О зечевима из горе и црном луку

Пише: проф. др Драган Копривица

У тренуцима који указују на распад тужилачког и правосудног система у Црној Гори, који функционише као дежурна филијала жеља режима, уз све веће сумње да су челници судске власти умијешани у безакоње којим се понижава правна држава, и уз пораст афера које потресају Црну Гору, режим је предузео контрамјере да са тога скрене пажњу јавности кроз пресуду посланику Милану Кнежевићу. Али је цијела та јефтина монтажа кроз покушај обрачуна са њим толико провидна и наивна.

Уз то, по оној „Кроз Илију мрзим и светог Илију“, изгледа да су режимски моћници почели кроз банкара Душка Кнежевића да мрзе и све Кнежевиће диљем Црне Горе. А Милан Кнежевић је и перспективан политичар млађе генерације, пред њим је значајна политичка каријера, један је од челника ДФ-а, и храбро указује на аномалије друштва. Па се све то показало као довољно да му власт измонтира процес, и осуди на кућни затвор лидера ДНП-а, посланика, професора српског језика, и врсног пјесника.

А осуђен је због жучне препирке у холу Скупштине, а да притом никог није ни прстом такнуо. У свему томе нико не узима у обзир ни чињеницу да су посланици ДФ-а свих ових година изложени таквој тортури, да жучне полемике представљају и одраз сталне репресије режима на њихове животе, и животе њихових породица. А управо су посланици ДПС-а изгласали одлуку да се њихове колеге, посланици ДФ-а, могу бесправно слати у Спуж.

Стога је сасвим реална оцјена ДФ-а поводом најновијег атака режима на Милана Кнежевића: „Ова срамна пресуда је још један у низу неуспјелих покушаја застрашивања посланика ДФ како би престали са раскринкавањем корупције у тужилаштву и правосуђу, која се сваким даном открива.“

Али је властима важно да, губећи компас у властитом Саргасовом мору афера, прави јефтину замјену теза, и бјежећи од властите бруке штанцује пресуде борцима из ДФ-а за правну државу. Па је избор овога пута некако „најлакше“ пао на Милана. А о томе нијесу одлучили судови, него данашњи власници приватне Црне Горе, чији су највиши државни интереси, у ствари, њихови најнижи приватни интереси.

Суткиња Жељка Јововић је саопштила да је сада донесена пресуда за вербални деликт Милану Кнежевићу, а да слични случајеви раније напросто нијесу процесуирани. Али није објаснила и зашто нијесу прије, и зашто овај сада јесте.
Наравно, општепозната је чињеница да су правосудни и тужилачки органи у Црној Гори заробљени већ неколике деценије, и раде по налозима из врха режима, под жестоким притиском, као у свим земљама повампирене диктатуре. Поред часних људи у тужилаштву и правосуђу, има, по свој прилици, корумпираних који су, бар како се афере редом откривају, поприлично уплетени у коруптивне радње. И који помажу режиму да од правне државе прави ругло, уз стицање личних привилегија и узвратне услуге.

Наравно, овом пресудом се на мала врата уводи и декрет да Парламент мора бити до краја стерилан, уз ниво децибела који се смије досегнути, па посланици ДФ-а и за повишену интонацију за микрофоном могу спремати преобуку и пасту за зубе.

Прије неки дан смо имали прилику да чујемо и горду изјаву ВДТ, Станковића, како је Тужилачки савјет показао да не дозвољава да му одлуке доносе лица са потјернице, и да покушаји дискредитације, пријетњи и подвала нијесу дали резултате. Али је притом направио низ корисних нејасноћа. Избјегао је да помене да је, према писању медија, за вршиоца дужности ВДТ-а изабран тијесном већином, са само једним гласом више, а да остала четири члана нијесу била уздржана, него су гласала управо против његовог избора. А члан Тужилачког савјета, Ракочевић, је јавно саопштио да је Станковићу дао само условну подршку, док се за три мјесеца не испитају све оптужбе Душка Кнежевића.

Свакако, нико не треба да буде толико наиван да не схвата да је Станковић имао изрежирану већину, таман колико му треба да би се спасио образ Тужилачког савјета. А добро би било и да размисли о тврдњама у медијима да је његовим избором мафија побиједила државу, као и да ли су то само тврдње злобника. Углавном, уз нејасну побједу, није јасан ни његов став да ли су они, који су гласали против њега, можда управо инструирани од поменутих „лица са потјернице“.

Посебну причу представља Станковићев наступ у медијима. Никог, наравно, не треба нападати због скромних интелектуалних домета, али говор и говор тијела ВДТ су рекли више него довољно. Зато се и поставља питање шта га је то квалификовало за високу функцију ВДТ-а свих ових година. Иако је на Јавном сервису истакао да „није зец из горе“, лојалност режиму би могла бити његова највећа референца за функцију коју обавља. Наравно, ни г. Катнић неће одговарати за своје сличне интелектуалне домете. Али ипак дјелује помало дегутантно да и Главни специјални тужилац прича небулозе, усуђује се да каже за себе, наздравље Његошу, да је и сам ловћенски тајновидац, и притом користи рјечник испод нивоа функције коју обавља, и сугерише опозицији да бере лук, измишља наручене му државне ударе, итд. Са зецом из горе Станковића, и Катнићевим луком, Црна Гора неће далеко.

С високим званичницима таквог формата мали су изгледи да се крене ка Европи и владавини права, уз шминкање правне државе од стране моћника, који отршају милионски вриједне послове и причају бајке народу о усправном Монтенегру. У којем се заташкавају ситне афере попут „Коверте“, „Лименке“, „Вардара“, „Клапа“, пресуде суда САД о Телекому, о становима и кредитима за лојалне функционере, и уз задуженост земље од свега пар милијарди…

И, наравно, сад треба јефтино замијенити тезе, па слати у кућни притвор посланика једне земље, Милана Кнежевића, да би ДФ још једном био етикетиран као државни непријатељ, уз „тријумф“ правне државе. Али је Милан Кнежевић, колико год био у немилости режима због слободне ријечи, политичар који стиче све већи углед и поштовање грађана, па би чак и одбијање жалбе о поништењу пресуде представљало само нови допринос његовој афирмацији, а тиме и чисти аутогол режима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: