Обележена 24. годишњица убиства 50 путника „Ниш експреса“ НАТО бомбом код Подујева
1 min read
Фото: Принтскрин
И данас су, као и свих претходних година родбина, пријатељи и школски другови погинулих одали почаст и пoклонили се сенима страдалих 1. маја 1999. године у гранатирању аутобуса „Ниш експреса“ код Подујева, пише „Политика“.
У незапамћеној трагедији коју су изазвали авиони НАТО-а који су ракетом погодили аутобус на мосту код Подујева погинуло је свих 50 путника, Албанаца и Срба, који су из Ниша преко Прокупља, Куршумлије, Подујева и Приштине кренули за Грачаницу.
Међу погинулима било је петнаесторо деце, а живот су изгубили и брат и сестра Марија (15) и Никола (17), који су са баком Смиљаном из Куршумлије кренули до својих родитеља у Грачаници.
Тачан број погинулих тог 39. дана НАТО агресије никада није утврђен, а страдало је, како се претпоставља, 50 људи, подсећа лист.
На месту трагедије и злочина у Лужану, 2019. године председник општине Подујево открио је спомен плочу у знак сећања на страдале из аутобуса Ниш експреса. У мермеру су исписана имена и презимена 31 особе, само албанске националности, а имена Марије, Николе, њихове баке и осталих страдалих Срба, нису наведена.
Иза редног броја 32 стављене су три тачке.
У Грачаници су у почаст убијених Марије и Николе две улице, једне поред друге. добиле назив по њиховим именима. Сваке, тако и ове године 1. маја служи се парастос Марији и Николи у Грачаници, а школске другарице и другови, испред основне школе „Краљ Милутин“ сами су поставили у знак сећања на њих спомен плочу, пише „Политика“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ја сам лично у Нишу написао својом руком неколико карата с половином вредности а то су малолетна дечица а карте су тражили наши људи.То 100% тврдим а знам да после оволико година вероватно не постоје дупликата карата.Е натовци где ће вам душа…
Imala sam priliku obzirom da se bavim takvim poslom da upoznam nesrecne roditelje Marije i Nikole,Zoricu i Dragisu Petrovic, to nikad necu zaboraviti,a proslo je dosta godina,rijeci oca „mi smo mrtvi ali nismo jos sahranjeni“,za roditelje nema utjehe,ostavljeni su i zaboravljeni, prosli su Golgotu da bi ostvarili neka prava od drzave Srbije,njima svima vecni spokoj,a zlikovcima nek docekaju u svojoj kuci sto sto i ovi mucenici.