Од обмана до фалсификата

Пише: Јован Лакићевић

Ја, који сам био вјерник КПЈ, од своје шеснаесте, па следећих тридесет година, из партизанско-четничке породице,  имам право да кажем да је  КПЈ, од свог оснивања под другим именом (Раадничка партија КПЈ)  1919. па до ових дана била – АНТИСРПСКА партија!

Због тога не  би требало да нас чуди  да и Поглавникова ДПС, као последњи архаични изданак комунизма у Европи, има – антисрпску платформу.  И да у томе, преко  Миловог, Брановог и Вељовог, смијешног „комитског покрета“ и  до данас,  истрајава.

Пишем овај текст у мини серији о Преварама и фалсификатима у нашој новијој  историји.И о томе, како се преплиће негдашње и садашње вријеме.

Старије читаоце овог Портала не треба да подсјећам да је КПЈ отпочетка, имала за циљ – разбијање Југославије. И због тога је, практично, од 20. године, па  до 1941.  била – забрањена.  На Дрезденском конгресу КПЈ 1928. то је и озваничено као програм Партије. Др. Сима Марковића, Београђанина и умног човјека, убрзо ће након тога смијенити  са мјеста секретара, јер је био Србин, дакле – непоуздан.  Убиће га, у Стањиновим чисткама, као и браћу Вујовић и још стотину срспских и црногорских комуниста, Стаљинов повјереник, а енглески агент Берија. Уз потпис Валтера, касније Тита!

У Лепоглави, 1937. биће договорен споразум између Броза и усташе Будака, који ће потписати Брозов вјерни Хазар Моша Пијаде, уз асистенцију Ђида и Рођка Чолаковића,  „о рушењу Југославије свим средствима“!  Тада је уклоњен из „конкуренције Брозу“  и Метохијац, а Ровчанин,  Петко  Милетић, омиљен човјек у КПЈ, а и у Лепоглави, који ће касније нестати у Стаљиновим и Валтеровим чисткама у Русији. Прије тога ће Броз, у Шпанском грађанском рату, ликвидирати Благоја Паровића, као могућег конкурента за врх КПЈ.

Углавном се зна како су прошли секретари Партије Горкић, Чех, иначе,  а потом  и Ђуро  Ђаковић – Броз према конкурентима за врх КПЈ није имао милости. Осим Марковића и Милетића, ту, практично, и није било Срба. И све то годинама дешавало под паролом борбе „против великосрпског хегемонизма и национализма“. Тако су страдали и многи комунистички кадрови.

Није незанимљиво у овој прилици рећи да су сви наши комунистички уџбеници након рата, били „ослобођени“  пашквила Маркса и Енгелса о Србима као народу, у равни онога што су о нама недавно говорили, рецимо, Блер и Клинтон. Па, не би било згодно, јер су све наше поратне светковине биле украшене сликама ове двојице симпатичних, брадатих Хазара…

Југославија ће бити занимљива Брозу тек кад је увидио да ће уз помоћ свог масонског пријатеља Черчила „моћи да побиједи“ и постане владар каквог од Душана није било на Балкану. (Не заборавимо да је Броз рачунао  и на прикључење Бугарске и Велике Албаније (Дрезденски конгрес) Југославији…Било му је зинуло… као и његовом претходнику Александру…

У овој прилици ваља се сјетити и ко су били  „седам секретара СКОЈа.  Нешто ту није било превише Срба! Погледајте.

Стеван Филиповић, чији споменик и данас натркиљује Ваљево, није, уопште, био Србин! Стеван је био Стјепан,  чији је отац Анто из Опузена…Тужна моја Србијо! Кога си славила и куда те воде. 

Када је Србија 1945. била „ослобођена“ у њој ће се, тек након ослобођења, формирати први ЦК СК за Србију, са  Благојем Нешковићем  на челу, који неће дуго потрајати…  До скора се није знало за Брозову прву  поратну инструквцију својим трабантима : „Србија је покорена земља и  тако се према њој треба и понашати!“

О томе како је Броз „кадриро“ у Србији, зна се мало више. Пошто је правовремено склонио Б. Нешковића и С. Жујовића, он је непогрешиво бирао  послушне медиокритете, од Леке абаџије ( од почетка), до   Пере Коња, агента Абвера од прије рата, и М. Минића, „тужиоца“ у процесу Дражи,  до српског крвника Пенезића, па до  кафанског циркусанта Драже Марковића… који ће му бити доживотни захвални послушници!

Сад се, са много трагичних закашњења зна, да су Србију, од  Краљевске војске у отаџбини, „ослобађали“ и хрватски усташе и домобрани, заробљени под Стаљинградом, под петокракама, након  Брозовог боравка у Москви у октобру 44., под командом пуковника Месића! Готово све ликвидације српских интелектуалаца („могућих противника Брозовог будућег режима“) извели су, након Крцуна, управио они. У томе им је помогла и једна дивизија бугарских нациста,  који  су стизали у српским поклањима, у току рата, све до Пиве, сада  под петократама до Београда.  Наравно, уз Брозов перфидни наум и  сагласност.

Док се Пеко сликао са Брозом на Дунаву, након његовог боравка у Москви, херој са Ливна, генерал Саво Дрљевић, као начелник  Штаба здружених корпуса, командовао је операцијом Ослобођња Београда. Пеко ће, много касније рећи:“ Дрљевић је радио као сингерица!“  О томе, наравно, од обичног пука, нико није имао појма! А нема ни данас.

Командант Четвртог батаљона  Четврте пролетерске на Купресу и Ливну је, радио као „сингерица“, односно патриота. А гдје си ти био тада, Дапчевићу?  Генерал пуковник и народни херој са Ливна, Саво Дрљевић , командант Југ. Артиљерије, пензионисан је одмах након педесетих година минулог вијека, у најбољем стваралачком раздобљу, као пријатељ М. Ђиласа, из чије су куће у Морачким Жирцима, Саво и Ђилас ишли  једно полугође, у Гимназију у Колашину!

Остала је пјесма: „Пекове су дивизије, заузеле Теразије“. Али док је Пеко чекао Броза из Москве, на Дунаву да се са њим фотографише, Теразије су заузеле црногорске, српске и крајишке патриоте под командом генерала Сава Дрљевића, Ђуровог сина који је био један од организатора трагичног Топличког устанка.

У овој прилици рећи ћу вам нешто што би могла да буде и анегдота од прије 4о година.

Када смо Бошко Вујачић Славко Алекић и ја, приликом откривања споменика војводи и сенатору Црне Горе и Брда, Мини Радулову Радовићу, на  Пастирици, гдје је својевремено погубио колашинског зулумћара Хасан бега Мекића, отпјевали пригодне стихове уз гусле,  отишли смо до гробља Биљеге гдје су биле стигле из Сарајева за сахрану кости  комитског војводе Јована Радовића . Јован Радовић, Пиротски комитски војвода, и један од вођа Топличког устанка, предводник комитских чета у  ослобођењу Црне Горе, при крају аустроугарске окупације (испред одреда србијанске војске генерала Милутиновића,) отрован је у Сарајеву, након ослоболђења.

Тада су сјајно и незаборавно говорили  Мирко Перовић (предсједник Врховног суда Југославије) и Батрић – Баћо, Јовановић (савезни посланик и историчар).

Али, народ је тражио да се, ту, на гробљу, упркос обичају, чују и  гусле. Бошко Вујачић је запјевао стихове из „Вијенца“: „Чуј, народе, сви скините капе, хоћу помен да чиним душама, витезова нашега народа…“  И кад је то изустио, то што је било капа на главама мојих Морачана, полећело је по долини… Десило се нешто што ми до данас буди најузвишенија сјећања!

Пошто је био 13. јул , дан устанка народа Црне Горе, рекох генералу Дрљевићу да би требало нешто уз гусле рећи и поводом тога , али да  готово нема стихова , управо због најсуровиег братоубилачког рата који нас је задесио. О томе сеније могло пјевати..  „Ма,није, ваљда“, дочекаће Саво…  „Знам неке стихове о твом другу Пеку“, рекох генералу.  Прошло је неколико десетина секунди, док ми је одговорио: „Па, добро, ако немаш ништа друго…“

Но, да се вратим на почетак. И  друга, Брозова Југославија ће, након његове смрти нестати под фирмом борбе  против „великосрпског хегемонизма“ !  Нико до данас неће ни поменути план Збигњева Бжежинског за њено разбијање!

Моји мало старији савременици се сигурно сјећају оне Брозове пароле да „комунисти морају стално да буду будни“!

Подсјетићу пријатеље из ДПСа на ону причу о Цигу када су га примали у Партију, са напоменом о будности, да је трећи дан вратио књижицу: „Не могу више, људи, издржао сам два дана и двије ноћи, више не иде…“

Црна Гора и данас изгара ( и дави се) у тој узвишеној борби против  невидљивог, па зато, ваљда,  и опаснијег, непријатеља!

Могу мислити како је вама који сте будни више од тридесет година.  Вријеме је да и ви, упркос вајдици, мало починете.  И одспавате. И да се, послије сто година, заврши вашa плиткоумнa и отрцана партијскa причa о борби „против великосрпског хегемонима и национализма!

Није лако бити ни  Србин, а камоли  антисрбин, толико времена!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: