O oбразу и језику у Црној Гори
1 min readУставни суд Црне Горе прогласио je неуставним измјене Закона о образовању од прије двије године, којим је направљен “компромис око назива матерњег језика у школском систему“. Какво лингвистичко знање, какав историјски образ, какав државнички ум – да се срочи овакав нонсенс?
Једна од двије српске државе, признате на Берлинском конгресу 1878. године, које настављају државно-правни континуитет српске царевине Немањића, била је и Црна Гора, која је обухватала четири нахије на простору Горње Зете. Њеном имену кумовали су турски окупатори прозвавши је Карадаг (Црна Гора) и, као да су знали да ће она крајем 20. вијека у потпуности попримити карактер какав јој нађедоше њени кумови, те да ће у 21. вијек ући и црња и гора, но што је икад била.
Каква је била Црна Гора у вријеме, док је имала образ, најбоље се види из “Земљописа Књажевине Црне Горе за трећи разред основне школе“, издатом на Цетињу 1895. године, гдје на страни 35. пише: “У Црној Гори живе све сами чисти и прави Срби, који говоре српским језиком, а има их око 300.000 становника. Већином су православне вјере, а има има нешто мало римокатоличке и мухамеданске вјере, али треба знати, да смо сви српског поријекла и српске народности“.
А какви су били наставни планови и уџбеници у Црној Гори до 1916. Године? У основним школама били су обавезни сљедећи предмети: закон Божји, српски језик, словенско читање, рачун, геометрија, земљопис, српска историја, познавање природе, краснопис, пјевање црквено и народно, гимнастика и војничко вјежбање.
Према “Закону о устројству гимназија у Књажевини Црној Гори“, од 30.августа 1890. у гимназијама је био обавезан сљедећи наставни план: наука вјере, српски језик и књижевност, латински језик, руски језик, грчки језик, старословенски језик, географија и историја (општа и српска, математика, природопис, физика, филозофска пропедеутика, цртање, краснопис, гимнастика и војничко вјежбање, пјевање и музика. Српски буквар звала се књига намијењена најмлађим црногорским основцима.
У књизи Милорада Медаковића “Живот и обичаји Црногораца“, штампаној у Новом Саду, на страници 31. пише: “Језик – сви су Црногорци по народности Срби и сви говоре српским језиком. У Црној Гори један је језик, нити се чује други језик осим српског…“
Србима данас у Црној Гори не цвјетају руже, напротив, страх, понижење и протјеривање… су српска свакодневица у Црној Гори. Зузимају нам цркве, пљују по традицији, шкрабају по језику, проклињу Његоша и Вука, избацују нас из медија, проглашавају за окупаторе и злочинце… Докле?
Никада српска Црна Гора није пала тако ниско. Ни комунистичка Црна Гора није прогонила српски језик. Ни турски окупатори нијесу забрањивали српски језик, он се чак говорио на турском двору у Цариграду. Многа документа потврђују да се преписка између султана и локалних турских власти вршила на српском језику и ћирилицом.
Није случајно да је два пута српска ћирилица забрањивана у Црној Гори. Први пут од аустро-угарских окупатора 1916. године, а други пут од данашњих власти у Црној Гори, слугу Ватикана и Новог свјетског поретка.
Зато треба подсјетити на то да су Црну Гору створили наши преци, који су били Срби и говорили српским језиком. Све до 1946. године нико се у Црној Гори није ни писао ни осјећао другачије него као Србин. Зато је велика разлика између старих и ових данашњих новокомпонованих Црногораца. Стари Црногорци изнад себе су имали Бога, испред себе попа и учитеља, а око себе браћу, кумове и пријатеље. Ови данашњи новокомпоновани “Црногорци“ изнад себе имају НАТО и Америку, испред себе буљук дукљанских “академика“, а око себе телохранитеље.
Извор: Горан Киковић-Глас Холмије
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Увијек за Српство и Срски језик!!!
ZAMISLITE DA JEDANN MINISTAR ZA KULTURU I OBRAZOVANJE ORIGINALNI ZEĆANIN UČI SRPSKI NAROD DA GOVOI NEKAKAV JEZIK KOJI NE POSTOJI , TO JE FIKS IDJA ONIH KOJI MISLE DA DRŽAVA MORA DA IMA JEZIK KOJI SE NAZIVA PO NAZIVU DRŽAVE . DRŽAVA MOŽE DA MIJENJA NAZIV A JEZIK OSTAJE ONAKAV KAVOG GA JE NAROD STVARAO TOKOM SVOEG ISTORIJSKOG RAZVOJA . JEZIK JE TVOREVINA I SVOJINA NARODA I NIKO MU GA NE MOŽE ODUZETI NITI NAMETATI NIKAKVE DRUGE JEZIKE KOJI NIJESU NJEGOVI. JEZIK JE GENETSKI IZRAZ DUHOVNOSTI I MENTALITETA JEDNOG NARODA , ON NEMA NIKAKVE VEZE SA GEOGRAFIJOM I NAZIVOM DRŽAVE A POGOTOVO NE SA USTAVOM I MINISTARSTVOM PROSVETE UPAVO JE OBRNUTO USTAV MORA I TREBA DA BUDE NAPISAN NA JEZIKU NARODA KOJI JE STVORIO TU DRŽAVU I DA OZVANIČI JEZIK NARODA KOJI JE NAROD PLEBISCITOM PRIHVATIO DA SE NJIME KOMUNICIRA ZVANIČNO U TOJ DRŽAVI . DA JE NEKIM SLUČAJEM OVA DRŽAVA ODRŽALA SVOJ NAZIV KAO ZETA PREMA STAVU I MIŠLJENJU NAŠIH ZAKONOPISACA I PROSVETITELJA MI BI SRPSKI JEZIK MORALI NAZVAT ZETSKIM JEZIKOM A ON SE I U VERIJEME POSTOJANJA ZETSKE DRŽAVE NAZIVAO SRPSKI JEZIK I VJEČNO ĆE OSTATI TAKO NAZIVAN , TAKVOG GA JE USVOJILA I TAKO GA NAZIVA SVJETSKA LINGVISTIKA I NAŠ NAROD .ZALDNJI POSAO RADITE JEZIKOTVORCI , TO JE POSO NARODA . NE NAZIVA SE JEZIK KAKO KAŽE MINISTAR VEĆ KAKO GA NAZIVA NAROD ..
Ako je Goran Kikovic poceo da objavljuje na ovom portalu, onda se propalo!
Lajte koliko hoćete, ali činjenica je da većina stanovništva u CG govori srpskim jezikom!
Не желим да звучим романтично, али ниједна лаж се није оржала па неће ни ова. Српски језик у ЦГ ће опстати!!!
„У Црној Гори живе све сами чисти и прави Срби, који говоре српским језиком, а има их око 300.000 становника. Већином су православне вјере, а има има нешто мало римокатоличке и мухамеданске вјере, али треба знати, да смо сви српског поријекла и српске народности“ – е то брате, то хоћу да чујем!!!
obrazovana je ona osoba koja ima obraz.ja i kad je bilo bratstvo/ jedinstvo kad se govorilo srpsko/ hrvatski jezik nikad nijesam tako rekla samo SRPSKI