Од Косовске битке до битке за Косово…
Горан Петронијевић
Пише: Горан Петронијевић, члан Правног савјета ИН4С
28 јуни, рекло би се календарски датум као и сваки други. Последњи дани јуна и први дани лета. Уобичајен осећај умора оних који су радили, уз изчекивање коначног и заслуженог одмора. Школарци сабирају оцене, а родитељи рачунају да ли је могло боље. Можда јесте, можда није, за већину, сем за родитеље једне школе на београдском Врачару. Њихова срећа и туга, радост и забринутост угашена је у само неколико минута безумља „савременог“ начина живота. Неизрецива патња и неизвесност необјашњивости.
Нема свечанијег и тужнијег дана у српској историји од 28. јуна. Највећа искушења на која смо стављани су се некако сакупљала у том 28. јуну. Вид, Свети Вид, Видовдан… Најчешће смо га дочекивали свечано одевени са осмехом и радошћу у срцу, а испраћали са сузама и у ритама. У њему је некако сконцентрисана сва апсурдност постојања једног народа, која га чини историјским. Већ сутрадан, када се обришу сузе, глава усправи, почиње историјски жамор, који јучерашњи дан сагледава другачијим ВИДОМ и даје му мистичност која ће тражити објашњења и покушати рационализацију догађаја. А било их је, није да није.
Од Косовске битке до битке за Косово…
И сви су ти Видовдани остављали неизбрисив траг у историји овог напаћеног народа. И опет неизвесност необјашњивости… зашто!? Зашто баш нама и зашто баш ми? Историчари, политичари, аналитичари, детерминисти, рационалисти, нумеролози и остали немају објашњења. Нуде их, није да не нуде, али безуспешно.
Легенда каже: Када је Господ Бог делио земљу народима, направи се велики ред у настојању да сваки народ задобије своје парче земног шара. И приведе се подела земље крају, а Срби к’о Срби, закаснише. Када Господ крену на починак, задихани се појавише представници Срба. “Закаснили сте”, рече Господ, “све сам поделио”. Срби падоше на колена и у сузама мољаху за макар које парче земље где год да је, само да се не поскитају. Господ се сажали и рече: “Има једно парче које сам оставио себи, када сиђем доле. Онај ко би на њему до мог доласка живео, морао би стално крвљу да га брани.” Срби сложно повикаше: “То нама никада није био проблем!” Захвалише Господу и настанише се на светој земљи око Дрима и Бистрице, Лаба и Ситнице….
Срећан ти Видовдан, српски народе!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
