Од почетка године поднесено 26 кривичних пријава због лажних диплома, „под скенером“ и стицање образовања у државним органима

Од почетка године поднијето је 26 кривичних због сумње на фалсификат иностраних образовних исправа, казали су за Градски портал из Министарства просвјете, науке и иновација (МПНИ). Од тог броја двије кривичне пријаве се односе на фалсификат дипломе у односу на основно образовање, 22 кривичне пријаве се односе на дипломе стечене у нивоу средњег образовања и двије кривчне пријаве због сумње да су фалсификоване дипломе у нивоу високог образовања.

Из Министарства просвјете, науке и иновација су казали да немају информације о епилогу кривичних пријава које су поднијете, зато што, како су казали, Основно државно тужилаштво није у обавези да их повратно информише о исходу, пише Градски.

Казали су да је од почетка 2024. године, Министарство поднијело 26 кривичних пријава због сумње у фалсификат иностраних образовних исправа.

„Од тог броја, поднијете су двије кривичне пријаве због сумње у фалсификат образовне исправе нивоа основног образовања, за дипломе стечене у Турској. Такође, поднијете су 22 кривичне пријаве због сумње у фалсификат образовних исправа нивоа средњег образовања, од чега је шест стечено у Републици Србији, двије у Босни и Херцеговини, девет у Турској, једна у Руској Федерацији, двије у Албанији, једна у Сједињеним Америчким Државама и једна у Аустрији. Поднијете су и двије кривичне пријаве због сумње у фалсификат образовне исправе нивоа високог образовања, које су стечене у Великој Британији и САД-у”, наводе из МПНИ.

Додали су да је у току 2024. године укупно поднијето 5.098 захтјева за признавање иностраних образовних исправа.

„Од тог броја, 2.967 захјтева се односи на признавање иностраних образовних исправа нивоа основног и средњег образовања. Од наведеног броја, 411 захтјева је са образовних установа из региона, док је 2.556 захтјева са образовних установа из иностранства. Такође, поднијет је и 2131 захтјев за признавање иностраних образовних исправа нивоа високог образовања. Од овог броја 853 захтјева је са образовних установа из региона, док је 1278 захтјева са образовних установа из иностранства“, указали су из МПНИ.

Истакли су да је од укупног броја поднијетих захтјева у току 2024. године, који износи 5.098 захтјев укупно је ријешено 322 захтјева нивоа основног и средњег образовања, и то 248 ријешених захтјева образовних исправа из региона и 74 ријешена захтјева за признавање образовних исправа из иностранства, а такође и 785 захтјева нивоа високог образовања, од чега је 461 ријешен захтјев за признавање образовних исправа из региона и 324 ријешена захтјева за признавање образовних исправа из иностранства.

Подсјећамо да је министарка просвјете, науке и иновација, Анђела Јакшић-Стојановић саопштила да су донешене 34 осуђујуће пресуде за посједовање лажних диплома.

Највећи број признатих диплома потиче са приватних образовних установа

Указали су да највећи број признатих образовних исправа потиче са приватних установа из региона.

„Према доступним подацима 51 одсто признатих образовних исправа потиче са стране приватне високошколске установе, док од укупног броја признатих образовних исправа са приватних установа из региона, њих чак 60 одсто потиче из Републике Србије, око 23 одсто из Босне и Херцеговине, док је из свих осталих земаља региона проценат признатих образовних исправа око 17 одсто“, нагласили су из Министарства просвјете, науке и иновација.

Подсјетили су да је Министарство просвјете, науке и иновација је, сходно Закључку Владе из априла образовало Међуресорску радну групу са задатком да предложи модел провјере иностраних образовних исправа о завршеном средњем и високом образовању стеченом на приватним и јавним образовним установама у региону, и достави Министарству на даљу надлежност.

„Међуресорска радна група је упутила допис свим министарствима и органима локалне самоуправе, да доставе податке о запосленима из дјелокруга своје надлежности у погледу стеченог нивоа образовања запослених, да ли је образовање стечено у Црној Гори или иностранству, да ли је стечено на јавној или приватној установи високог образовања, да ли је образовање стечено у току редовног школовања или након заснивања радног односа и др. Након прибављања података о броју и структури запослених у јавном сектору, међуресорска радна група ће сачинити свеобухватну анализу образовања запослених у јавним службама и Влади доставити предлог модела, односно мјера, а све у циљу заштите црногорског тржишта рада“, тврде из МПНИ.

Такође, Министарство је, како су казали, сачинило Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о признавању иностраних образовних исправа и изједначавању квалификација којим ће се јасније и прецизније дефинисати критеријуми који се цијене у поступку признавања.

„У циљу унапређења поступка признавања Нацртом закона се уводи да у поступку признавања исправе о стеченом основном, средњем и високом образовању ради запошљавања, Министарство може затражити мишљење Националног савјета за образовање, односно Агенције за контролу и обезбјеђење квалитета високог образовања“, закључили су из Министарства просвјете, науке и иновација.

Члан Владине комисије за провјеру лажних диплома Зарија Павићевић у изјави за Градски портал, најавио да ће за мјесец дана добити свеобухватну информацију о томе колико укупно постоји лица са сумњивом образовном исправом на нивоу читавог јавног сектора.

Том приликом, Павићевић је проблематизовао број сумњивих диплома код оних који раде у јавном здравственом систему у Црној Гори.

„Оно што са сигурношћу могу рећи јесте да макар једна трећина свих диплома у здравственом систему лажна, и оне се доминантно односе на средњи медицински кадар. До сада нисмо забиљежили случајеве доктора са лажним дипломама“, рекао је Павићевић.

Посебно је нагласио да је проблем лажних диплома код средњег медицинског кадра индукован жељом за повећањем плате који би била виша стотину еура.

„На основу овога се може видјети о каквом склопу личности се ради, какви су то људи, какав је то начин свијести и колико су лоше колеге и лоши људи. Само зато што неко због ситне материјалне добити ризикује високе затворске казне“, закључио је Павићевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: