ИН4С

ИН4С портал

Обнављање Српске народне читаонице

1 min read
Врата обновљене Српске народне читаонице биће широм отворена свим људима добре воље. За добро наше историје, културе и просвјете. За добро свих Срба. На радост Бара и Црне Горе," нагласила је Главановић.

Пише: Итана Главановић,
Српска народна читаоница

На дан Светог Јована Владимира, заштитника града Бара и првог свеца у роду српском, нимало случајно, у граду под Румијом обновљен је рад Српске народне читаонице. Институције која је на понос овдашњих Срба у све три вјере (православне, римокатоличке и мухамеданске) основана још 1881. године, три године након ослобођења Бара од турске окупације. Подсјећања ради, мисија Српске народне читаонице била је просвећивање становништва у граду, након приличног периода циљаног запостављања културе и просвете међу српским становништвом, које је у то вријеме готово стопроцентно чинило Бар и Црну Гору. Уједно, била је то једина институција културе у граду. Ваља подсјетити да су међу оснивачима, поред осталих били – генерални викар Јосип Коловић (који је одржао здравицу о слози Срба у три вјере и даривао читаоницу), те познати пјесник Мило Јововић и Васиљ Загарчанин.

Први предсједник Српске народне читаонице био је Томо Ораовац а потпредсједник локални хоџа Шабић.

С краћим прекидима Српска народна читаоница радила је до 1916, али, након извјесне паузе, и у Краљевини Југославији.

Обновљена је средином марта 1953, међутим и неправедно преименована у „Градска библиотека и читаоница ‘Иво Вучковић’, и тиме практично укинута. Циљ је био јасан – расрбљавање Бара и Барана, што је била заправо политика асимилиције на нивоу Црне Горе, па и шире, уз успостављање нове, до тада непостојеће нације, односно новог идентитета, која није престала да се спроводи до дана данашњег.

Озбиљни комплекси, али и иста политичка и квазиидеолошка матрица и данас код режимских медија и интелектуалаца продукују третирање Српске народне читаонице у прошлости као „Народне читаонице“ или „Барске народне читаонице“. У намјери да се спријечи даље фалсификовање ове ноторне историјске истине о Српској народној читаоници, али и како би наставили да баштинимо највише вриједности српске и барске културе, недавно је група ентузијаста српске националности, у све три вјере, и званично обновила рад те по свему чувене институције. Лично ми је част што сам се нашла међу оснивачима, равноправно са већим бројем људи који ће, сасвим сигурно, успјешно наставити да афирмишу вриједности које је СНЧ још у 19.вијеку јасно дефинисала.

Обнављање Српске народне читаонице у Бару наишло је на масовне симпатије и подршку међу грађанима, али и културним посленицима и друштвено препознатљивим људима и интелектуалцима. Очекивано, јавили су се и људи са специфичном тежином који сматрају да су требали бити дио овог подухвата, али су неправедно заобиђени. Прилика је да појасним, да на све добронамјерне, који могу дати допринос циљевима СНЧ, снажно рачунамо. Јер, органи Српске народне читаонице ће тек бити конституисани, у потрази смо за простором, тек смо започели са прикупљањем књига и опреме, и намјера нам је да у овај амбициозни пројекат укључимо велики број људи који својим знањем и ангажманом могу да допринесу остварењу програмских одредница СНЧ.У првом реду рачунамо на сарадњу и помоћ Српске православне цркве, али и Надбискупије барске и примасије српске, исламске вјерске заједнице, Српског просветног друштва Бар и других спрских организација у Бару, Црној Гори и региону. Колико год ћу можда звучати исувише лично, морам да истакнем да се нарочито поносном осјећам због недавног сазнања да је мој дјед Ђорђе Марсенић, скромни радник и велики прегалац, носилац чланске карте број 1 Српске народне читаонице.

Спомен плоча са потписом Српске народне читаонице и данас је у Старом Бару

Подсјетићу да о Српској народној читаоници и данас свједочи натпис на споменику Ослободицу, у чијем је потпису управо ова институција „ СВОМ ВИТЕШКОМ ОСЛОБОДИТЕЉУ КЊАЗУ НИКОЛИ И : ЈА ИЗГЛЕДАМ КАО КАКВА СТИЈЕНА, ВЈЕКОВИМА КИШОМ ИЗЈЕДЕНА,АЛ` НЕ ЖАЛИ ГОСПОДАРУ СЛАВНИ,ТЕК МИ ДАНАС СЈАЈУ СРЕТНИ ДАНИ – СРПСКА НАРОДНА ЧИТАОНИЦА-БАР 25 МАРТА 1881 …“

Дакле, још једном, врата обновљене Српске народне читаонице биће широм отворена свим људима добре воље. И, најзад, живјеће Српска народна читаоница! Нека не сумња нико. За добро наше историје, културе и просвјете. За добро свих Срба. На радост Бара и Црне Горе.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

6 thoughts on “Обнављање Српске народне читаонице

  1. Дивно!!!Сјајан примјер како се треба борити за Српске националне интересе.Неокомунисти милови би да затру сваки траг Српског постојања.

  2. Подршка за ову иницијативу од Србина из Републике Српске. Радо ћу вас посјетити кад се уселите у своје просторије. Свако добро вам желим

  3. А Дукљани,како ово коментаришете ? Да није и овај споменик постављен послије 1918 ?!Да није и он плод „индоктринације“ Црногораца српством ?!Ајде Машја/Шора/Шале…Птрахиња,Овце ..и остали режимски саламаши и сендвичари…ђе сте,нема вас још да се јавите и нама „незнавенијема“ да нас подучите:)

  4. Iskreno, ovaj poduhvat zasluzuje divljenje i svako postovanje. Duboko negdje vjerujem da su Vam ciljevi casni i beskrajno plemeniti. Ukazujete na potencijalnu sujetu, iz 30-godisnjeg iskustva u slicnim aktivnostima, zelim da Vas ohrabrim da istrajete. Oni koji su sujetni ili ljubomorni, imali su prilike da ovako nesto pokrenu od 1953. do danas. Jedno Vas samo molim: Ne dozvolite politizaciju ove izuzetne aktivnosti. Srdacni pozdravi iz Podgorice za Srpski grad Bar.

  5. Ја сам написао,између осталих и ова 2 чланка:

    https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D1%83_%D0%91%D0%B0%D1%80%D1%83

    У Црној Гори државна телевизија као и интелектуалци који се декларишу као етнички Црногорци избјегавају навести пуно име читаонице. Тако Радио Телевизија Црне Горе у ТВ календару наводи Народну читаоницу [9] [3], а предсједник Матице црногорске (огранак за Бар), Иван Јововић пише о Барској народној читаоници [10].

    +++

    https://sh.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_(%D0%BF%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA)

    на жалост,на мој приједлог да му се прошле године на стогодишњицу смрти у порти храма св Јована Владимира направи споменик,нисам добио ни одговор на мејл..

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy