Обрадовић: Србија има доказе против Хрватске

Шеф нашег правног тима Саша Обрадовић о тужбама Београда и Загреба за геноцид: Могућа су четири исхода, па и повлачење. Ослобађање Готовине нам не отежава позицију.

Тешко је унапред говорити о исходу процеса који Србија и Хрватска воде пред Међународним судом правде у Хагу у случају међусобних оптужби за геноцид, али могу да гарантујем да ће наш правни тим изнети јаку аргументацију, на високо професионалном нивоу.

Саша Обрадовић, шеф нашег правног тима пред МСП, каже у интервјуу за Новости да ће усмена расправа, која је заказана за 3. март следеће године, највероватније трајати око месец дана, као и да су обе стране спремиле хиљаде страница материјала и многобројне сведоке.

„Коначну пресуду не треба очекивати пре краја 2014. или почетка 2015. Четири су могућа исхода: да суд пресуди да је било геноцида на једној или другој страни, да су Србија и Хрватска починиле геноцид, или да геноцида није било. Али, оно што је веома важно је то што ће после окончања процеса, овај спор бити скинут са политичке агенде двеју држава“, рекао Обрадовић.

Мислите ли да би било боље да су две стране повукле тужбе?

За вансудски договор увек постоји могућност, али то је питање за владе. Наш правни тим је добио инструкцију да заступа државу пред МСП и ми нисмо ти који могу да одлучују о помирењу.

Може ли политички договор двеју страна да се постигне и пошто почне усмена расправа, или спор мора да добије епилог на суду?

Странке увек могу да се помире и да спор реше и изван суда. Међутим, имајући у виду колика средства УН улажу за припрему логистике, уколико би се овај предмет у последњем моменту скинуо са листе, дошло би до застоја у раду суда, за који би биле одговорне две стране.

Загреб је ојачао свој тим. Колико људи је ангажовано на нашој страни?

Имаћемо дванаестак чланова, који ће бити на усменој расправи. Наша припрема за усмену расправу траје већ годинама. Ту су професор Вилијам Шабас, један од водећих стручњака у правном тумачењу геноцида, проф. Андреас Цимерман, који је био са нама и у процесу са БиХ и око Косова, адвокати Вејн Џордаш, саветник за унакрсно испитивање сведока, и Новак Лукић, који је био бранилац Момчила Перишића и Веселина Шљиванчанина.

Које доказе ће Србија предочити суду и ко ће сведочити у нашу корист? Помиње се да ће Хрватима страну држати Соња Бисерко…

Са хрватском страном направили смо договор да о доказима не говоримо у јавности. Тиме нико не добија. Само се подижу страсти. Немамо право ни да три месеца пред почетак суђења објављујемо имена сведока, јер би то угрозило њихову сигурност.

Према неким информацијама, наша страна има осам сведока, а Хрватска 12…

Сведока има много, али колико ће их се појавити на суду још није утврђено. Постоје сведоци који су своје исказе давали пред Трибуналом и њихове изјаве могу бити коришћене пред МСП као документа, као што су достављене и изјаве људи који су сведочили пред домаћим органима у процесу прикупљања чињеница о злочинима.

Колико Србији ослобађајућа пресуда Готовини и Маркачу може да отежа доказивање геноцида?

Непријатна је чињеница да је таква одлука донета. Али, с друге стране, предмети оба случаја, пред МСП и пред Трибуналом, у кривично-правном смислу су различити. Хрватски генерали су пред Трибуналом били гоњени за нешто што није предмет поступка пред МСП.

Уколико само једна страна буде осуђена, да ли то аутоматски повлачи и пресуду о одштети или се покреће посебан спор?

То је практично исти спор, али посебна процедура. Суд би напросто утврдио основ за постојање репарације, али би оставио и известан рок државама да о томе постигну договор. Ако се то не деси, онда држава која је спор добила, тражи да суд одреди висину одштете. Овог момента не постоји никаква званична цифра колика би одштета била. Хрватска захтева накнаду целокупне материјалне и нематеријалне штете произведене ратом од 1991. до 1995, са изгубљеном економском добити. Ми – накнаду штета грађанима српске националности који су жртве „Олује“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: