Од главног специјалног тужиоца до полицијских лисица – пут Миливоја Катнића

Миливоје Катнић био је главни специјални тужилац у периоду од љета 2015. до 17. фебруара 2022., када га је Тужилачки савјет након маратонске сједнице разријешио функције због тога што је стекао услове за одлазак у старосну пензију.

Као приправник у правосуђу прешао је 1993. у Војни суд, гдје је касније изабран за војног судију. Тај посао је обављао до укидања војног правосуђа 2004. године. Катнић је након тога прешао у Апелациони суд. Након оснивања Специјалног државног тужилаштва (СДТ) кандидовао се и добио повјерење за првог ГСТ-а.

Његову кандидатуру обиљежиле су бројни подаци о учешћу Катнића на Дубровачком ратишту, а посебно су ту тему тада подгријале и двије НВО које су тражиле да се расвијетли Катнићева ратна биографија и подсјетиле да је 2011. један од затвореника у војном логору Морињ га оптужио да је као официр КОС-а, током инвазије на Хрватску, био одговоран за пљачке и паљевине у Цавтату.

Катнић је то више пута демантовао.

У првој години руковођења СДТ-ом, Миливоје Катнић је био хваљен јер је на самом почетку мандата издао налог за хапшење бившег високог функционера ДПС-а Светозара Маровића, који је касније признао да је био шеф будванске криминалне групе која је оштетила државу за више десетина милиона евра.

Након што је потписао са СДТ-ом два споразума о признању кривице Маровић је излазак из притвора искористио за одлазак у Београд, гдје се и сада налази.

Одатле су и бројне сумње у јавности да је будванска епизода одрађена за рачун побједничке фракције тада владајућег ДПС-а.

У јесен 2016. на дан парламентарних избора Катнић је извео једну од највећих операција хапшења криминалне групе, која је касније оптужена и првостепено осуђена за припремање тероризма у Црној Гори. Та пресуда је укинута и у току је поновно суђење.

Међу оптуженим су и тадашњи лидери ДФ-а Милан Кнежевић и актуелни шеф парламента Андрија Мандић.

Од тада до данас бројне су сумње у рад Катнића у том предмету гдје се, између осталог, тврдило и да је ДПС-у и партнерима тада помогао да добију већину на изборима.

Катнићева правда је често оцјењивана да је селективна – већина кривичних пријава разнних невладиних организација (међу којима предњачи МАНС), медијска истраживања које се односе на корупцију и злоупотребу државних ресурса, су одбачене.

НВО сектор и опозициони посланици али и медији Специјално државно тужилаштво у вријеме ере Катнића су називали „батином“ ДПС-а и Мила Ђукановића.

За Ђукановића, чланове његове породице по Катнићу никада није било „ни удаљене сумње“.

Реторику је мало промијенио тек у јесен 2021. горе када је након што је у СДТ-у формиран предмет „Пандора папири“, Катнић рекао:

„Постоји један облик сумње, нећу рећи удаљене, него на крајњем полу-основа”.

„Пандора папири“ предмет је формиран на основу података истраживачке мреже и тврдњи да су Ђукановић и његов син Блажо 2012.склопили тајне уговоре о управљању њиховом имовином, скривајући се иза компликоване мреже повезаних компанија из Велике Британије, Швајцарске, Панаме, Гибралтара…

Након пада ДПС-а у августу 2020. године било је јасно да за Катнића више неће бити мјеста у тужилачком систему и поред тога што је 3. јула те године добио други мандат од тадашњег Тужилачког савјета.

Новој парламентарној већини требало је времена да измијени Закон о државном тужилаштву, а потом и да формира нови Тужилачки савјет. Тада је постало јасно да Катнић неће дочекати крај другог мандата.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: