О млину за кафу, једној бомби и рођењу Танасковом

Пише: Небојша Јеврић

Свега је на Илиџи било осим пиве.

Двије године рат већ траје. Пива давно нестануло.

Двије године тројица извиђача Сенка, Сечени и Флекица пиво нису попили.

Прије месец дана отишла је Флекицина жена за Београд да се породи.
Флекица је био ситан али сав ко чигра. Премет је могао на асвалту да направи. Није било положаја до којег се није могао привући. Жив језик збавити.

Ножем је на десет метара кутију од шибица погађао.

Договорили су се њих тројица кад се Флекицина жена породи да ће сви заједно за Београд. Да виде Танаска. Јавила Ана да је мушко. Кум Сенка већ име изабрао. Да пиве се сити наљуљају.

Имали су голфа истина избушеног по хауби гелерима али новог из Таса. Нормално црвеног. Важило је у Сарајеву: не пуцај у црвеног голфа Србин је у њему. Свих четири хиљаде голфова у „Тасу“ били су црвени.

Нису имали пара али су имали млин за кафу. Извиђачи су пригушивач звали млин за кафу. И поузданог муштерију за њега у Београду.

Коначно стиже муштулугџија из штаба. Јављају из болнице стигао Танаско.
Тада и они кренуше са чутурама пуним ракије пут Београда.

У Београду још на станици утопише млин па у болницу да виде Танаска.

Ни цвијеће за Ану извиђачи нису заборавили.
Танаско све најбоље оцене добио, скоро четири кила.

Одатле правац у прву кафану.

„Три дупла пива ладна ко таштина сиса“ – командовао је Сенка.
И крену пијанка.

Пили су као козаци Тараса Буљбе у Сочи.
Келнер није постизавао да надоноси.
Нијесу лијегали три ноћи. Ко да време губи спавајући.

Четвртог дана, већ је било и време да се враћају, обретоше се у Скадарлији у фенси кафани.

„Пијане госте не служимо“ саопшти им дебелгузи шеф сале са машном лептирицом.
„Коме ви бре не дате пиће“, закоцобеса се Моца Сечени. Сенка скочи на ноге.
„Позваћемо патролу“

„Не треба“, смири их Флекица сетивши се да је заборавио да из маскирних панталона извади бомбу.
Била је то зелена кашикара.

Флекица устаде и оде до киоска на уласку у Скадарлију. Вратио се са селотејпом.
Моца и Сенка су га збуњено гледали.

„Идем да оточим па палимо одавде. Није ово једина кафана. Нећу данас да правимо белај. Син ми се родио“
Флекицино је било славље. Наручише кафе а Флекица оде у таолет. Задржао се дуго.
У таоалету извуче осигурач од бомбе.

Онда селотејпом поче да обавија кашикару.
Кад је учврсти да не може да се активира подиже поклопац од водокотлића и убаци кашикару у воду.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: