О. Јован Пламенац: Слобода у Црној Гори још није изборена

Пише: О. Јован Пламенац

Црна Гора је секуларна, грађанска држава и она функционише на људским законима. Људски закони постоје да би друштво било уређена заједница, не хаотична. Да би они били што објективније примјењени, неопходно је да тужилаштво и судство буду независне, слободне институције. Црногорско правосуђе до сада је било сервис режима Мила Ђукановића, који је аболирао његов криминал и прогонио његове противнике.

Мило Ђукановић се свим силама које су му на располагању, тражећи и нове, труди да остане на власти. Полиција је и даље сервис његовог режима. Тајна полиција, Агенција за националну безбједност, у његовим је рукама. Ових дана, као дављеник који се бори за ваздух, АНБ даје све од себе да изазове нереде у Црној Гори и такву слику пошаље свијету, да створи утисак да опозициона коалиција која је побиједила на изборима није у стању да успостави стабилну власт. Ђукановићеви лобисти из америчке дубоке државе шаљу писма са том тезом медијима и на релевантне међународне адресе, а АНБ се својски труди да им произведе пропагандни материјал, као што је ономад организовала напад на џамију у Пљевљима.

Паралелно, АНБ интензивно ровари по опозиционој коалицији настојећи да је разбије. Уцјенама, пријетњама, подмићивањем траже слабу карику у њој. Милион, два евра… ситница је при ономе што су покрали и сада настоје да спасу. Четрдесет први посланик по сваку цијену мора бити уловљен.

Судбински је важно злочиначки АНБ што прије демонтирати и успоставити га на професионалним начелима, лишити га функције бескрупулозног чувара режима Мила Ђукановића и учинити га чуварем државе и безбједности народа.

Неопходно је покидати све пипке режима Мила Ђукановића, по дубини друштва. Иначе, имаћемо дубоку државу која ће и даље унижавати Црну Гору, подстицати подјеле и свађе у народу.

Коначно, неопходно је сваку “циглу” режима који је харао Црном Гором три деценије извести пред суд. Само се тако, пред слободним судом, може афирмисати одговорност за нечије дјелање од којег зависе судбине других људи, у овом случају и судбина државе. Режим Мила Ђукановића је ојадио Црну Гору, уништио јој је привреду и народ учинио зависним од страног капитала. Притом је велики дио државних добара преточио у своје џепове. Џепове је припунио корупционим пословањем, водећи инвенстиционо пословање по доктрини “а ђе сам ту ја”. Натрпао их је и другим криминалним дјелатностима широког спектра.

Режим је енормно задужио Црну Гору иностраним новцем, који је такође користио првенствено за увећање свога капитала.

И по људском и по Божијем је да новац који су стекли на криминалан начин, преко грбаче народа и располажући државом као својом прћијом, људи режима врате држави.

На побједничкој коалицији је да што прије успостави своју власт и тако створи услове за ослобађање правосуђа, демонтирање тајне полиције, успостављање скупштинске већине која ће заступати интересе црногорског народа, како то налажу принципи демократије, а не као до сада бити машина за законску подршку режиму Мила Ђукановића, и формира владу која ће бити вриједни, професионални и честити домаћин који ће на крилима изборене слободе Црну Гору расцвјетати у рај на Земљи.

Дакле, пресудно важно је ослободити сва три стуба власти у Црној Гори, као и државне институције. Ослободити, а не подјармити новој власти.

Побједом на изборима опозиција је само остварила предуслов за живот у Црној Гори достојан човјека и успостављање Црне Горе као уистину независне државе. На остваривању овог циља на путу је и даље режим Мила Ђукановића, препрека коју је неопходно што прије уклонити. Режим се неће либити ни да пролије крв црногорског народа само да би опстао на власти и тако се заштити од правде која му се наднијела над главом као дамоклов мач.

То што крв Црном Гором није проливена у ноћи након избора заслуга је амбасадора великих држава Запада који, очити, више нијесу из истих структура као што су били они који су Ђукановићу аболирали свако непочинство зато што је он био пуки извршитељ њихових интереса, финансијских, политичких и идеолошких. Само зато његови кербери, обучени као космонаути и наоружани као Рамбо, нијесу јурнули на народ. И само зато су полицијски провокатори те ноћи остали без ангажмана.

Међутим, ни проливање крви више не може дух слободе који је преплавио Црну Гору вратити у кавез. То би само увелико увећало ионако велико бреме његове оптужнице, али и оптужнице извођача тих радова.

На новој власти је да Црну Гору врати црногорском народу. И њен рад мора бити видив, да не би подлегла изазовима друштвеног положаја и моћи која из њега проистиче.

Сада је на црногорском народу да, првенствено разумијевањем, подржи нову власт која преузима државу коју је претходна власт разбуцала као свиња масну врећу. Огромни дугови, уништена привреда, три деценије хушкања људи једних на друге и афирмација мржње међу њима, врједносни систем стицања подаништвом и подршком режиму а не радом… – то је насљеђе ове власти, на које се придодала и невоља пропале туристичке сезона због пандемије ковид-19.

Ипак, Депеесу се мора признати да је учинио и нешто добро за будућност Црне Горе: усисао је оно плашљиво, поткупљиво и лабилно у Црној Гори, оно што је ни вино ни вода, и као сунђер упио  црногорски људски шљам. Оно што је остало ван Депееса и оних који су подупирали његово владање, па и њему учествовали, је Црна Гора која није поклекла, честита и чојска. Међу тим људима су они који треба да воде Црну Гору, који љубе сваки њен камен, у које је уткан понос њене слободарске прошлости, којима су сви људи у Црној Гори браћа и сестре, па били они добри или слаби људи.

Црној Гори је потребна домаћинска власт, која ће да је његује као башту, која ће бити своја на своме и којој ће и Америка, и Њемачка, и Енглеска, и Русија, и Србија, и Албанија бити пријатељи, а не господари. Црној Гори, са њених само 650 хиљада житеља, на власти су потребни родољуби а не спроводитељи интереса било којег свјетског центра моћи.

На пребјегуље из Ђукановићевог режима, ако из неких политичких разлога буду у новој власти, потребно је обратити посебну пажњу. Показали су се учешћем у досадашњој власти, а сада и својим пребјегом. Ако наставе да намећу свој досадашњи економски, политички и идеолошки интерес, могу дестабилизовати власт.

Ако се у нову црногорску власт инфилтрирају они који су били против Мила само зато да би сами постали Мило, добићемо исто што смо имали тридесет година.

Што се мене тиче – у опозицији сам још од понедјељка ујутро. Не зато што је политичка опција којој сам дао глас поражена на изборима, напротив, него зато што је онима који врше власт потребно стално дисати за вратом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: