Обљуба под одобрењем краља

Немало сам се изненадио када ми је руски преводилац казао како у руском језику нема (толико) псовки. Заједљивци би рекли: фин неки језик, тај руски. С друге стране, на псовачкој скали од 1 до 10 српски се високо котира, скоро па раме уз раме с америчким енглеским.

С обзиром каква је била структура првих досељеника, није ни чудо што се на Новом континенту развило гинисовско псовачко шаренило које није упутно наводити, ако ни због чега, а оно због уштеде новинског простора.

У доба мог младалаштва, а то је била деценија прије колапса СФРЈ, Бога је псовао свак. По овом је питању занимљив став православних духовника када казују да се псовком призивају бјесови, што је синоним за демоне, будући да се лице псовача увијек разјари, за разлику од псовкине вербалне супротности – молитве – формуле која отапа срце и зари лице.

Широка је на српском лепеза псовки. Срби много бештимавају. Махом сексуалним глаголима, скидају с неба на земљу све: Бога, свеце, мајку, оца, сестру, дијете, млијеко, сјеме… Узречице су нам сексуалне, и поштапалице, а Вукове ријечи из Српског рјечника (из 1818. г) „на К“, и „на П“, и „на Ј“ – не силазе нам с језика.

Одвратни смо, колико их само одапињемо. Није ни чудо што пропадамо на наше очи. Псовка је метафизична. Нагриза псовача. И Земљу му.

Књигом о манипулацији свијешћу

Сергеј Кара Мурза одавно је констатовао да су ријечи изгубиле не само вриједност, него и светост, за разлику од времена из којих су никли Народи Књиге: Јевреји, хришћани и муслимани.

На наше уши, псовке оставимо ли по страни, природни језик Западне цивилизације почео је да се замјењује вјештачким и намјенским. Раније је језик спајао, да би данас, стилски раслојен до непрепознатљивости, негативно еволуирао у средство манипулације, у безлични инструмент.

Ако је тачно да Европа подржава право Србије и Црне Горе да саме на изборима одлучују о својим демократским будућностима, ваља знати како да декодирамо новоговор на екс-ЈУ политичким дијалектима: у синтагмама које слиједе ставимо „проамерички“ на свим мјестима гдје стоји „демократски“ и добићемо превод: демократска јавност, демократски капацитети, демократска настојања, демократска оријентација, демократска стријемљења, демократски потенцијал, демократске промјене…

Викторија Нуланд, тада помоћница америчког државног секретара за Европу и Евроазију, постала је знана прошле године по изјави гледе ситуације у Украјини: „Fuck the EU“.

Па су се многи лицемјери згрозили, док су језички зналци ликовали. Ријеч „fuck“ је заправо акроним, и потиче из доба када су Енглези увели Шкотланђанима закон по коме се младенци нису могли вјенчати (в. филм „Храбро срце“ са Мелом Гипсоном) док локални велможа није спавао с туђом младом. Закон се звао „Fornication Under Consent of King“, што у преводу значи „Обљуба под одобрењем краља“.

Ето како је настала најпознатија глобална шпорка ријеч. С друге стране баре, Американци коитирају с потуреном јој Европом. И ту нема збора. Потурене су, as well, и Србија и Црна Гора.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: