Обележавање Видовдана у Србији: Централна манифестација и свечана седница владе у Крушевцу

3 дана ‎ ИН4С

У Србији се данас низом манифестација обележава национални празник Видовдан, као и 635. годишњица Косовског боја, а тим поводом у Крушевцу ће бити одржана централна манифестација и свечана седница Владе Србије.

Седници Владе, у Градској кући у Крушевцу, претходиће део централне државне церемоније обележавања Дана сећања на владавину кнеза Лазара – 28. јун, коју ће предводити председник владе Милош Вучевић.
У манастиру Раваница ујутру ће бити одржан парастос Светом кнезу Лазару и Косовским јунацима који ће служити владика Игњатије и свештенство СПЦ, а коме ће присуствовати премијер Вучевић.
Њега ће у манастирској порти дочекати владика браничевски Игњатије и игуманија мати Марија. Гости ће потом отићи да се поклоне испред кивота кнеза Лазара Хребељановића и упале свеће.
Владика браничевски ће служити литургију од 9.00 сати.
Свечана седница Владе Србије у Крушевцу
У Градској кући у Крушевцу, у 11.20 часова, почеће седница владе, а у 12.00 сати премијер Вучевић положиће венце на Споменик Косовским јунацима.
Премијер ће се затим обратити јавности, а од 12.30 сати предвиђен је обилазак Тактичко – техничког збора, односно приказа наоружања и опреме.
Празник ће, као и сваке године, бити обележена и на Косову и Метохији.
У манастиру Грачаница ће бити завршена вишедневна манифестација обележавања Видовдана.
У порти манастира Грачаница биће служена литургија и обављено сечење Видовданског колача, а биће додељене и медаље „Мајка девет Југовића“.
На Газиместану биће служен парастос, а програм почиње од 9.00 часова.
Крушевац и овог 28. јуна обележава Дан Града – Видовдан.
Обележавање Видовдана у Крушевцу почеће полагањем венаца и светом литургијом у цркви Лазарици са почетком у 7.30 часова, а у 10 сати је литија и помен код споменика Косовским јунацима.
У 13 сати је полагање цвећа у организацији Града код споменика Косовским јунацима, у 17 часова је отварање новог игралишта за одбојку на песку, а сат касније откривање бисти глумцима Милији Вуковићу и Марку Живићу, на Тргу глумаца.
За 19 часова заказана је свечана седница Скупштине града Крушевца на којој ће бити додељене Видовданска награда и признања.
Овогодишњи добитник Видовданске награде је први потпредседник владе и министар финансија Синиша Мали.
Када је реч о Чачку, за Видовдан на устаничком Љубићу одржаће се велика народна светковина „Царски и Танаскови дани“, посвећена славној српској историји од Косова па до данашњег дана.
Видовдан је велики национални празник Срба и државни празник којим се изражава поштовање и захвалност свима који су се борили за отаџбину.
Српска православна црква, њени верници, Срби уопште, Видовдан обележавају с посебним поштовањем, пре свега као сећање на жртву кнеза Лазара, косовског мученика, и свих његових сабораца, у Косовском боју на Видовдан 1389, против Турака.
Након боја, тело кнеза Лазара је пренето и сахрањено у његовој задужбини, манастиру Раваници код Ћуприје, а затим пренето у Раваницу Сремску, одакле је 1942. године пренето у Саборну Цркву у Београду.
Видовдан је као празник Српска православна црква први пут унела у свој календар 1892. године.
С посебним пијететом Видовдан је на државном нивоу у Србији обележаван 1889, када је у Крушевцу, одакле је кнез Лазар кренуо у Бој на Косово 1389, поводом пет векова од битке, одржана велика манифестација. Тада је изграђен и репрезентативан споменик на централног градском тргу.
На Видовдан 1919. године потписан је и Версајски споразум којим је окончан Први светски рат, док је 1921. године краљ Александар Први Карађорђевић донео Видовдански устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а 1948. године на Видовдан је донета Резолуција Информбироа којом се Титова Југославија разишла са Стаљиновим Совјетским савезом.
Свети архијерејски сабор СПЦ је 1961. године установио празник посвећен Светим српским мученицима пострадалим за веру Христову, од времена Светог великомученика Кнеза Лазара до данас, док се од 1969. године, прославља и успомена свих новомученика српских, њих 7.000, и пева им се посебна служба, коју је саставио Свети Владика Николај.