О. Никола Пејовић: Литије су васкрсле све оно што је часно и честито у Црној Гори

Добитник овогодишње прве награде “Златна Ника” за најбољу радио репортажу “Литије у Црној Гори” протојереј Никола Пејовић казао је да наша обавеза није само да пишемо и да говоримо о истини већ да том Истином живимо.

Људи који су током прошле године након усвајања Закона о слободи вјероисповијести у Скупштини Црне Горе стали у одбрану светиња Српске православне цркве – Митрополије црногорско приморске и своје неслагање са тим показали литијским ходом и молитвом у скоро свим градовима исписали су непоновљиву и јединствену страницу историје у Црној Гори. Дух заједништва који је обитавао у срцима људима и маси која се на челу са почившим Митрополитом Амфилохијем Радовићем, свештенством и монаштвом, окупљала са истинском вјером остао је, осим у памћењу, забиљежен и “оком” бројних аматерских и професионалних камера.

Инспирисан њима протојереј Никола Пејовић, главни и одговорни уредник Радио Светигоре, првог црквеног радија основаног 1999. године, са својим сарадницима урадио је радио репортажу „Литије у Црној Гори” за коју су на 25. Интернационалном фестивалу репортаже и медија – Интерфер „Златна Ника” 2020. добили прву награду „Златна Ника”. Поред о. Пејовића, ову репортажу потписују и сарадници: монтажер Срећко Радовић и новинари ђакон Павле Божовић и Тијана Лекић.

Био је то један од повода да са оцем Николом за портал Српске новине разговарамо на ову тему уз осврт на ситуацију у којој се тренутно налази СПЦ и вјерни народ у Црној Гори.

Након дугогодишњег рада у медијима недавно сте добили признање „Златна Ника“ у виду прве награде за најбољу радио репортажу под називом „Литије у Црној Гори“ на 25. Интернационалном фестивалу репортаже и медија – Интерфер „Златна Ника” 2020. Видите ли можда симобилику у томе што је у она дошла у вријеме када је Црној Гори дошло до политичких промјена које су извојеване захваљујући вјерном народу који је учествовао на њима?

Литије, саме по себи носе много симболике. Прије свега оне су симбол отпора једном безакону, који је требао да уведе црногорско друштво у нове подјеле, несугласице и нестабилности јер је имао за циљ да атакује на православну Цркву и њене светиње. Оне су симбол Христове побједе која је одјекнула, не само у Црној Гори, него рекао бих и у цијелом свијету. Зато нијесу само важне политичке промјене, већ промјене које ће донијети један стари, традиционални, аутентични црногорски етос али у новом савременом изразу. Литије су носиле ту поруку. Да цитирам блаженопочившех митрополита Амфилохија, Литије су васкрсле све оно што је часно и честито кроз вјекове било у Црној Гори. И ова награда је прилог тој величанственој борби нашег народа.

Шта за Вас она представља и колико обавезује да истрајете на путу преношења и свједочења истине као једног од главног симбола православља у Црној Гори?

Свака награда је мотив и обавеза за још преданији рад. Свједочење истине је универзална вриједност цјелокупног човјечанства. За нас православне та истина је личност богочовјека Христа који је за себе рекао, Ја сам пут, истина и живот. Наша обавеза није само да пишемо и да говоримо о истини већ да том Истином живимо.

Имате ли у плану неке сличне пројекте овог типа и да ли постоји интересовање иностраних медија за преношење награђене репортаже?

Сваке године у продукцији нашег радија се произведе неколико репортажа. Имамо колеге који су за поједине репортаже награђивани, тако да планирамо и даље да се бавимо репортажом као једном од најљепших новинарских форми. Што се тиче интересовања иностраних медија за емитовање, није било јер ипак је ријеч о радијској репортажи.

Какав допринос и промјене уочавате у друштву у Црној Гори након 22 године од оснивања првог црквеног радија „Светигора“? По чему се највише разликује амбијент у коме је та врста црквене мисије почињала од овога у којем данас живимо?

Када је радио Светигора почињао са радом ја сам имао тек 18 година и многе страри у друштву нисам довољно разумио. Сјећам се да смо у данима бомбардовања и након тога породично слушали радио Светигору јер је то био једини медиј који је извјештавао свакодневно о стању на Косову и Метохији благодарећи нашем Митрополиту Амфилохију који је тих мјесеци боравио тамо и спашавао народ од УЧК терориста. Период од 22 године за један медиј је дуг период чиме се потврђује његов квалитет и значај. Нове генерације хришћана, међу којима сам и ја, стасавали смо и духовно се образовали уз Светигору. Каква год времена била овај радио ће бити увијек актуелан јер свједочи Јеванђеље Христово као вјечно живу и увијек савремену вијест да је Бог постао човјек да би сваки човјек који се на земљи рађа поста син Божији и наследник Царства Небескога.

Колико је било тешко радити и проносити ријеч Божију у друштвено политичким условима који су владали у ЦГ?

Свједочити истину и живјети њоме никада није било лако. Ићи тим путем значи ићи за Христом. А Његов пут је крстоваскрсни, пут распећа који води у васкрсење. Тај пут је узак пут и то нам свједочи Јеванђеље Христову, а широк пут води у безнађе, у пропаст у бесмисао. Када сте свјесни тога, онда знате да на том путу нисте сами, већ да је Бог са нама. А када је Бог са нама, нема те силе земаљске која може да јој се супростави. Мислим да смо и ми у Црној Гори свједоци те вјечне истине.

Да ли је и на који начин медијска комуникација коју остварујете путем медија а који су произашли из Светигоре ( сајт Митрополије црногорско приморске ,друштвене мреже) допринијела истинском познању и општењу са Богом?

Медији су средство које ми у Цркви користимо да би лакше проповиједали Ријеч Божију. Помоћу њих ми можемо да се информишемо, богословски и црквено едукујемо, образујемо и усавршавамо у знању, али је то недовољно за истинско познање Бога и општење са Њим. Сва медијска комуникација треба да нас упућује на живи и личносни однос са Богом, а он се не остварује путем медија, већ у Цркви, као богочовјечанском организму, кроз светотајински живот у њој..

(Извор: Српске новине, текст припремила  Ирена Р. Миловић)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: