Обиљежено четрдесет година стваралаштва Милутина Мићовића

У организацији Арт клуба „Прво писмо“ 1. октобра је у препуној сали никшићког „Технополиса“ обиљежен јубилеј 40. година стваралаштва пјесника и писца Милутина Мићовића. О стваралаштву Милутина Мићовића говорили су проф. Веселин Матовић и књижевник Радомир Уљаревић.

Сјећам се промоције прве збирке пјесама Милутина Мићовића „Жива вода“, када сам говорио заједно са Владетом Јеротићем. Тада је Јеротић, када је упознао Милутина рекао да овај човјек не може ништа друго радити осим да пише, рекао је на почетку излагања Веселин Матовић.

-Насупрот поплаве естрадног и декларативног православља и неороматичарског родољубља, с једне и неопостмодернистчке симулације и празнорјечја, с друге стране, својим искуственом рефлексивношћу, дубином мисаоног захвата и оргиналношћу идеја, самосвојним приступом темама и симболима из домаће и античке митологије и поезије, језичком новином и експресијом, поодавно се у ововременој српској поезију издвојила пјесничка ријеч Милутина Мићовића. Његова поезија није, како би казали теоретичари и професори књижевности, ни књижевна чаролија, ни књижевна фикција, а није ни служење народу, како кажу они који издају поезије виде као национални интерес. Ко са таквим очекивањима отвара његове пјесничке књиге и ко није спреман да се постави у позицију њиховог аутора и сам себе и све око себе погледа са оне стране овоземних видика, неће их дуго држати у рукама. Држећи се ставова Лазе Костића који каже, ако је потреба народна није речено да је мора поезија подмиривати и да ће се он увијек борити за уставност и уставне заводе, али тако жесток устав неће никада бити да би и пресуду о лепоти поверио већини. Милутин је посебно одговоран према поезији као сакралном чину не саображава укусу времена и подчињава колективним расположењима, напротив – рекао је Матовић.

Милутин сво вријеме има свој правац, рекао је Радомир Уљаревић, не обазире се на околне ствари не уважава чињенице ни спорадичне пролазне аргументе, концентрисан на онај огањ о којем пјева и коме се враћа.

-Знајући да је то главно, а све друго да је успутно и неважно и као мало ко посвећује сваки тренутак општењу са тим главним. У себи је епицентар, а све друго је околиш. И самом физичком појавом Милутин је уливао то повјерење у оно своје једноумље и смислу посвећености једном, а то једноумље јаче је од сваког спољашњег знања и многоумља. По природи ствари све што не носи у себи тај печат унутрашњег трансцедентног, све друго је неважно, сумњиво и не завређује нарочиту пажњу. Мићовић је писац по морању, други пишу из хобија. Он у својој пећини као у рову неодступно брани своју позицију, додајући пламен на пламен и жар на жар – истакао је Уљаревић.

Милутин Мићовић је аутор збирки поезије: „Жива вода“, „Врата“, „Трагови будућности“, „Дан ноћ“ и „Седам кругова“, роман „Разорени град“, есеји: „Тако су говорили Црногорци“, „Писма из Уранополиса“, „Српски лавиринт и црногорски минотаур“, „Његош и савремена Црна Гора“, „Његошева Луча“ и „Луче у тами Црне Горе“

Добитник је књижевних награда: „Марко Миљанов“ за књигу „Разорени Град“, 1991, Награда Библиотеке „Његош” из Пећи, за књигу „Тако су говорили Црногорци“, 1996, орден В. В. Болотова, Русија, 2010, признање Савеза писаца Русије, 2014, Међународна награда „Врата поезије”, Румунија, 2018. Награда Миодраг Ћупић, за пјесничку књигу Дан Ноћ, 2018, орден за подвижништво у култури, Савеза писаца Русије, 2021, награда Печат Херцега Шћепана, Трг од ћирилице, Херцег Нови, 2021, награда Мирослављево јеванђеље за књигу Луче у тами Црне Горе, 2022, награда Макаријево слово, награда за животно дјело, Удружење књижевника Црне Горе, 2023, награда Косто Нинковић за високе домете у књижевном стваралаштву и најбоља тумачења Његошевог дјела и личности у нашој савремености у склопу Фестивала „Под липом“. Превођен је на стране језике: руски, енглески, њемачки, италијански, јерменски, румунски.

Био је колумниста у дневним новинама „Дан” од 2007 до 2021. Написао преко 800 кратких есеја тематизованих актуелним друштвеним, културним и политичким темама.

На обиљежавању јубилеја четири деценије стваралаштва Милутина Мићовића, присуствовали су Митрополит Црногорско-приморски г. Јоаникије, предсједник Општине Никшић Марко Ковачевић, предсједник Скупштине Општине Никшић Немања Вуковић, игуман манастира Острог Сергије, Арихијерјски намјесник Никшића свештеник Слободан Јокић и други. Јубилеју Милутина Мићовића присуствовао је велики број његових племеника из Бањана и Опутних Рудина.

Стихове је говорио Радоје Мијушковић, модератор вечери била је Сава Радуловић.

Извор: Дан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: