О политичкој ситуацији у Црној Гори
илустрација
Бордел. Генерације су одгојене преко „оне ствари“. Можда се и неки од највећих умова изњедрише поред мајке „занатлијке“. У ствари, сигуран сам да јесу. Замислите само једног Аристотела који у својој соби записује „Љубав је састављена од једне душе која насељава два тијела.“, док се мајка клати у другом дијелу куће. Можда је и Шопенхауер дошао до мисли „Љубомора се увијек рађа са љубављу, али не умире увијек са њом.“ ослушкујући како мајка зарађује кору хлеба. Можемо само да нагађамо.
Условно речено, проституција је часно занимање. Не разликује се од других трговачких професија. Услуга која се продаје, цијена услуге, квалитет одрађеног посла, препоруке, репутација… Читајући само овај опис, не можеш да се не сложиш како би ово могло бити писано о механичарима, електричарима, зидарима, банкарима, програмерима.
Сад треба изнијети један чудан став – појединци из других професија окаљаше часне образе проституткама. Имајући у виду историјски значај проститутки, морамо се сложити да макар треба направити неку разлику у „продаји услуга“. Покушаћу да дефинишем један облик. Не желим да их више обрадим, ипак овај текст би требало некад завршити.
Зли језици црногорски, балкански одмах потрче и прелијепе преко чела титулу „проститутка“ неким облицима понашања које не уклопе у своје поимање „одговорног односа“. Не може! Проститутка те не завлачи, од почетка знаш са ким имаш посла. Проститутка те не надркава три године без „срећног“ завршетка. Проститутка не говори да то ради за твоје добро.
Био сам близу тога да понашање таквих дефинишем само као курве, али курвинска је част специфична, простодушна. Па чак је и Сергеј Јесењин посветио курвама пјесму. Ко сам ја да кварим стихове:
„…За жену признајем само курву,
поштене нека ми опросте,
певам јер прошлост ми нека
и нечија треба,
да заборавим и преболим
јер био сам човек кафански,
не сањив као гробар,
ја само желим да ме ноћас неко воли.“
Ако је и у античкој Грчкој постојала класификација на четири нивоа проституције, можемо и у овом модерном свијету пуном изазова дозволити себи луксуз да кажемо – имамо нешто што историја није до сада гледала – камењарку. Камењарка је дно љествице. На њу проститутке гледају са презиром. Она стоји поред пута и често себе спусти на цијену „једног гриза чоколаде“. Код ње није важно колико ћеш да је платиш, она нема своје ја, изгубљена, лута, гледа гдје ће шта да ушићари и како ће кога да зајебе. Зна се да је преко лежећег полицајца прешло мање аутомобила него преко камењарке, али и даље блентаво понављају да су невине.
Сад се сјетих да сам планирао да пишем о политици… Зашто ли одлутах баш овамо?
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
