Обарање Ф-117А – прекрајање историје: Војни врх на челу преваре (15)
1 min read
Прилог бр.10.-Фотографија борбене послуге која је оборила Ф-117А
Пише: Ђорђе Аничић, председник удружења ратних ветерана 3.рд ПВО, потпуковник
Корак по корак анализирајући изјаве актера догађаја и закључке аутора књиге дођосмо и до стручног рецензента, генерал-потпуковника Јовице Драганића, тадашњег заменика начелника Генералштаба. Као ракеташ написао је и потписао рецензију за књигу именом и презименом,чином и формацијском дужношћу. Књигу која представља фалсификат историјског догађаја обарања Ф-117А. У историји ће заједно са аутором бити уписан као преварант и официр високог ранга који демантује војна документа, команду 3.рд ПВО и 250.рбр ПВО,Корпус ПВО и команду РВ и ПВО, сам себе и своја ауторска дела. Кад нестанемо са животне сцене у биолошком смислу будући истраживачи догађаја проучаваће и изучавати званична војна документа,фото записе и друге списе. Читаће руком писане записе па и мој ратни дневник „СМЕНА“вођен из дана у дан за време НАТО агресије 1999.године у службеној радној бележници. Пратиће дешавања без лакирања не само из 3.рд ПВО као најпознатије ракетне јединице која је прва у историји ратовања оборила стелт авион већ и шире. Сазнаће за све јавашлуке,пропусте,успаваност и личне интересе предпостављене команде. Откриће преваранте и назвати их правим именом. Данас и док год живимо својим успехом сметаћемо неуспешнима. Један од неуспешних је и генерал-потпуковник Јовица Драганић који се сплеткама, везама и болесном амбицијом винуо до највиших чинова и привилегија. Шта каже недостојни чина и функције у својој рецензији од 23.јуна 2016.године?
Цитирам: …стр.358 …”Подстакнут дугогодишњим неспоразумима међу актерима овог историјског догађаја и спорним “читањима” и тумачењима улоге појединих актера,пуковник Голубовић се послужио нетипичним,али веома захвалним истраживачким приступом: сабрао је изјаве свих актера тог догађаја,ауторизовао их и понудио читаоцу на просуђивање,комбинујући их са свим осталим доступним подацима”
…стр.359…”Шта се уочава из ауторове,готово филигрантске анализе обарања невидљивог Ф-117А…Враћајући се на једно од питања која су иницирала ауторово истраживање,читалац јасно стиче слику о хијерархији односа унутар кабине из које се руководи гађањем и обарањем “невидљивог”. На тај начин отпадају све дилеме које су у јавности подстакли поједини припадници (текст се наставља на 360-ту страницу) дивизиона,често накнадно руковођени сујетом,жељом за унапређењем,решавањем статусних и других питања”…
…стр.361…”уочава се да је један од актера различитих погледа на догађај од 27.марта,присутан и у овом догађају сада као руковалац гађања.Да ли ова чињеница може делимично да објасни убеђење да је оборено “нешто”што би могло да буде ништа друго него још један “невидљиви” овог пута бомбардер Б-2? Да ли је амбиција и овде засенила реалност?…
…стр.362… ”Он (аутор) само усмерава причу и даје сложене закључке,али без претенциозности. Књига се чита као узбудљиво ратно штиво,као детаљна реконструкција догађаја на бази изјава више актера,као стручно штиво,понекад разумљиво само људима из “ракеташке бранше. Али и као и,историографско дело јер даје историјске чињенице и оцене,сучељавајући релевантне изворе. Сматрамо да ће књига привући пажњу и стручне и шире јавности и тако оправдати велики ауторов труд уложен у настанак овог бриљантног дела. Нисмо сигурни да ће баш сви актери догађаја бити сложни у потврди историјске слике која настаје када се заклопе корице ове књиге…”
У досадашњих 14 наставака читалац је имао прилику да се увери да се изјаве актера догађаја као и закључци аутора книге не подударају са званичним војним документима и другим доступним подацима. Пројекат је наручен, површно и лаички изведен. Аутор је приступио писању књиге на основу идеје и по наређењу војног врха,а не због сукоба међу актерима. Сукоба није било осим демантија лажи бившег команданта 3.рд ПВО Дани Золтана. Лажи о модификацији ракетног система којима је преварио домаћу и међународну јавност. Обесмислио подвиг борбене послуге и дао алиби америчкој ваздухопловној индустрији. Део борбене послуге (нас петорица од деветорице) се 2013 године после снимљеног документарног филма “Други сусрет” и братимљења Данија са пилотом кога смо оборили дистанцирао од заједничких прослава дана обарања Ф-117А у организацији 250.рбр ПВО. Све ово је сметало војсци и уместо да демантује, осуди понашање и лажи Дани Золтана окренули су се против нас који смо лажи осудили. Као најстарији по чину и по њиховом мишљењу носилац бојкота требао сам бити кажњен. Осмишљен је начин и како: избачен сам из борбене послуге,направљен кукавицом и паничаром. Лаици су обесмислили моје команде за време обарања. Команде први пут примењене и на основу којих је промењено Правило гађања. Зато имамо ЛАЖНЕ, ДИРИГОВАНЕ и ДОГОВОРНЕ изјаве актера који су сами себе у више наврата демантовали. Остаје непознато зашто су се пензионисане старешине определили да живе у спознаји да су лажно сведочили. Сигуран сам да постоји космичка равнотежа која поставља ствари тамо где им је и место. Колико је застранио Драганић видно је што ауторове закључке имплементира мени на страници 361 рецензије поводом гађања 20-тог маја када сам био руковаоц гађања. Требао је само слику да ми стави јер је из текста јасно о коме се ради. Ту ноћ капетан Вучковић који је радио за потребе бригаде на радару П-12 известио је оперативни центар 250.рбр ПВО да је авион нестао на 110-ом километру од положаја 3.рд ПВО на кога је пуцано из села Бечмен.У својој изјави за књигу поводом тог догађаја нисам ни једну реч рекао нити прогнозирао о ком се авиону ради. То поглавље под насловом “Гађање под велом тајне” је ауторова идеја и са тим немам ништа.
Са ове дистанце могу да кажем да сам тек 19.јуна 1999.године у Пећинцима, од генерала Петровића ратног команданта корпуса ПВО званично сазнао који авион је погођен 20.маја.Тада ми је рекао место и време пада у Спачванским шумама у 00.23 само 12 минута после нашег погодка. На анализи борбених дејстава у команди 250.рбр ПВО одржаној 20.јула 1999.године авион Б-2А је признат 3.рд ПВО као званично оборен.
Лако уочљиву превару, назвати детаљном реконструкцијом догађаја,узбудљивим ратним и стручним штивом,историјографским и бриљантним делом,филигрантском анализом може само идиот. Ово није прва превара и фалсификт Јовице Драганића. Као један од аутора званичне монографије 250.рбр ПВО издате 2007 године цитира мој ратни дневник “Смена” који је изашао из штампе 2009.године. Дакле пуне две године раније. Без питања, мог одобрења и сагласности,на начин како то није записано. Свако ко се бави издаваштвом зна да приликом цитирања, стављен или изостављен зарез може да промени смисао текста. На тај начин је прекршио закон о ауторским правима. У истој момонграфији уместо фотографије борбене послуге која је оборила Ф-117А објављена је нека друга фотографија. Не питајући ме бригаде је израдила сертификат обореног авиона у коме се такође тенденциозно и погрешно цитира мој ратни дневник. Сертификат који је дељен без знања борбене послуге. Кад смо га и ми тражили ја сам добио сертификат број 424 без потписа,печата војне поште или формацијског назива јединице и пропратног текста да нам се додељује као члановима борбене послуге.Ваљда је било логично да првих девет бројева сертификата добију они који су оборили авион. У то време Драганић је био командант 250 ракетне бригаде ПВО.
Ко је генерал-потпуковник Јовица Драганић?
На први поглед врло импозантна војничка каријера,од водника до генерала, од оператора у одељењу у батерији за вођење ракета до заменика начелника Генералштаба. Има пуно шупљина у тој каријери и како се долазило до чина и положаја. Анализирајући године проведене у једном чину и унапређење у виши чин лако се долази до бројчаних вредности службених оцена које нису биле увек нарочито се истиче. Па шта је то онда препоручило Драганића да се нађе на листи за убрзано вођење у служби,а што нису имали други официри? Да ли је то рођени ујак директор ваздухопловног завода “Мома Станојловић” или први комшија генерал-потпуковник Младен Карановић некадашњи командант 250.рбр ПВО? Или има још нешто што зна или треба да истражи Драганић? Чин капетана И класе је носио две године од 1992-1994 очито мимо закона. Ко је то и зашто омогућио? Како је могуће да му ПРВА командна дужност у ракетном дивизиону буде командант дивизиона без икаквог искуства у раду са људима. Сви други официри морали су да прођу дужности од командира одељења, командира вода, командира батерије за вођење ракета или ракетне батерије, преко заменика команданта до команданта. Зашто је са техничке линије пребачен на командну? Одговор је врло прост. Брже се напредује у служби.
Из рата 1999.године је изашао без технике и ракетног дивизиона,имао мртвих и рањених у борбеној послузи,двапут погођен,без икаквих ратних резултата. За време рата јединицама бригаде је кружио акт садржаја да ће једино мерило за даље вођење у служби бити ратни резултати у борбеним дејствима. Чим је рат стао каријера се несметано продужила без обзира на ратни неуспех. Очито није било сметњи за даље напредовање. Кад већ нема јединицу и технику постављен је за начелника штаба уједно заменика команданта 250.рбр ПВО. Већ 2001 године биће ванредно унапређен у чин пуковника. Тако се кадрира у војсци, симпатијама,родбинским везама и личним интересима. Као да је то приватна војска и нечија прћија.
И карта образовања је на високом нивоу. Када се погледа време проведено на школовању поставља се једно једноставно питање. Шта је он научио и применио у пракси за време рата када сва знања долазе до изражаја? Ко је радио његов посао за време школовања и шта је држава имала од њега. Очито су незаслужена каријера,амбиција и лична корист резултат његових школа.
Постоји доста доказног материјала да је знао састав борбене послуге која је оборила ф-117а као и ко и шта командује за време обарања. Само човек без морала,са озбиљним здравственим проблемима или вођен интересом може да негира сам себе и своја ауторска дела.
1. Као начелник штаба и заменик команданта 250.рбр ПВО заједно са тадашњим командантом бригаде пуковником Драганом Станковићем, био је стручни саветник документарног филма поводом 40.година постојања 250.рбр ПВО из 2002.године. У филму се набраја састав борбене послуге која је оборила Ф-117А. Борис Стоименов се не помиње,али зато сада у књизи “Пад ноћног сокола“ седи на мом радном месту.Тако је изведена превара по питању састава борбене послуге.
2. Аутор је званичне монографије 250.рбр ПВО из 2007.године у којој цитира мој ратни дневник “Смена”.Набраја састав борбене послуге која је оборила авион као и ко командује борбеним радом. Нигде нема мајора Бориса Стоименова.
3. Исто то написано је и у следећа два његова ауторска дела:
• Ваздушни рат над Србијом 1999.године издање 2010.године
• Ваздушни рат над Србијом 1999.године-друго допуњено и измењено издање из 2013.године
Дакле као аутор више дела знао је састав борбене послуге и начин командовања борбеним радом у ноћи 27.марта 1999.године. Као стручни рецензент книге “Пад ноћног сокола” то је “заборавио”.
Препуштам читаоцу да формира мишљење о генерал-потпуковнику Јовици Драганићу бившем заменику начелника Генералштаба. Оно што ја могу да кажем јесте: СРАМ ТЕ БИЛО, ДРАГАНИЋУ! ОСРАМОТИО СИ УНИФОРМУ, ЧИН И ПОЛОЖАЈ!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
