Обећао је да неће побјећи: Суд о укидању притвора Јованићу

Јемство у износу од 768.000 евра у корист државе представља довољну гаранцију да се окривљени неће крити или побјећи и тако ометати вођење кривичног поступка, те да ће се одазивати на позиве суда, што је окривљени и сам обећао у изјави пред првостепеним Вишим судом 4. априла 2023. године.

То се, између осталог, наводи у одлуци Апелаципоног суда, којом је прихваћен предлог да се Блажо Јованић пусти из притвора и брани са слободе од оптужби да је организовао криминалну групу која је намјештала стечајне поступке.

Тај бивши предсједник Привредног суда напустио је Истражни затвор у Спужу 5. јануара, након што је 29. децембра прошле године прихваћен предлог његовог браниоца адвоката Предрага Ђолевића и потврђена одлука Вишег суда у Подгорици – да прихвате понуђено јемство у износу од 768.000 еура у некретнинама које је понудила његова породица.

Истовремено, у том кривичном предмету као неоснована је одбијена жалба Специјалног државног тужилаштва (СДТ) изјављена против рјешења првостепеног суда…

“На записнику код првостепеног суда, окривљени Јованић Блажо је дао обећање да се неће крити и да без одобрења неће напустити своје боравиште, те да ће се уредно одазивати на све позиве суда за случај пуштања на слободу. Из списа предмета надаље произлази да је окривљени Блажо Јованић доброг имовног стања, а да раније није осуђиван”, наводи се у одлуци.

Објашњавају да је СДТ тада дао мишљење да нису испуњени услови за прихватање предлога за одређивање јемства.

“У образложењу рјешења је наведено да услови јемства не смију имати казнену или компензацијску сврху, те да се висина понуђеног јемства не може везивати за висину прибављене противправне имовинске користи, јер би то представљало негацију презумпције невиности, да је окривљени Блажо Јованић држављанин Црне Горе, са пребивалиштем у Подгорици, ожењен и отац троје дјеце… односно да су његове животне и породичне околности везане за Црну Гору, да је исти раније неосуђиван, те је нашао да ове околности такође указују да се окривљени по пуштању на слободу уз полагање јемства не би дао у бјекство, већ да би био доступан суду”, наводе из Апелационог суда.

Додају да је првостепени суд, између осталог, цијенио и врсту и значај непокретности које се нуде као гаранција и имао у виду да се ради о некретнинама, односно становима и пословном простору у Подгорици: “И то на атрактивним локацијама, који се, за случај пропадања јемства, лако могу продати”.

Затим је наведено да је окривљени до дана доношења рјешења провео у притвору 18 мјесеци и четири дана, па се у вези са тим позвао на праксу Устваног суда Црне Горе и Европског суда за људска права, те становиште… да се опасност од бјекства са протеком времена смањује и губи на значају.

“Односно, да су протеком времена разлози за држање неког у притвору слабе, јер се притвор урачунава у казну. Одредбом члана 170 став 1 ЗКП је прописано да окривљени који треба да буде стављен у притвор или је већ у стављен у притвор само због постојања околности које указују да ће побјећи или због постојања разлога прописаних у члану 175 став 1 тачка 5 овог законика, може се оставити на слободи, односно може се пустити на слободу, ако он лично или неко други за њега пружи јемство да до краја поступка неће побјећи, а сам окривљени обећа да се неће крити и да без одобрења суда неће напустити боравиште”.

Интерес му је да остане у Црној Гори

Објашњава се да је законски услов да се јемство, као блажа процесна мјера, у одређеном случају примијени зарад обезбјеђења присуства окривљеног у кривичном поступку и несметано вођење истог, јесте постојање околности које указују да ће окривљени побјећи…

“Јемство се може дати када је процесна мјера притвора примијењена због постојања тих околности, а као гаранција да ће окривљени присуствовати кривичном поступку и да неће бјекством и скривањем ометати његово несметано вођење служи имовина која је дата као јемство. Притом, закон не искључује право на јемство ниједној категорији окривљених, с тим што је на суду да оцијени релевантне околности конкретног случаја које су везане за примјену предметне процесне мјере. Уз то, закон није експлицитно одредио ни минималне, ни максималне износе јемства, већ само одређује мјерила која ће се узети у обзир приликом одређивања износа истог, с тим да висина јемства мора да отклони сваку сумњу да ће окривљени побјећи. Доводећи у везу стање из списа предмета са законским одредбама, првостепени суд је, а насупрот жалбеним наводима, правилно утврдио да су испуњени законом предвиђени услови… за пуштање окривљеног на слободу уз понуђено јемство. По налажењу овог суда, понуђено јемство у износу од 768.000,00 еура успостављањем хипотеке у корист Државе Црне Горе за обезбјеђење износа јемства на непокретностима, представља довољну гаранцију да се окривљени неће крити или побјећи и тако ометати вођење кривичног поступка, те да ће се одазивати на позиве суда, што је окривљени и сам обећао у изјави коју је дао пред првостепеним Вишим судом 4. априла 2023. године”.

Имајући све то у виду, наводе судије, мишљења су да је окривљеном претежнији интерес да остане у Црној Гори и да се одазива позивима суда, у односу на казну коју може очекивати у случају да буде оглашен кривим у поступку који се води против њега, при чему је евентуални губитак понуђеног јемства од стране мајке, братанића, свастике, пашенога и тетке окривљеног, довољна гаранција, јер би утицао на окривљеног да га одврати од бјекства…

“Такође, као додатну гаранцију за своје убјеђење у погледу исправности одлуке првостепеног суда, Апелациони суд налази у чињеници да је првостепени суд… окривљеном изрекао мјере надзора и то обавезу повременог јављања… Управи полиције… те забрану напуштања боравишта територије Главног града. По мишљењу и овог суда, имајући у виду тржишну вриједност некретнина које се дају у залогу, те сходно наведеним карактеристикама описаних непокретности и сасвим извјесну остварљивост наплате предметне тражбине, предметно јемство које објективно гледано има значајну економску вриједност, као и наведене мјере надзора из става II рјешења, које су, такође, изречене окривљеном, јесу довољна гаранција да се окривљени неће дати у бјекство”.

Оптужница и суђење

Специјално државно тужилаштво подигло је оптужницу против бившег предсједника Привредног суда Блажа Јованића, стечајних управника Саше Зејака, Снежане Јовић, Сање Љешковић, Ранка Радиновића, Сретена Мрваљевића, али и Павића Глобаревића, Стане Челебић, Дарка Перовића, Омера Маркишића, Дејана Голубовића, Данијеле и Душана Лаковића и предузећа “Титан секјуритy” Подгорица, “Сецуритас Монтенегро” Подгорица, “Топ форс систем” Никшић и “Огимар МНЕ” Подгорица, због постојања основане сумње да су учинили кривично дјело стварање криминалне организације и више кривичних дјела злоупотреба службеног положаја.

Како се наводи у оптужници, Јованићу се, између осталог, ставља на терет да је током 2015. године организовао криминалну организацију која је дјеловала на територији Црне Горе све до априла 2022. године, а чији чланови су постали остала окривљена физичка и правна лица и више других, засада непознатих особа чији је циљ било “вршење кривичних дјела злоупотреба службеног положаја, ради стицања незаконите добити, а дјеловање криминалне организације је планирано за неограничени временски период и засновано на примјени одређених правила унутрашње контроле и дисциплине чланова”.

По овој оптужници, Јованићу и осталим окривљеним суди се пред Вишим судом у Подгорици.

Судски процес је почео у јуну 2023.

Притвор продужаван 13 пута, копирајући образложења

Јованић се у притвору налазио од 9. маја 2022. године, а његов бранилац, адвокат Предраг Ђолевић за “Вијести” наводи да му је од тада 13 пута продужаван притвор.

“У притвору се налазио од 9. маја 2022. године, по рјешењу судије за истрагу, па до 5. јануара 2024. године притвор му је продужаван 13 пута рјешењима кривичног вијећа Вишег суда, којим је увијек предсједавао Борис Савић. У 13 рјешења образложење за продужење притвора увијек је било исто, са промјеном само датума и чланова вијећа. У тим рјешењима је наведено, да по мишљењу кривичног вијећа, постоји опасност од бјекства окривљеног Јованића, при чему су увијек преписивани разлози које је навела специјална државна тужитељка још у предлогу за одређивање притвора који је поднијела 10. маја 2022. Иако су сви ови разлози, осим основане сумње, били неистинити, суд се ни у једном случају није потрудио да провјери вјеродостојност навода СДТ-а, него је само преписивао предлоге”, истакао је Ђолевић.

Додаје да је СДТ као разлоге за основану сумњу наводио бројност кривичних дјела која се стављају на терет Јованићу, а од осталих разлога – да му је престала судска функција и да зато није радно везан за мјесто запослења.

“Иако то није тачно, јер је законски окривљени Јованић суспендован до окончања судског поступка, што значи да је и даље у радном односу. Потом је наведено да је за посљедњих пет година (до дана хапшења) напустио Црну Гору 55 пута, па СДТ сматра да је у то вријеме остварио везе са особама које му могу помоћи да се скрива у иностранству. Ни ово није тачно. Простим увидом у евиденцију полиције утврдило се да је окривљени 33 пута изашао и боравио ван Црне Горе, од чега је, по тврдњи одбране, десетак пута боравио службено, као предсједник суда у иностранству, десетак пута на хируршким интервенцијама и медицинским контролама и остало са породицом, најчешће, на дан. Затим да му супруга посједује стан у Београду, па да може тамо да се скрива у бјекству, што је неистинито јер је суду достављена потврда из Управе за некретнине Србије да она не посједује ниједну некретнину ни у Србији ни у Београду, што указује да се специјална тужитељка служила неистинама да би ‘оправдала’ своје предлоге суду за одређивањем и продужавањем притвора. На сва рјешења о одређивању и продужавању притвора одбрана је улагала жалбе, које је кривично вијеће Апелационог суда одбијало са истим образложењима од слова до слова, које је наводило кривично вијеће Вишег суда. И увијек без провјере неистинитих навода из рјешења Вишег суда”, наводи адвокат Ђолевић.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: