У њима команданти износе своје мишљење о првом контакту са непријатељима, посебно говоре о јачим и слабијим странама нацистичких трупа. Упоредо са тим материјалима, објављене су и архиве о припреми параде Победе на Црвеном тргу, која се одржала 24. јуна 1945. године.

„Објављивање докумената о почетку Другог светског рата из фондова Централног архива Министарства одбране Русије представља наставак активности војног одељења, чији је циљ чување и заштита историјске истине, спречавање фалсификовања историје и покушаја да се преиспитају резултати Другог светског рата“, истиче Министарство одбране.

Први дани рата – Црвена армија је пружала одлучан отпор

Конкретно, објављен је документ са подацима Обавештајне управе Генералштаба Црвене армије, из ког следи да је до 22. јуна 1941. године команда нацистичке Немачке концентрисала 114 пешадијских, 11 моторизованих и 15 тенковских дивизија на граници са Совјетским Савезом.

„Непријатељ је, предухитривши совјетске трупе у размештању, приморао јединице Црвене армије да прихвате битку док су били у процесу заузимања почетног положаја према плану покривања. Искористивши ову предност, непријатељ је успео да постигне успех у одређеним областима“, изјавио је начелник Генералштаба Георгиј Жуков у извештају Генералштаба број 1 од 22. јун 1941. године.

Објављена је и карта која приказује положај трупа Западног фронта и немачких јединица првог дана Другог светског рата. Црвеним линијама су означене стрељачке јединице и формације, а црним тенковске и механизоване јединице Западног фронта. Плава боја означава положај немачких јединица.

Такође је објављен документ од 23. јуна о формирању Штаба Врховне команде — највишег  органа стратешког руководства. У њему су били народни комесар одбране, маршал Семјон Тимошенко, начелник Генералштаба Георгиј Жуков, председник Народног комесаријата Јосиф Стаљин, народни комесар за спољне послове Вјачеслав Молотов, маршал Климент Ворошилов, маршал Семјон Будјони и народни комесар морнарице Николај Кузњецов.

Према информацијама из јутарњег оперативног извештаја 23. јуна, током целе ноћи непријатељ је масовно бомбардовао погранична подручја и аеродроме. Најинтензивнија бомбардовања су била изведена на Западном фронту у правцу Минска и Бабрујска. Међутим, нацисти и њихови савезници су концентрисали своје трупе до границе СССР на северу.

Из декласификованих архива се наводи да, упркос тешкој ситуацији Црвене армије на почетку рата, неке њене јединице су биле у стању не само да нанесу штету непријатељу, већ и да извојују прве победе на одређеним деловима фронта, па чак и да уклоне оне који су напредовали изван државне границе СССР.

Извештава се да је само 23. јуна совјетска фронтовска авијација и противавионска артиљерија уништила 50 авиона непријатеља, а још 177 авиона 24. јуна. У Лавовској области, у регији Рава-Руска, јединице 6. армије су победиле непријатеља и потиснуле га изван државне границе. Јединице 12. армије Југозападног фронта су успеле да постигну сличан успех.

Иако су бележили прве успехе, Немци су се бојали црвеноармејаца

Генерално, немачке и румунске трупе су развијале офанзиву, истовремено нападајући аеродроме, положај совјетских трупа и насеља.

„Трупе Црвене армије, које прикривају концентрацију својих главних снага, упорно се супротстављају непријатељу, наносећи му значајне губитке“, наводи се у вечерњем извештају Генералштаба 24. јуна.

Међу објављеним документима су и мишљења командира о првим борбама совјетских јединица са непријатељем. Истиче се да је команда Црвене армије придавала велики значај свеобухватној анализи стања на фронтовима из прве руке.

Многи командири Црвене армије говорили су како су Немци ефикасно користили минобацаче, тенкове и фронтовске авијације, о доброј интеракцији пешадије са авионима уз помоћ сигналних ракета, преноси Спутњик.

Говорећи о слабим странама противника, командири су истицали да се „Немци, по правилу, не боре ноћу“, „војници се одмарају или пију“, показују „непажњу на месту тенковских јединица, како би се одморили“, артиљерци пуцају „не водећи рачуна о ефикасности, само да би показали снагу своје ватре“.

Један од командира рањених у првим месецима рата, млађи поручник Кукачев је истакао: „Немци се веома плаше бајонетних напада и после узвика ‘ура!’ они беже… Када се појаве наши ловци, макар само један, немачки бомбардери одлазе“.