Обиљежено 140 година пријатељства Црне Горе и Јапана

Свечаним симпозијумом синоћ је у организацији НВО Прона, уз подршку Јапанског угла и ЈИЦА Алумни Монтенегро, обиљељежено 140 година пријатељства Црне Горе и Јапана.

Проф. др Јован Мирковић испред организатора догађаја истакао је да Јапански угао и ЈИЦА Алумни Монтенегро окупљају поклонике јапанске културе и бивше стипендисте промовишући програме који зближавају двије земље кроз боље упознавање, узајамно разумијевање, уважавање и сарадњу.

„Први контакт између Црне горе и Јапана остварен је 1882. године сусретом књаза Николе и генерала Арисугама Номиа, управитеља у вријеме II Јапанског цара Мејџи, великог реформатора и утемељитеља модерног Јапана“ подсјетио је Мирковић.

Од Јапана се, каже он, може учити како бити организован иновативан и конкурентан. Како опстати, мијењати се а остати свој.

„Стога је и за Црну Гору, да би опстала у времену глобалних изазова и вртоглавих технолошких промјена када наука брже него икада мијења свијет око нас, од пресудног значаја да одабере пут развоја на бази знања“.

Мирковић је истакао и да расте број студената који жели да учи и развија се у Јапану чинећи на тај начин најбољу спону између двију земаља.

„Расте и број јапанских компанија и јапанаца у Црној Гори а има и примјера партнерског односа и трансфера технологија из Црне Горе у Јапан. Размјена школараца, младих истраживача, инжињера, љекара, спортиста , умјетника и других стваралаца чини основ за пренос знања и партнерстава на заједничким пројектима укључујући и могућу сарадњу на развоју Црне Горе као паметне, зелене, одрживе економије те планетарног модела у креирању еколошке будућности“, казао је Мирковић.

Говорећи о историјату односа Црне Горе и Јапана мр Вукота Вукотић истакао је да период који се узима за почетак дипломатских односа двије земље, заправо представља прекретницу за обије државе нарочито Јапан који је кренуо у велику модернизацију земље.

„Након 1882 године, први контакт који биљежимо је посјета мајора Фукушиме, војног атешеа у Берлину, који је у јануару 1890. године посјетио Цетиње. Он је боравио у полузваничној посјети Црној Гори и сусрео се том приликом са књазом Николом“.

Вукотић истиче да је постојала слаба дипломатска активност између двије земље али то не значи да су Црна Гора и Јапан изгуили интерес једни за друге. То се, каже он, види и по писању Гласа Црногорца који је имао пуно текстова о Јапану у којима се објашњава каква је то земља и са каквом културом.

„1905 године након уласка Русије у рат са Јапаном и Црна Гора Гора објављује рат Јапану. Биљежимо да је доста добровољаца из Црне Горе узело учешће у том рату а најпознатији је свакако Лесо Саичић који је изашао као побједник из двобоја са јапанским самурајем“

Вукотић објашњава да је легенда да Црна Гора није потписала мир са Јапаном јер је историска чињеница да је тај мир склопила Русија за све своје савезнике па и за Црну Гору.

Проф. др Соња Томовић Шундић говорећи о преводу Његошевих дјела на Јапански језик, истакла је да је нешто што може најбоље успоставити везу између народа јесу култура, језик и пјесништво.

Казуи Танака заједно са Јамасуки Вукилићем који има поријекло из Црне Горе, 2008. године, одлучио се на превод Луче микрокозме и Горског вијенца.

„На свом путу превођења нарочито је морао водити рачуна о специфичности језика на којем је Горски вијенац написан због чега је Танака одлучио да користи старојапански језик, језик из времена када је писан Горски Вијенац. Његов идеал је био, како је сам записао, да преведе Горски вијенац као да је написан на јапанском и да потенцијални читалац мисли да је он откривалац једног таквог списа јапанског који се случајно нашао на Цетињу и у Црној Гори“, казала је Томовић.

Она је истакла да Танака долази из једне сродне и сличне културе у којој се традиција поштује и јесте основ модерности. Из културе у којој се традиција не одбацује већ постаје димензија садашњости и он веома добро разумије „код“ на који је написан Горски вијенац, тај запис наш у времену који је изразио Његош као његов најузвишенији изданак.

„Он веома добро разумије и етички „код“ и оне категорије које Његош нарочито користи а које долазе из дубине црногорске духовности оличене у моралним и етичким категоријама и у категорији слободе која има примарно мјесто у епским спјевовима Петра II Петровића Његоша“, истиче Томовић.

Др Нина Радуловић подсјетила је да је прије 140 година, у доба владавине краља Николе, и усвајања чувеног општег имовинског законика за књажевину Црну Гору, који је дјело професора Валтазара Богешића, Црна Гора била примјер владавине права.

„Ако се питате какве везе има црногорски општи имовински законик са процесом правне реформе у Јапану одговор постоји. Црногорски законик је у то доба био тако добар да су га читали и јапански стручњаци тог доба те из њега преузели идеју да материја породичног и насљедног права као правна материја својствена међуљудским односима у основној ћелији друштва у датом социјалном односу треба да буде регулисана посебно од имовинско правних односа који траже заједнички и правни именитељ са свијетом ради олакшавања економског развоја и трговинске размјене“.

Предраг Стевовић говорећи о повезаности двије земље у области спорта нагласио је да оно нарочито интезивно у последњих тридесет година. Он је подсјетио и да је прву званичну фудбалску утакмицу након обнове независности Црна Гора одиграла управо са Јапаном.

Симпозијум посвећен пријатељству Црне Горе и Јапана увеличала је и виолинисткиња Ана Рашовић која је извела музички колаж јапанских, црногорских и класичних тема.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: