Образ је пречи

Пише: Батрић Бабовић

Најважнији слоган у новијој политичкој историји носи баш ово име. Настао је не тако давно, а у историју отишао и одавно и недавно. Одавно- јер се много пута „погинуло“ за више циљеве и националне интересе које носе виталности националног бића, а недавно- због изневјереног, продатог и препродатог тридесетог августа, кад су западни дипломатски корисници произведене енергије (која је интеракција народног незадовољства и охолости „бивше“ црногорске власти) одлучили да прекрече и рециклирају милоизам као једини могући и законоправни начин живљења.

На овако постављене темеље црногорске политичке бити, у дјело се спроводи релативизација минулих времена и спорних политичких одлука. Или боље речено, у чему се по кључним спољнополитичким одредницама разликују 41. и све наредне црногорске Владе? Можда ће једног дана у уџбенике бити унесене ријечи једног од црногорских премијера да је против признања лажне државе било више од 85 % грађана Црне Горе. Још је сигурније да ће све то бити оправдано и поткријепљено континуитетима тровладине политике од његове изјаве до данашњег дана и приказано као релативизација историје и духовно саморастакање једног аутохтоног народа на историјској земљи, која је источник његове духовности и црквености. Све што је омерта са бољшевизмом радила, започела и урадила данас настављају западни курсисти са водећих положаја три нивоа власти, како у Подгорици тако и у Београду. А београдски угао је најбоље описао рођени Улцињанин у својим штивима „Бриселски споразум “ и “ Вашингтонски споразум“. Јединствени закључак може да гласи како све политике у Црној Гори и Србији личе једна на другу. А оно најпрече из наслова одавно је бачено под ноге !

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: