О. Велибор Џомић: Албанци са Косова по моделу ДПС-а хтјели да ударе на СПЦ

Попут Украјине, која је све ближа томе да забрани дјеловање УПЦ (Украјинске православне цркве), и у Црној Гори је својевремено држава системски прогањала СПЦ, али на КиМ је још горе јер то што они имају није ни држава, ни суд, ни закон, али ни правда, наводи протојереј-ставрофор Велибор Џомић.

„Косовско-метохијски Албанци су покушали да препишу поједине законске одредбе из Црне Горе и ставе их у функцију против Српске Православне Цркве. На исти начин, незаконито и без образложења почели су да примјењују тзв. ‘црногорски модел’ прогона свештенства и монаштва Српске Православне Цркве на Косову и Метохији. Ми смо имали среће што је Управни суд Црне Горе судио по закону и часно одолијевајући медијским и политичким притисцима“, каже протојереј-ставрофор Велибор Џомић.

Епархије СПЦ, и то оне древне, чије се постојање на одређеној територији мјери вјековима, данас се суочавају са репресивним мјерама. Читајући ових дана како је са Косова и Метохије без сувислог образложења протјеран игуман манастира Девина вода Фотије и то по хитном поступку, не можемо а да се не присјетимо ускраћивања дозвола за боравак и протјеривања свештенства и монаштва Миторполије црногорско-приморске 2018. године. Под таквом „државном мјером“ био је и саговорник Џомић.

Овај стручњак за црквено право био је у правном тиму Митрополије црногорско-приморске у вријеме када се српска црква у Црној Гори такође суочавала са нечим што је имало све одлике државног прогона чији је крајњи циљ, оличен у предлогу Закона о слободи вјероисповести из 2019. године, био практично онемогућавање њене мисије у овој држави. Велике народне литије спријечиле су да такав закон заживи, али нису одагнале утисак да се у дјеловима црногорског друштва СПЦ доживљава и даље као „страни елемент“, „црква Србије“.

„У питању је био пројекат промјене историјског идентитета Црне Горе, а он је, свиђало се то некоме или не, вјековима био и православни и српски. Размјере те мржње, а у суштини се ту ради о аутошовинизму, видимо и ових дана када се на сваки начин покушава спријечити редовни попис становништва који, иначе, касни већ двије године. Сви наши непријатељи виде да је Црква очувала народно биће и зато је тако жесток удар на Цркву Христову гдје год је удар на историјски идентитет једног народа“, наглашава Џомић говорећи о догађајима из тих година.

Ипак, усвајањем измјена и допуна спорних и дискриминаторних одредби Закона о слободи вјероисповести или увјерења и правном положају вјерских заједница крајем децембра 2020. године и касније потписивањем Темељног уговора између Владе Црне Горе и СПЦ 3. августа 2022. године правда је побједила, а дискриминација Српске Православне Цркве је уклоњена, како напомиње наш Џомић.

У Украјини на корак до државног прогона

Тренутак када почиње државни прогон Украјинске православне цркве, који ових дана доживљава свој врхунац предлагањем закона којим би се практично забранио њен рад, а који је украјинска скупштина усвојила у првом читању, нема везе са почетком сукоба у Украјини ни са руском Специјалном војном операцијом. Оружани сукоб Кијева и Москве само је убрзао и појачао државни притисак са којим се УПЦ носила годинама пре тога.

Систематски прогон УПЦ почео је, уствари, када је васељенски патријарх Вартоломеј дао Томос о аутокефалности „Православној цркви Украјине“ 2019. године. Као да је држава тада добила „своју“ цркву, док је она канонска, УПЦ, доживљавана као страни, непријатељски елемент са централом у Москви. Само седам мјесеци након оснивања ПЦУ, канонска УПЦ упозорила је да јој је већ одузето 85 храмова, а да су 222 цркве нелегално пререгистроване.

Данас се суочава са државном забраном и укидањем постојања – сценарио који су одавно неки прижељкивали и припремали терен за њега.

Овај закон само формално је означен бројем 8371, а ради се о Закону против православне хришћанске вјере, Руске Православне Цркве и Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије и то је његов прави наслов, каже протојереј-ставрофор Велибор Џомић коментаришући предлог који је недавно усвојила украјинска Рада.

„Одредбе овог закона су директно супротстављене не само међународном праву и Уставу Украјине него су супротстављене здравом разуму и свим цивилизацијским достигнућима, а посебно нововјековним. Такав закон не би смио да постане дио правног поретка ниједне модерне државе. Украјински режим оваквим законом по ко зна који пут потврђује не само свој антируски него и антиправославни и антицивилизацијски тоталитарни карактер“, наглашава Џомић.

Циљ доношења овог закона је да се у потпуности укине и онемогући мисија Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије, а канонска јерархија и вјерници, иначе сви од реда грађани Украјине, прогласе за „државне непријатеље“ и да то све има неки „законски оквир“, наглашава Џомић.
„Укидање мисије једине канонске Цркве у Украјини – Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије – предвиђено је и кроз законско одузимање храмова, манастира, парохијских домова, манастирских конака, црквених непокретности, али и покретног сакралног наслеђа. У Украјини, уколико овај закон постане дио правног поретка, за јерархију и вјернике Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије неће више постојати право на слободу вјероисповести, али ни друга људска права. На делу је акција поништавања међународних конвенција на простору Украјине. Поништавањем начела одвојености Цркве од државе у Украјини се уводи начело забране Цркве од државе“, каже Џомић.

На Косову и Метохији је, на жалост, још горе, додаје он.

„Јер то што они имају није ни држава, ни суд, ни закон, али ни правда. Издржали смо на Косову и Метохији вјековне прогоне и злостављања, па ћемо и ово издржати“, истиче протојереј-ставрофор Велибор Џомић.

(рт.рс)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: