Обрадовић и Мартиновић траг до прве фамилије

Бивши предсједник борда директора Теклекома Црне Горе Олег Обрадовић одиграо је једну од кључних улога у процесу склапања уговора између фирме Сигма и Телекома Црне Горе, за који америчка Комисија за хартије од вриједности и берзе (СЕЦ) тврди да је послужио за наводно подмићивање Ане Коларевић „у име њеног брата“ Мила Ђукановића након приватизације компаније 2005. године.

То произилази из докумената америчког суда, којима је одбрана тројице тужених директора Мађар Телекома предложила саслушање свједока путем међународне правне помоћи.

Из низа констатација у питањима које је требало поставити свједоцима, чини се да је намјера одбране да објасни и оправда оптужујуће детаље попут оног да су посао наводно радиле домаће фирме, а антидатирани уговор склопљен са њујоршком компанијом.

Из докумената у које су “Вијести” имале увид, види се да је Обрадовић учествовао у представљању „инвестиционе прилике“ Мађар Телекому у фебруару 2004. Једно од постављених питања је и да ли је и са ким о томе разговарао у Влади.

Он је изгледа препоручио ангажовање адвокатских канцеларија Коларевић и Николе Мартиновића ради помоћи у изради плана реструктурирања и интеграције Монета и ТЦГ након приватизације.

СЕЦ тврди да је ријеч о лажном консултантском уговору, јер уговорени посао наводно није урадила Коларевић већ “интерни и редовни спољни правни савјетници Мађар телекома, по значајно мањој цијени”.

Мартиновић је казао „Вијестима“ да га је за посао „препоручио дотадашњи рад на предметима Телекома“.

Сумњиве трансакције

„Тада сам у компанији био представник мађарског капитала. Нијесам их препоручио, али сам подржао да се ангажују, јер су добри адвокати“, рекао је Обрадовић „Вијестима“.

И Обрадовић и Мартиновић су рекли да нијесу примали и давали мито, нити да знају да је то неко радио.

“Посао смо радили у координацији, свако свој сегмент. Сву документацију о овом послу предао сам прије више година америчкој страни и државном тужилаштву Црне Горе”, рекао је Мартиновић.

Коларевић је раније тврдила да о свему што је урадила постоји документација у Телекому, као и да је од Сигме добила 246.000 евра. И она и Ђукановић негирали су да је било корупције у приватизацији Телекома Црне Горе.

Из питања одбране мађарских менаџера види се да су по препоруци Обрадовића и позиву да дају понуду, Коларевић и Мартиновић 4. априла 2005. понудили да ураде посао за 651.000 евра. Та цифра преговорима је смањена на 580.000. Уговор са датумом 6. април потписали су један од тужених пред њујоршким судом Тамаш Морваи и Обрадовић.

Према документима суда, Обрадовић је 29. септембра потврдио да је посао завршен и новац зарађен, дан касније је потписао фактуру и 21. октобра одобрио трансфер новца на рачун Сигме, одакле су исплаћени Коларевић и Мартиновић.

Није јасно зашто је на уговору датум 6. април, када је борд директора ТЦГ тек 27. маја овластио Обрадовића и Морваија да га могу потписати, према наводима тројице вјештака подгоричког Економског факултета, који су по налогу тужилаштва 2006. испитивали је ли било злоупотреба у тим уговорима.

Спорни уговори

„Након ове сједнице дошло је до потписивања првог уговора (Сигма) који је предмет овог испитивања“, стоји у извјештају тројице вјештака од децембра 2006, на основу којег је тужилаштво Весне Меденице закључило да је у том послу све било у реду.

У једном од питања свједоку, сугерише се да је то могуће зато што „Телеком Црне Горе није имао правила о ауторизованим потписима“.

Обрадовић, међутим, тврди да уговор није антидатиран, а да ће прецизније моћи да саопшти када погледа уговор и друге папире.

Из низа питања одбране различитим свједоцима, види се да су је Телеком Црне Горе наводно прихватио захтјев Коларевић и Мартиновића да се од црногорске јавности сакрије њихов идентитет, па је то био наводни разлог за уговор са Сигмом, а не са њима директно.

Они наводно нијесу хтјели да јавност сазна да се баве преструктурирањем компаније, која је подразумијевала и смањење броја радника, преговоре са синдикатима итд. У питањима се сугерише да је то урађено јер су Коларевић и Мартиновић били “забринути како ће јавност реаговати” након „непопуларних отпуштања“.

У једном питању помиње се да су се они бојали лошег публицитета и “казне и презира” јавности због тог ”осјетљивог и контроверзног” питања.

Обрадовић је један од оснивача Интернета Црна Гора. У јулу 2001. постаје предсједник Одбора директора Телекома Црне Горе. У септембру 2006. године појављује се као члан одбора компаније МНСС која је два мјесеца касније приватизовала никшићку Жељезару. Адвокат МНСС тада је била Ана Коларевић.

Крајем јуна 2011. године, Обрадовић постаје предсједник Одбора директора Прве банке, а са те функције отишао је у децембру 2012.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: