О. Крсто Станишић: Процват смрти

Када одете у цвјећару и купите пупољак неког цвијета као што је нпр. љиљан, донесете тај цвијет кући и ставите га у вазу са водом, знате да ће тај пупољак да се отвори и да се из њега развије велики и лијепи цвијет који ће да се разрасте и замирише и који ће изгледати неупоредиво веће, љепше и раскошније од пупољка.

Међутим ви такође знате да је цвијету донијета смртна пресуда у оном моменту када је убран из баште и када је пресијечена његова веза са коријеном, без обзира што дани његове највеће раскоши и раста тек предстоје. Знате да после кратког периода процвата и раскоши, неминовно слиједи увенуће тога цвијета, знате да је његово увенуће неповратно и да се оно само мало може успорити убацивањем неких храњивих састојака у воду, али никако зауставити.

У тренутку када цвијет тотално увене склонићете га из вазе и његово мјесто ће замијенити неки нови пупољак који тек треба да цвијета.

Замислите сада један пупољак који кроз прозор из баште гледа на велики и величанствени цвијет у лијепој вази у кући како цвјета из пупољка и како се великом брзином развија и расте.

Гледајући цвијет у вази, пупољак који расте у башти и који је везан за свој корујен очајнички жели да се и он придружи том дивном цвијету у вази и да заједно са њим цвјета и да му се људи из куће диве. Он почиње да проклиње и да мрзи свој коријен који га веже за земљу и не дозвољава му да одлута и да се придружи цвијету у вази.

Када му неко саопшти да ће тај цвијет у вази ускоро умријети, пупољак у башти негодује у невјерици, коментаришући да он не види надолазећу смрт, већ види процват и развој и не одустаје од своје жеље. Чак и када цвијет у вази већ полако почне да вене, цвијет у башти и даље заслепљен жељом да се придружи цвијету у вази вјерује да је то само привремено и да ће се дани највеће раскоши опет вратити.

Коријен усађен дубоко у земљу и даље храни луди пупољак у башти, стрпљиво трпећи његове увреде и презрења, надајући се стрпљиво да ће једног дана схватити истину, када види да је цвијет у вази тотално увенуо.

На крају цвијет у вази стварно вене до краја, а пупољак у башти коначно схвата злу судбину цвијета у вази. И таман када се помирио са тиме да је његова позиција у башти много боља и благословенија од оног цвијета у вази, види како су укућани избацили стари увенули цвијет и на његово мјесто ставили нови цвијет у пупољку који креће да цвјета.

Пупољак из баште одмах заборавља судбину предходног цвијета и опет почиње да мрзи свој коријен и опет жели да се придружи оном цвијету у вази и да цвјета заједно са њим…

ФБ профил о. Крста Станишића

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: