима. Доноси се нови Закон, а стари из 1977. године каже у једној својој одредби “да све вјерске организације и цркве које се оснивају или укидају свој рад, треба да се региструју”. Та одредба се, тврдим, до 2019. године, не односи на традиционалне вјерске заједнице. Да је то тако, говори чињеница да се ни римокатоличка, ни исламска заједница нијесу регистровале прије 2010. године. До тада то никоме није падало на памет.

Али, су се, ипак, регистровале?

О. Перовић: Јесу, на политичку иницијативу Владе, без законског основа. Дакле, нијесу имале законску обавезу, али су оне то, из неких својих интереса, прихватиле. Ми, из Православне цркве, нијесмо нашли за сходно да радимо нешто што, мислимо, да није Законом прописано.

То пише и у новом Закону,тврде правни стручњаци, који је складу са међународним прописима, да вјерске организације не морају да се региструју, али уколико се не региструју, не могу обављати привредне дјелатности, нити, дакле, учествовати у правном промету. Српска православна црква у Црној Гори, продаје, купује, закључује уговоре?

О. Перовић: То је новина коју овај Закон намеће. Зна се што су традиционалне, а што новоформиране вјерске заједнице. Ми не желимо да се повинујемо тако накарадној одредби која принцип регистрације доводи на ниво конститутивности-ти постојиш од онда, од када си се регистровао. Ми хоћемо да се све сведе на ниво евиденције, који је позната цивилизацијска тековина и која постоји у државама у окружењу.

Али, то значи да немате својство правног лица. Зашто избјегавате нешто што би Вам олакшало постојање и функционисање, односно без тог својства, не можете обављати све ове поменуте послове? Не може црква у том смислу бити изузета. Објасните како ћете сада градити хотеле, апартмане, плаћати обавезе?

О. Перовић: Ми јесмо правно лице, ми нормално живимо, купујемо, продајемо… Ми, дакле, хоћемо да будемо препознати као правно лице, ми то јесмо свих ових деценија уназад. Православна црква има своје службенике којима се уплаћује пензионо и здравствено осигурање, ми смо правно препознати, плаћамо воду, струју, имамо свој ПИБ, са нама се врши правни и економски саобраћај у овој држави, и прије овог Закона. Нијесмо пали са Марса. То што претходни Закон није предвиђао регистрацију, то није наш проблем. Ово што нови Закон предвиђа да нас региструје, нас који овдје постојимо стотинама година, да правно постојимо тек од момента регистрације, је политичка игра. Тражимо евиденцију, а не регистрацију. Ниједан Закон о слободи вјероисповијести у окружењу није донијет, а да је у себи садржао имовинско-правне одредбе. Ово је једини такав Закон у Европи.

Има ли, по Вама, још спорних чланова новог Закона?

О. Перовић: Има, посебно је интересантно питање коришћења и употребе храмова у будућности. У Закону стоји прилично неодређена одредба по којој ће неки државни орган, не зна се који и по којој процедури, када се ријеши имовинско питање, како је то држава замислила, процијенити како ће се храмови даље употребљавати и ко ће њима располагати. Из Владе понављају да нам нико неће дирати имовину, да ћемо остати ту, али у времену које она пропише. Као да Спортска дворана одреди-од два до четири ће је користити одбојкаши, од четири до шест кошаркаши. Ми не знамо који орган одлучује, коме ће припасти храмови. Не постоји норма која гарантује да би државни орган био дужан да обезбједи цркви наставак коришћења, нити да храм заштити од, евентуалне пренамјене. То је правна неизвјесност, а тек ко би могао да нам гарантује да ће ова Влада, која нам то обећава, бити у наредном периоду Влада, јер иду избори. Треба ли да се молимо Богу да остану на власти и наредних педесет година, како би испунили оно што нам сада обећавају.

Да се осврнемо и на политички дио цијеле ове приче. Ви тврдите да ваши протести нијесу политички, а знамо да је готово цијела опозиција стала иза њих. Да ли већ сама та чињеница Вашим скуповима даје политичку обојеност?

О. Перовић: Политика је у темељима цијеле приче, али не жељом цркве, него је држава донијела Закон, који је предложила Влада, а усвојила скупштинска већина. Ова проблематика се не може ријешити дугачије него политички, са Уставним судом или без њега. Морамо се вратити у парламент, гдје ће бити изгласан бољи Закон од овога. Цијело вријеме се ради о политичком питању. Тема није страначка и идеолошка, већ искључиво, грађанска и правна. Ми, као грађани ове земље, као институција која дјелује и хоће да дјелује у складу са Законом ове земље, бунимо се што ово полтичко питање није ријешено на добар начин. Прикључили су нам се чланови опозиције, али има и присталица владајуће партије. Ми се ових дана састајемо и са представницима Владе, опозиције и грађанског сектора, јер црква хоће да чује све сугестије, да бисмо дошли до рјешења. Црква не жели да се бави странчарењем и не радимо против државе, већ на њену добробит.

Да ли СПЦ поштује државни суверенитет Црне Горе?

О. Перовић: Наравно, то је сувишно питање.

Ви сте више пута на Вашим скуповима казали “да је црква носећи чинилац државотворне културе”. Ако је Црна Гора независна држава, коју, како кажете, признајете, како Српска православна црква може бити носилац њене државотворне културе?

О. Перовић: Зато што је СПЦ носилац државотворне културе последњих неколико вјекова. Немојте ме питати како, кад су владари Црне Горе били митрополити вјековима. Ја на то нијесам утицао, нити црква. То је по нужди било тако и прве институције нововјековне Црне Горе, јер постоји и Стара Црна Гора, институција парламентаризма и прве обрисе судских установа, добијала је благодарећи митрополитима цетињским. Митрополија цетињска, прије 1918. године, доживљавана је у потпуности као једна од светосавских епископских столица. Тако о њој говори Свети Петар Цетињски, тако о њој говори књаз и краљ Никола, па предсједник Владе Лазар Томановић, 1910. године на Свечаној Скупштини поводом проглашења краљевине Црне Горе: “Цетињска митрополија је једина преостала неугашена светосавска столица, од оних које је основао Свети Сава”. Дакле, црква у Црној Гори, звала се она аутокефална или не, а пише чак, да је била аутокефална, и она се доживљава као светосавска, као остатак оне цркве која се у историји зове Српска црква-Пећка патријаршија. А, када данас кажемо да носимо културу, уз православну цркву, која је то доминантно, могу да тврдим да је такав државотворни носилац културе, овдје на приморју, и католичка црква, па једним дијелом и Ислам. Дакле, сви они који постоје прије него што су формиране институције нововјековне државе. Када то говоримо и тврдимо, не говоримо ништа против државе, него износимо ноторне чињенице.

Какав је Ваш став према Црногорској православној цркви, јер и њени представници се позивају на то да на овом простору постоје вјековима?

О. Перовић: Они не постоје вјековима, већ од 2000. године, када су се регистровали у надлежној јединици МУП-а. Они су организација грађана коју не желим да омаловажавам, јер су једнако грађани као ми, али они нијесу црква. Мој став, Гојка Перовића, је став московског и цариградског патријарха, као и став свих помјесних цркава. Као што је за међународно признање државе Црне Горе била потребна сагласност Уједињених нација и подизање заставе пред зградом у Њујорку, тако није довољно да неко сам за себе напише : “Ми смо Црногорска православна црква”. Потребно је да је друге цркве признају као такву, што се у случају ове организације, није десило.

Да ли мислите да се то никада неће десити?

О. Перовић: Мислим да се у цркви све дешава по канонима, јер овај пут којим је кренула та група грађана, није исправан. Они могу да дјелују, штампају књиге, држе своје скупове и ја им не бих ускратио то право, чак ни то да стичу своју имовину (подигли су и неколико објеката за које тврде да су храмови), али питање Православне цркве у Црној Гори је питање једног вишевјековнг континуитета. Свака озбиљна држава мора да има сензибилитет према нечему што траје вјековима.

Да ли Вам је познато да државни Закон Србије о вјерским заједницама, из 2006. године, признаје правни субјективитет и континуитет СПЦ тек од 1836. године?

О. Перовић: Не знам за то. Није на држави да признаје континуитет некој цркви или вјерској заједници, већ држава мора да призна фактичко стање, оно које сада постоји. То је питање историје и међусобног препознавања цркава.

Да се вратимо на питање о политизацији цркве, не само у овим актуелним дешавањима. Утисак је да је Српска православна црква, ако није грубо речено, искомпромитована у том смислу, ставовима и понашањем највиших својих представника, те је створена одбојност према њој дијела јавности. Ту првенствено мислим на ратна дешавања на простору бивше Југославије, када је Српска православна црква подржавала политику Слободана Милошевића, четнички покрет, ратне злочинце, одликовала Шешеља, а на ложењу бадњака на Цетињу појавио се и Аркан. Да ли је то непримјерено цркви, истинској вјери и духовности?

О. Перовић: Ја мислим да су то тумачења неких историјских догађаја од стране власти. Све то што сте набројали, ова власт, која и сада влада, је подржавала. Црква се понијела заштитнички према дијелу народа који је живио у Хрватској и БиХ, а који је током II свјетског рата преживио невјероватна страдања. У једном моменту је изгледало да ће се све то поновити и да ће тај народ остати сам и без заштите, препуштен на милост и немилоист. Рецимо, у Хрватској, нова власт је донијела Устав из којег је избрисан српски народ као конститутиван, што је био у дотадашњој социјалистичкој републици. Није ми јасно како је могуће да је једном дијелу народа одбојна црква. Аркан је са својим војним формацијама прешао границу Црне Горе и то му је дозволила власт, не да се задржи један сат, већ данима. Није могао боравити у држави Црној Гори без благослова власти.

То, ипак, не амнестира Митрополију и господина Амфилохија који су на вјерском обреду угостили личност тог профила…

О. Перовић: Ми никоме не забрањујемо да дође на Бадњи дан у манастир или испред манастира. Тога дана су сви добро дошли. У овој држави сада влада идеологија по којој је Стјепан Месић проглашен за почасног грађанина Подгорице. За мене он није, ни мањи, ни већи злочинац од Радована Караџића или Војислава Шешеља, јер је тај господин у хрватском Сабору рекао: “Моја дужност је обављена- Југославије више нема”. Он је почасни грађанин Подгорице, а неко ко је стао на страну против тога, он је ратни злочинац. Црква не може да се снађе у тим дриблинзима власти, које су у једном тренутку за Караџића, Шешеља и Аркана, а онда су против њих. Ми смо се понашали принципијелно-осуђујемо све ратне злочине, црква је покушала како је знала и умјела, јер ми немамо ни Воcјку, ни полицију, да заштити свој народ. Не могу да тврдим да смо се у томе баш најбоље снашли.

Чак су медији преносили да су се поједини ратни злочинци крили и били дочекивани у храмовима СПЦ у Црној Гори?

О. Перовић: То је једнако вјеродостојно као када бисмо рекли да су се крили у Скупштини Црне Горе. То би требало доказати.

Вјера се, прије свега, доживљава као истинска љубав према Богу, православној браћи, али и свим осталим нацијама и вјерама. Духовницима приличи мир и позивање на толеранцију, а не никако милитантни и агресивни ставови. Зато је Ваша порука о којој смо говорили на почетку, о помирењу, изазвала симпатије. Што Вас је руководило да то изјавите?

О. Перовић: То је апсолутно дужност сваког црквеног лица-да позива на мир, љубав и помирење. Када сам ја позвао на помирење, нијесам то изговорио ради неке политиичке процјене да би то требало да кажем. Отело ми се из срца,да тако кажем, јер не треба нама црква, ни српска, ни црногорска, ако браћа неће живјети заједно. Међутим, владајћа партија је на својим конгресима, током 2019. године, понављала да ће обновити аутокефалну цркву, како би заокружила црногорски идентитет, и тиме крши Устав, јер су држава и црква одвојене. Ми, Црногорци имамо државу која траје, са прекидима, већ од Војислављевића до данас, дакле, хиљаду година. Ако неко има идентитет, онда смо то ми. Мислим да су грађанска држава и секуларна власт, дужне да чувају већ постојећи идентитет грађана, а не да га оне формирају и заокружују.

Када сте позвали православну браћу на помирење, рекли сте да их “на сукобе хушкају велике државе”. На које сте државе мислили?

О. Перовић: Нека то остане тајна, мада мислим да сви грађани који ово слушају или читају, претпостављају на кога сам мислио. Ту не треба велика филозофија. Ми смо полигон за надметање моћи великих сила и када они процијене неки интерес, онда се примјењују дмократске и правне норме. Када процијене да је њихов интерес супротан, онда зажмуре и толеришу и кршење права и демократских начела. Приоритет је да останемо јединствени, без обзира на интересе великих сила, који се овдје укрштају и које хоће да нас заваде. Нас је мало и не треба да се дијелимо. Можемо различито да гледамо на неке процесе, али враћам се на почетак , постоји Устав, постоје закони ове земље, којих, када би се држали, не би било потребе да на улици изискујемо своја права.

С обзиром да је Митроплија пристала на преговоре о новом Закону са представницима Владе, да ли ће литије престати, и да ли разговори имају сврхе, ако Ви желите стављање Закона ван снаге, А Влада тврди да то неће учинити?

О. Перовић: Литије ће престати онога дана када на снагу ступи нови Закон или Закон о измјенама и допунама овог, недавно донешеног.

Значи, литије ће трајати током цијелог преговарачког процеса?

О. Перовић: Да, а о дужини трајања литија не одлучујемо ми. Имали смо састанак у Влади прије мјесец, министри и сви епископи СПЦ у Црној Гори су сјели за сто. Разговор је трајао пет сати, мислим да тада није остало ништа нејасно. Премијер је предложио да разговори буду настављени на експертском нивоу, али од тада је прошло, до заказивања новог састанка, тридесетак дана. Нијемо задовољни том динамиком. Желимо да добијемо Закон којим ћемо сви бити задовољни.

Без обзира на ток и исход преговора, да ли ће литије остати мирне и достојанствене као до сада?

О. Перовић: С обзиром да их води црква, могу да обећам да ће бити тако. Нико никог до сада није ни ногом згазио. Тако ће бити и убудуће.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: