О изјави Абазовића да је изиграо СПЦ са новом верзијом Темељног уговора

Пише: Никола Милованчев

Медији су 7. јула 2022. пренијели изјаву г. Абазовића да је изиграо Српску православну цркву тако, што је у новом предлогу Темељног уговора, у преамбули Уговора промијенио њен садржај, са намјером да се избаци спомињање 800 година континуитета дјеловања Српске цркве на просторима данашње Црне Горе.

Г. Абазовић је за Радио и телевизију Црне Горе изјавио: „У преамбули 3 и 4, то је некада био један члан. Да не би било лоших интерпретација успели смо да га одвојимо и имамо два члана. Тај члан уопште не говори о СПЦ него о хришћанској цркви. Зар није и католичка црква хришћанска“

Г. Абазовић дакле тврди да је текст Темељног уговора који је припремила влада г. Здравка Кривокапића био бољи за интересе Српске православне цркве од новог предлога, који припрема његова влада. Превеслао је он ето наивне Србе!

Вјерни народ Српске православне цркве ће ускоро рећи да ли је за њега оваква промјена на горе за њега прихватљива. Ја мислим да је и преамбула важна и да помака на горе не смије бити – треба усвојити преамбулу коју је припремила влада г. Здравка Кривокапића (хвала му на томе!) и која изражава историјску истину више од осам вијекова битисања наше Цркве на том простору. Пристајање односно прихваћање ујдурме не смије да прође – нова преамбула је неприхватљива!

Пажњу ми је привукло питање г. Абазовића „Зар није и католичка црква хришћанска?“. Као млад човјек, који још треба доста да учи, предсједник владе Црне Горе није успио да сазна да је на тим просторима и католичка црква имала претежно српски национални карактер. Уосталом, титула надбискупа барског (нешто се мало спомиње задњих 15-20 година, не знам шта се то догађа), је Primas Serbiae. Дa, за Ватикан је вјековно сједиште српске црквене провинције у Бару!

Уосталом, може г. Абазовић да о томе пита и нешто научи од др. Шерба Растодера, који је 1991. објавио (са Јасмином Растодер) књигу „Др. Никола Добречић арцибискуп барски и примас српски 1872-1955“. А после 64. стране те књиге налази се и фотографија задужбинске цркве др. Николе Добречића у Бару, подигнуте 1926. године, са грбом примаса Добречића на фасади, на којем је и натпис на српској ћирилици „За Бога и за свој народ“.

Када затим буде још више учио историју, г. Абазовић ће сазнати да је и католичка црква на тим просторима сматрана црквом унутар „српских покрајина“. Ово је ноторна чињеница, а да не би било сумње да је то „српска измишљотина“, цитираћемо словеначког свећеника и црквеног историчара др. Јосипа Турка (преминуо у емиграцији, у Сан Франциску, 1951). Турк је 1938. у Љубљани био одређен да оцени докторску дисертацију католичког свећеника и професора веронауке на дубровачкој гимназији, Србина католика дон Ива Бучића; Бучић очито тада није могао или није желио да брани дисертацију „Иноцентије III и Срби“ (у оригиналу: »Innocentius III et Serbi“) у Загребу, гдје је у католичкој цркви доминирала антисрпска Степинчева струја, па се определио за факултету Љубљани. Оставимо сада по страни дисертацију Бучића, која је прећутана већ 83 године (сам аутор се, по мојим досадашњим сазнањима, током рата опредијелио против политике Независне Државе Хрватске, пришао партизанском покрету а и напустио положај духовника Римокатоличке цркве; касније се и повукао на родну Корчулу, преминуо је 1984). Шта пише др. Турк 22. априла 1939? Спомињући непознату папску булу Иноћентија III од 23. јула 1204. (коју је открио Бучић), Турк наводи: „Важно је даље навести какав значај припада тој були у вијековној борби између дубровачке и барске надбискупије за јурисдикцију над српским покрајинама“.

Шта још пише др. Јосип Турк (1940/41. декан словеначког католичког Теолошког факултета у Љубљани)? Барску надбискупију он назива „српском барском надбискупијом“. И додаје, да се Иноћентије III, након што су Млечани (Венеција) 1204. преузели власт над Далмацијом са Дубровником, поставио на страну барске надбискупије, „дакле у корист Срба“ („torej v korist Srbom«). Јасно је да етнички Срби Јужног Јадрана, који су потпали под црквену јурисдикцију Рима, тиме нису изгубили своју етничку припадност.

Доста је за сада, надам се.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: