О. Миајло Бацковић: Догодине у Призрену!
О. Миајло Бацковић
Ситуација у Србији је толико опасна, графити са натписом:”Кад се војска на Косово врати”, ничу широм земље, посебно у Београду, и ако надлежни хитно не реагују десиће се катастрофа, тврде организатори “хитне конференције” за новинаре, која је одржана у београдском Медија центру.
Овај натпис, изгледа, толико угрожава људе који су се окупили на конференцији у Београду да позивају надлежне да реагују, јер, колико год они графита да прекрече белом бојом, нови никну врло брзо.
„Стихови “кад се војска на Косово врати” не могу се избрисати ни прекречити јер су они изображени став завјета који живи у срцима сваког Србина који зна ко је и шта је, и ко су му били преци.“ каже за ИН4С портал о. Миајло Бацковић.
„Питати зашто Срби прижељкују ослобођење окупираног СРЦА свог, је као да су питали Јевреје што су се поздрављали са “Догодине у Јерусалиму” или наше претке који су чекали то 500 година…!?
Ових дана се графити НАДЕ крече због привременог става званичне политике и некаквих квази интелектуалаца “душебрижника”.
Стихови “кад се војска на Косово врати” не могу се избрисати ни прекречити јер су они изображени став завјета који живи у срцима сваког Србина који зна ко је и шта је, и ко су му били преци.
Гусле, предање, писана историја, свако слово и сваки стих на којем су расле генерације патриота су оне о ослобођењу и борби наше славне војске кроз часну историју која је увијек била на правој страни!
У том духу гледам и ове исписане стихове које неки зову “спорни”, они су само израз генетске чежње нашег слободољубивог народа.
Они који су палили домове и наше Светиње, силовали и убијали по Космету знају добро да ће се СРПСКА ВОЈСКА једног дана вратити тамо гдје су остала наша кандила да горе, а оне слуге окупатора и њихових налогодаваца то сигурно неће моћи да спријече!“
О. Миајло Бацковић закључио је поздравом ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ!!!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Mozete li kako ove godine?
Tomo ako ne ove, ono sljedeće, ili kroz 10 ili 100. Ako ne mi ono naša djeca,ili unuci, ka što su Jevreji poslije 2000g ušli u Jerusalim.
Ako su se Jevreji mogli dvije hiljade godina uporno i bez prestanka pozdravljati pozdravom „dogodine u Jerusalimu“, zašto se mi ne bi mogli 20 ili 200 godina pozdravljati pozdravom „dogodine u Prizrenu“, jer je zapravo Prizren srpski Jerusalim. Trebamo slijedit jevrejsku mudrost, da nije izgubljeno ono što je silom oteto, no je izgubljeno samo ono što je svojevoljno predato. Zato treba stalno pominjat naše sveto Kosovo i simbočički povratak u Prizren. A posebno treba pominjat rečenicu „kad de vojska na Kosovo vrati“ ali uz dodatak „prema rezoluciji Savjeta bezbjednosti UN, kako bi umirili naše zapadne prijatelje i razne nevladine organizacije, koje dobijaju nervni slom
Fakat je da će se Srpska vojska vratiti na Kosovo ali zapad još to ne vidi.
Što je najgore nikako još u Prizrenu, starom srpskom gradu, do samo ovako. Samo prazne priče i pjesme, kao bajke. Svijet se nije miješao dugo godina i bio nas je pustio da sami završimo sa tim dijelom Srbije i vojno i politički, ali komunjare i potomci partizana za živu glavu nijesu htjeli da ponište odluke sa ništavnih zasijedanja iz Bihaća i Jajca i da zatru lažno bratstvo i jedinstvo. I ne samo to, nego su sa JNA izgubili Sloveniju, Hrvatsku, Makedonija, Bosnu, srpske teritorije kojim su trebali da vladaju Srbi.
Aco, kontradiktoran samom sebi koliko se ovaj komentar daje razumeti. Jel valja Srpstvo ili ne? Jel valja jna ili ne? Jel „za kralja i otadžbinu“ ili ne? Ako da, ko je kralj?