Обнова куће Ива Андрића: Да живи књижевни горостас и град писаца

У Његошевој улици у Херцег Новом од идуће године биће стално отворена врата куће коју је саградио и у којој је живио нобеловац Иво Андрић. Он се са супругом Милицом Бабић доселио из Београда 1964. године. Послије његове смрти, Општина Херцег Нови откупила је кућу од његових насљедника.

Али, нијесу се општински оци прославили бригом о том здању, све до прошле године, или тачно 50 година откако је Андрић посљедњи пут био у Херцег Новом.

Онда је кренула значајна реконструкција, која ће у фазама трајати до 2020. године. Средства, у износу од 190 хиљада еvра, је обезбиједила Европска унија. Кућа нобеловца Ива Андрића постаће мјесто сјећања на пишчев живот и дјело, мјесто културе и сусрета умјетника. То је јединствена жеља града, његових житеља и стваралаца са ових простора, пише Вук Илић за радиојадран.

– Херцег Нови је препознат као град који има потенцијал да чува своје насљеђе у сваком сегменту. Свој еко музеј гради кроз обнављање Куће Ива Андрића и давање новог живота кући – истиче руководитељка Канцеларије за међународну сарадњу Општине Херцег Нови, Симонида Кордић.

Здање ће бити нека врста центра, сидришта свеукупног културног насљеђа Херцег Новог.

– Мјесто сјећања, али и стварања нових програма којима ће бити реафирмисана одредница да је Херцег Нови град културе, казала је она.

Радови на објекту су у замаху. Унутрашњост ће бити онаква каква је била док је и Андрић користио. Биће опремљена садржајима који су из његовог периода или имају неку конекцију са Андрићем. Кад је ријеч о сталној поставци, стручну ријеч даће музеолози, а тачна спецификација предмета биће прецизирана јавном набавком, за што ће помоћ пружити Музеј града Београда и Фондација Ива Андрића, са којима локална управа има потписан уговор о сарадњи.

У потпуности се обнавља и башта, односно велики ботанички врт. Направљен је попис свих биљака које је Андрић засадио, а то је 51 врста биљака, којима ће бити озелењена околина куће. Ту ће бити инсталирана и опрема која ће омогућити да се одвијају разни програми.

– У том литерерном иконостасу, једини нобеловац међу Јужним Словенима заузима нарочито мјесто. Андрић није тек класик који је интересантан само књижевним историчарима и теоретичарима, што се не би могло рећи за много књижевника, чак ни оних овјенчаних славом Нобелове награде. Напротив! И 43 године након његовог одласка он је „жив” писац, преведен на више од 50 језика. Андрић се чита, о Андрићу се размишња и говори у Европи – истиче књижевни историчар и лексикограф, руководилац експертског тима за ревитализацију Куће нобеловца Ива Андрића, др Владимир Рогановић

Истражујући годинама Андрићев живот и дјело, др Рогановић је увјерен да ће у деценијама које долазе Андрић бити „живљи”, а његово дјело, прожето дубоким хуманизмом – актуелније:

– Утолико је већа и обавеза према долазећим нараштајима, према „новим”, младим Новљанима и нашим гостима, да ревитализацију КНИА довршимо на достојан начин и да она буде креативни извор за људе из цијелога свијета. Да кућа „живи”, не само да постоји! Јер, Андрић спада међу великане који су пером „уписали” Нови на литерарну мапу свијета. Зато је то подухват пред којим и највећи напор добија свој пуни смисао – каже др Рогановић.

Прича о Андрићу тек почиње

Крајем септембра, или почетком октобра, у Подгорици ће бити одржана изложба, која је дио програма “Дани европске територијалне сарадње”. Биће, уз фотографије, представљен и пројекат – обнова куће Ива Андрића.

Херцег Нови је једини град у коме је Иво Андрић подигао кућу, у вријеме највеће славе, након што му је 1961. додијељена Нобелова награда за књижевност. У “граду који има нарочиту ауру” пронашао је амбијент који идеју оплемењује, мисао изоштрава, а племениту намјеру оснажује.

Прича о Андрићу је тек почела, јер ће одговоре на питања које је поставио др Владимир Рогановић, у књизи “Андрић у Херцег Новом” тражити нараштаји: “Шта је генијалног умјетника, прозног градитеља дјела “На Дрини ћуприја”, “Проклета авлија”, “Мост на Жепи”, подстакло да међу свим мјестима земаљског шара сагради кућу баш на овом парчету обале? Сунце, свјетлост, природно окружење града који вјековима надахњује умјетнике? Или љубав?“

Прочитајте још:

„Јединство“ пјевало Котору

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: