О политици и страначком животу
о. Дарко Ристов Ђого
Пише: о. Дарко Ристов Ђого
Чувено „народ воли чврсту руку“ није ни изблиза једина карактеролошка цртица о српском народу – јер би и савршено супротно вриједило – народ или бар неко из народа би цијенио и истински људско лице оних које је изабрао, људе способне да признају грешку, да признају политиким противницима да су и они некад у праву, људе способне да се за заиста важне – али и мање важне, свакодневне послове – сагласе са опозицијом.
На жалост, од првих корака у странкама до освајања аутоколонијалне власти, млади политичар се углавном васпитава да буде сервилан ка надређенима и да глуми чврсту руку ка подређенима, да буде хиперкритичан према противницима и хипертолерантан ка „својима“ , па и ка политичким савезницима.
Једино животно искуство које млади и стари и најстарији политичар код нас има јесте искуство партијског наратива и чврсте руке. Политичка каљуга у коју се млади човјек урони затим га чини још убјеђенијим да они други и не заслужују ништа друго до мржњу и презир, а да наши су наши само док се њима чврсто управља.
Зато је моћ било које наше странке на трансформацију сопствених гледишта, па чак и стила и наступа, равна нули. Прилагођавање јачима – да, то је давно савладања лекција лажне скрушености пред већим од себе. Али истинска моћ ослушкивања другог, кочићевске прогнаности и глади, надпартијске непристрасности без мржње и презира, моћ жртве која није непријатност због међусобног пљувања већ надилажење појединачних интереса због Цјелине – то се не артикулише никада и нигдје у једној политичкој странци данас, бар не у онима које нешто представљају. Па не можемо да се ни чудимо што их нема.
И зато је једина смјена у политичком животу она власти као неупитног извора благе и јаке репресије и опозиције као сањача исте такве позиције. Страначки живот је синоним за ауторефлексију интереса интересних група. Полис није укључен у претпоставке њихове „мисли“ (тј тактика и стратегија). И зато ће и свака од њих радије жртвовати Полис него интерес.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Potpuna istina i beskrajni krug. Vi ste nas dok ste bili…sad ćemo mi vas dok smo….Shvata se previše lično, ali razumem. Mi se nismo vekovima smenjivali svoj sa svojim, no sa okupatorima, zlotvorima. Zlotvori su sada vešto upakovani, pa ih je teže označiti i tako idemo i dalje jedni na druge.