Од непријатеља до највећег Асадовог савезника: Они чувају Сирију, хришћански народ и светиње

Мало је познато да у Сирији постоји политичка странка која много значи сиријском председнику. Некада је Сирија на њих гледала као на непријатеље, међутим сада су велики савезници.

Често се потпуно погрешно сиријски политички систем представља као једностраначки због доминације Арапске социјалистичке БАТ странке над свим државним органима и институцијама. Ипак, ово није било тачно чак ни за време владавине Хафеза ал-Асада, а нарочито не стоји данас током либералније власти Башара ал-Асада. Иако је за време ере Хафеза ал-Асада свака странка морала да буде чланица про-владиног Народног прогресивног фронта, уколико је желела да легално функционише, данас ово више није случај.

У земљи постоје бројне политичке странке. Неке од њих су новоосноване, али међу њима се по традицији, снази и идеологији издваја Сиријска социјал-националистичка странка. За разлику од неких тврдокорно про-владина странка, социјал-националисти нису увек имали добре односе са сиријским властима. Због своје екстремне позиције и одбијања да се у потпуности подчине БАТ странци, социјал-националисти су у Сирији били забрањена организација све до 2005. године.

Верска позадина оснивача покрета играће велику улогу у обликовању његових политичких концепција и идеја, а социјал-националистичка странка ће све до данас остати верна његовом наслеђу. Као и творац БАТ идеологије Мишел Афлак, Садех је као хришћанин био дубоко свестан степена верских и секташких тензија које су постојале у ондашњој Сирији и Либану.

Оне су нарочито биле изражене у хришћанско-муслиманским односима, али су постојале и унутар саме исламске верске заједнице. Два хришћанина, Афлак и Садех, су делила заједнички колективни страх који је осећала цела хришћанска заједница широм Леванта, уплашена за своју голу егзистенцију у регији у којој су апсолутну већину чинили муслимани. Као Арапи, обојица су били сведоци понижења са којим су биле суочене арапске земље под западном колонијалном влашћу и видели су у традиционалном арапском племенском друштву и верским поделама узроке ове слабости. Да би надмашили ове поделе и створили јаке и моћне државе обојица су развили у основи јако сличне идеологије, али засноване на два међусобно супротстављена идеала.

Афлак је базирао батистичку идеологију на панарапским идејама и социјализму прилагођеном арапским условима, што је створило широку базу подршке његовим идејама, нарочито у Сирији и Ираку. Антоун Садех је имао сасвим другачији приступ. И он је као и Афлак одбацио верске поделе и засновао је своју странку на строгом секуларизму, али је уједно одбацио и пан-арапску идеју као ксенофобну и наметнуту од споља.Идеологија странке социјал-националиста и „Велика Сирија“

Уместо верског фундаментализма и пан-арапског национализма Садех је развио јединствену идеологију базирану на концепту „Велике Сирије“. Иако је овај термин изазвао оштре критике због његове асоцијације са Хитлеровом Великом Немачком, Садех и његови следбеници су увек одбацивали тврдње о повезаности са фашизмом и нацизмом и истицали да је њихов концепт Велике Сирије искључиво грађански, а не расистички и супремацистички. Велика Сирија према њиховој визији представља нацију чији темељи сежу хиљадама година у прошлост, све до древног асирског царства (чак је и симбол на застави странке преузет из ове епохе, а четири крака на њему представљају четири идеала странке: слободу, дужност, дисциплину и моћ).

Сиријски корени сежу до прве асирске државе

Сирија коју они желе да створе није ограничена само на данашњу државу Сирију, већ обухвата и Либан, Палестину, Јордан, Ирак, па чак и неке делове Турске и Ирана, као и острво Кипар. Када се погледају оригиналне територијалне амбиције социјал-националиста, примећује се изузетна географска подударност њихове Велике Сирије са територијом некадашње асирске империје из времена Асурбанипала. Тражење националног идентитета у древној империји која је постојала пре скоро три хиљаде година на први поглед може изгледати апсурдно, али треба се сетити да чак и данас на територији Сирије и Ирака живе бројни директни потомци древних Асираца, који су очували свест о свом пореклу и етничком идентитету.

Подршка од стране православног народа Сирије

У периоду након Другог светског рата социјал-националисти су покушали да у Либану и Сирији створе базу за изградњу новог великосиријског идентитета, који би био супротстављен пан-арапском национализму који је у то време све више јачао. Ипак, њихова настојања нису наишла на превише успеха. Изузев значајне подршке међу православним становништвом у Сирији и Либану, као и нешто следбеника међу шиитима, странка није успела да придобије већину житеља Велике Сирије за свој пројекат.

У Либану, католици (Маронити) су остали незаинтересовани за идеологију која је угрожавала њихову доминацију над новоствореном либанском државом, док су сунити и у Сирији и у Либану социјал-националисте посматрали као потенцијалну претњу арапском јединству.Власти у Сирији и Либану су имале још мање разумевања за национал-романтичарске снове социјал-националиста и често су их прогањале.

Смрт оснивача странке социјал-националиста Сирије

Антоун Садех је у то време боравио у Сирији, али га је тадашња сиријска влада ухватила и испоручила Либану, који га је одмах стрељао 1949. године. Социјал-националисти су убрзо забрањени и прогоњени и у Сирији. 1955. године један члан странке је извршио убиство пуковника Аднана ел-Маликија, високо рангираног члана БАТ странке и утицајног официра у сиријским оружаним снагама. Формално, Социјал-националистичка странка ће у Сирији остати забрањена све до 2005. године, али с доласком на власт Хафеза ал-Асада 1970. године, однос између странке и новог сиријског политичког система ће постати пуно компликованији.

Хафез ал Асад

Док на унутрашњем плану Хафез ал-Асад није дозвољавао развој било какве стварне алтернативе власти БАТ странке, на спољно-политичком плану је био спреман да покаже више флексибилности. Са почетком грађанског рата у Либану 1975. године, Социјал-националистичка странка се из омраженог ривала и потенцијалне претње претворила у корисног савезника у борби против фалангиста и израелских окупацијских снага.Као део програма политичке и социјалне либерализације сиријског председника Башара ал-Асада, Сиријска социјал-националистичка странка ће бити легализована 2005. године, након тачно пола века проведених у илегали.

Побољшање односа са сиријским председником Башаром ал Асадом

У односу на доба када је странка била основана, политичка клима се значајно променила. Арапски национализам је био практично на самрти, а радикални исламистички фундаментализам у наглом порасту. Сирија је остала једина држава на Блиском Истоку која је још увек баштинила идеје пан-арапског јединства, а нови сиријски политички систем је показивао и склоност ка одређеним формама сиријског национализма сличног оном који су заговарали социјал-националисти.Ово је било довољно вођству сиријских социјал-националиста да нађу изговор за одређену коегзистенцију и колаборацију са сиријским председником Башаром ал-Асадом, оправдавајући их исламистичком претњом и потребом за одржавањем стабилне и функционалне, мулти-етничке и мулти-конфесионалне Сирије.

Грађански рат у Сирији у учешће социјал-националиста

Почетак грађанског рата у земљи 2011. године ће додатно учврстити овај став у редовима социјал-националиста и довешће до нестанка и оно мало колебања које је постојало око неопходности њихове заједничке сарадње.Током првих пар година грађанског рата социјал-националисти неће имати превише запажено учешће јер тада још увек јака сиријска арапска војска није осећала толику потребу за паравојним формацијама као данас.

Мањи број страначких припадника је учествовало у одбрани хришћанских четврти и насеља од напада исламистичких џихадистичких група, што је било разумљиво будући да је то заједница из које долази већина чланова странке.Са постепеним повлачењем сиријске војске из неких делова Сирије, социјал-националисти су постајали све значајнији војни актер у редовима про-владиних снага. Иако странка формално прихвата чланове свих верских и етничких група, православни хришћани су доминантан елемент у јединицама странке.

Заштитници сиријских хришћана и савезници Башара ал Асада

Ово је вероватно и разлог зашто се најзначајнија војна упоришта странке налазе у хришћанским насељима у Сирији и зашто је странка поднела највише жртава приликом одбране ових места.У провинцији Хама борци социјал-националистичке странке играју запажену улогу у одбрани хришћанских градова Махардех и Ас-Сукајлабија, изложених нападима џихадиста Џајш ал-Фатах. Снаге социјал-националиста имају значајну улогу и у одржавању безбедности у хришћанским четвртима града Хомс, а била је запажена и њихова улога у одбијању напада ИД-а на град Садад крајем 2015. Велики војни контингенти социјал-националистичке странке присутни су и у осталим хришћанским градовима као што су Малоула, Седнаја и Касаб.

Сиријска социјал-националистичка странка не делује у оквиру сиријских оружаних снага, нити као део паравојних Националних одбрамбених снага, већ има властиту оружану формацију звану Нусур ал-Завба. Постоје различите процене њене тренутне војне снаге, али поједини извори говоре да страначка војска можда има чак и до десет хиљада бораца. Сама странка често наводи да има око сто хиљада чланова, али ови бројеви би могли да представљају и преувеличавање властите снаге.

Савезништво за боље сутра

С изузетком БАТ странке, Сиријска социјал-националистичка странка представља најорганизованију и најснажнију политичку организацију на подручјима која су још увек под контролом сиријске владе. За разлику од бирократизоване и инертне владајуће странке, социјал-националисти поседују полет и јасну идеологију коју могу искористити да мобилишу широке слојеве друштва. Значај странке најбоље је одражен у новом министарском кабинету у којем је вођа социјал-националиста, Али Хајдар, добио значајну позицију министра за национално помирење. Када сиријска држава изађе из рата као победник, Сиријска социјал-националистичка странка ће имати велике шансе да постане један од кључних политичких актера у новој демократској Сирији.

Извор: Србија Данас

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: