О историјској афери и манипулацији речима

За све оне који су га пропустили недавно на београдском Фесту, лепа је вест да ће филм „Оптужујем” Романа Поланског већ вечерас у 21 сат, бити бесплатно доступан за гледање публици из Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине. Наравно, искључиво у кућној изолацији, на једној виртуелној локацији. На званичном сајту првог Онлајн филмског фестивала Moj OFF који је покренула београдска дистрибутерска кућа „Мегаком филм”, на адреси: mojoff.net.

Много је разлога зашто је Роман Полански (1933) за филм „Оптужујем” (J’accuse/ An Officer and a Spy) јесенас на 76. Венецијанском фестивалу освојио Гран при жирија – „Сребрног лава” за најбољу режију и награду међународног жирија критике Фипресци, у чијем је раду учествовала и потписница ових редова. Недавно, и три француска „Цезара”: за режију, најбољи адаптирани сценарио (према роману „Официр и шпијун” британског писца Роберта Хариса) и за костим.

Ово је динамичан и ритмичан, непредвидљив политичко-историјско-шпијунски трилер. Узбудљив и напет до самог краја, иако је рађен на познату и више пута филмски експлоатисану тему.

И није узбуђење само у томе што је у филму „Оптужујем” промењен угао гледања на важан историјски догађај – аферу Драјфус, јер сада смо у прилици да на читав случај гледамо кроз очи капетана Жоржа Пикара који је предводио војну контраобавештајну службу Француске. То узбуђење проистиче и из мајсторске режије Романа Поланског. Толико ригорозно прецизне и елегантне.

Све је у овом филму епохе на свом месту. Дијалози су моћни. Сваки кадар је испуњен детаљима и по његовој дубини. Свака сцена нуди богатство сценографије и костима. Свака слика је пуна атмосфере. Тачни су промери светлости и сенки, као на сликарским платнима (велики допринос директора фотографије Павела Еделмана). Изврсно је оркестриран редитељски рад са глумцима. Сви они су своје ликове испунили у правој мери. Ни мање, ни више. Зато су уз Жана Дижардена у улози Пикара и остали глумци из мушког ансамбла одлични…

Све то заједно чини ову филмску причу с краја 19. века и моћном и актуелном. Причу о капетану Алфреду Драјфусу оптуженом за шпијунажу у корист Немачке и осуђеном на доживотно заточеништво на Ђаволском острву и пре свега о Жоржу Пикару што је, истражујући подметање доказа Драјфусу, увучен у опасне лавиринте државне преваре и корупције који не угрожавају само његову част већ и живот. Делимично и о Емилу Золи, чији је храбри текст под насловом „Оптужујем”, упућен председнику републике, освануо у француским дневним новинама и дубоко протресао државу. Сада Полански, на свеж и занимљив начин, демаскира не само заверу надвијену над случај Драјфус већ и државни естаблишмент и само функционисање система који се не разликује много од овог што је данас на сцени…

Занимљиво је такође (а и данас актуелно) што је „Оптужујем” Романа Поланског и филм о речима. О манипулацији речима. Реч стављена на погрешно место даје сасвим други смисао изговореном или написаном. И тако се свесно, из лоших намера и личних користи, стварају и забуне и заблуде. И гомилају лажи. А, као што знамо, много пута поновљена лаж, нажалост, постаје истина…

Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: