Обновљена Цетињска Богословија дала трећег епископа Српској Православној Цркви
1 min read
ладика Сава и ученици Богословије из његове генерације
После Митроплита Аустрслијско – новозеландског Силуана Мракића и викара Патријарха Српског и старешине храма Светог Саве Стефана Шарића, Српска Православна Црква је изабрала још једног свршеног ученика Цетињске Богословије Сава Бундалу као викара Патријарха Српског Порфирија са титулом марчански.
Он је магистрирао у Швајцарској и докторант је.
Високопреподобни архимандрит Сава (Бундало), био је сабрат манастира Свете Петке у Загребу, рођен је 9. децембра 1984. године у Бања Луци, од оца Јове и мајке Гордане.
Основну школу је завршио у Српцу. Богословију Светог Петра Цетињског на Цетињу уписује 1999. године, а завршава 2003. године као ђак генерације.
По завршетку Богословије уписује Богословски факултет у Београду на коме је дипломирао 2010. године. Мастер студије из канонског права завршио је 2015. године на Институту Васељенске Патријаршије за постдипломске студије православне теологије у Женеви. Докторант је на Богословском факултету Универзитета у Београду.
На Универзитету у Атини од 2015. до 2017. године студира грчки језик, а 2019/20. академску годину проводи на Општецрквеној аспирантури и докторантури Руске Православне Цркве у Москви, као и на Државном институту за руски језик „Пушкин“, усавршавајући знање руског језика.
Током студија на Богословском факултету у Београду ближе се упознаје са патријрхом Порфиријем, тада професором на Факултету, под чијим духовним руковођењем завршава студије и прелази у Митрополију загребачко-љубљанску, где, од почетка службовања митрополита Порфирија у Загребу, постаје један од његових најближих сарадника уз кога се определио и припремао за монашки живот.
Монашки постриг примио је из руку Његовог Преосвештенства Епископа бањалучког г. Јефрема у свом родном крају, у манастиру Осовици, на Лазареву суботу, 20. априла 2019. године, после чега бива причислен братству манастира Свете Петке у Загребу.
У чин јерођакона рукоположио га је тада Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије у Саборном храму Преображења Господњег у Загребу, другог дана Божића 2020. године. Рукоположење у чин јеромонаха патријарх Порфирије је извршио у истом храму 18. априла 2021. године.
Од избора патријарха Порфирија на трон предстојатеља Српске Православне Цркве, по благослову Патријарха прелази у Патријаршију у Београд, где обавља послушања трудећи се да помогне Светејшем Владики у његовом одговорном архипастирском служењу.
На предлог Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом редовном заседању 29. маја 2021. године изабрао је јеромонаха Саву за викарног Епископа Патријарха српског са титулом Епископ марчански.
Изабрани Епикоп марчански Сава говори француски, грчки и руски језик, и влада енглеским језиком.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
(Πού `ναι τα χρόνια)
Чека се и шлагворт — из Грчке. (Анатомија, патологија… )
Е, ту нам је, такође, шира прича,
Што се тиче немоћи, обја(шњаване)вљене,
(ономад)
За свачију дилему постоји паралела,
(«на батерије»)
Технички — до пола се улази у тунел, а од пола се излази из тунела.
А прелазимо цео пут (целог тунела) .
Иначе, у тунелу је забрањено заустављање и окретање.
(Уколико није изграђен са предвиђеним «непредвиђеним» ситуацијама)
Понекад у тунел улазимо са жељом. А некад нам је жеља да изиђемо из њега.
…»Дугорочни задатак грко-протестанске „образовне реформе“ представља уградња црквеног живота у област секуларистичке економије услуга. Односно, у сегмент друштвеног поља који се потчињава законима производње, потрошње и размена. То је покушај да се светост угради у потрошачки свет.
Религиозне вредности су нам дате од почетка, оне се не „производе“, не „троше“ и ни за шта се не „размењују“. Хришћанске истине не могу бити укључене у област деловања изборно-политичких институција. За Бога се не гласа, Њему треба бити веран.»
Слава Богу
Dostojna čada svojih duhovnih očeva…vitezi Svetosavske misli…
Поменути данашњи епископи припадају покољењима која су за своју милу светосавску Цркву одњивили својим пастирским, педагошким и молитвеним трудом митрополит Амфилохије и прота которски Момчило Кривокапић, тадашњи ректор Српске православне Богословије на Цетињу, који се није стидјео њеног српског имена нити га је прекречавао и прећуткивао.
Kakvi umni i pametni i skolovani ljudi…pravi pastiri duhovni…i onda vidis lava iskopanog lajovica i onu budalu od mirasa i naravno pola cetinja sa njma…sta coveku padne na pamet nego da ne vjeruje ocima i da mu su povrace kad vidi sta se desava…i da ostavis manastitr i vjeru tim olosima…pod mač svee…
Divno, mladi duhovni i obrazovani ljudi! Odlican izbor. Jos mi je draze sto je bio djak cetinjske bogoslovije.
Какво сјајно свештенство,благословени смо са оваквим људима,али на жалост то многи не препознају.