Од полетног колумнисте Вијести, до узорног муфтијиног ђака – Батрићевићева рафална паљба на Москву, Београд, ИН4С, Горана Даниловића…

Мучна бракоразводна парница између Вијести и њиховог некада полетног колумниста и декларисаног комунисте, а данас узорног „муфтијиног ђака“, професора са Факултета за црногорски језик и књижевност (ФЦЈК) Бобана Батрићевића, настављена је током његовог гостовања код есенције монтенегринске мудрости Дарка Шуковића.

Анализирајући позадину напада на ФЦЈК, Батрићевић каже да су „Вијести“ мејнстрим журнал за промоцију малигне пропаганде с циљем разградње Црне Горе.

Наравно, то нас мање интересује, да не кажемо да нас апсолутно не интересује.

Једино што би могло да буде интересантно у запажањима „муфтијиног доктора“ Батрићевића јесте да ни отворено противсрпски медиј као што су, сад у власништву другосрбијанске клике, НД „Вијести“, не може да буде изузет од етикета које имају за циљ да се представи као проточни бојлер за, сада већ леђендарни, малигни руски и српски утицај у Црној Гори.

Ту Батрићевић „удара“ сликовито, у свом препознатљивом ФЦЈК стилу.

– Подударности у начину обрачуна са идејама, људима и институцијама између Вијести с једне стране и Стаљина и нацистичке Њемачке с друге стране су фрапантне. Њихова циљна група су људи које не може поколебати класична, вулгарна антицрногорска пропаганда отворених великосрпских пропагандиста. Њихова циљна група је та средња зона, зона неопредијељених људи који су, можда, и национално орјентисани као Црногорци и можда говоре црногорским језиком или Бошњаци који говоре босанским језиком, али који су били незадовољни због одређених кретања Црне Горе. Управо су такви били кључна мета на коју се требало усмјерити како би се дошло на власт. Тим људима нијесте могли прићи са Павлом Ђуришићем и Дражом Михаиловићем, са оном традиционалистичком амфилохијевском причом или сада јоаникијевском, већ сте им морали да приступате манипулаторском причом Гојка Перовића, „запажа“ Батрићевић.

Батрићевић се окомио и на Горана Даниловића.

– Реакрадитација је врло важна. Но, једно посебно поглавље је рад извјесног господина Горана Даниловића, човјека који је без задовољавајућих критеријума постављен на чело институције која ће да врши провјеру да ли ФЦЈК има право да се реакредитује. Кад се све то склопи, добијамо јасну слику да је у на дјелу извршавање задатака, чијих задатака – задатака Београда!“

Коментаришући, како је то Шуковићево весело уредништво из Антене М истакло – скривено пријетећу поруку Горана Даниловића из његовог ауторског текста на опскурном порталу „Ин4С“, Батрићевић даје „часну пионирску“ да ће се до задњег тренутка борити за опстанак ФЦКЈ.

– Нема тога Горана Даниловића који ће нас спријечити у томе. На нашој страни су аргументи, на нашој страни је закон, на нашој страни су знања. Ми смо људи који отворених биографија, који отворено објављују своје радове, који немају у својим биографијама податак који има он, да је био уредник промилошевићевског гласила које је позивало на линч, на злочине над неистомишљеницима, над другим народима. Ми то немамо у нашим биографијама, ми у нашим биографијама имамо позиве да Црна Гора уђе у ЕУ. Тако да, ми ћемо спремити уредно сву документацију која се од нас очекује. Није згорега поменути да смо ми већ добили екстерне евалуације од стране Брисела, да су све те евалоације рада факултета оцијењене са највишом оцјеном, да смо сада у току припреме те документације. Чекамо одговор господина Даниловића, не пријетимо му, само му кажемо да ћемо у том грађанском смислу, у том научном смислу, у правничком смислу имати адекватан одговор, пријети Батрићевић.

Него, да видимо шта је „муфтијин научник“ имао да каже за ову бламажу од сарадње са вељим Интернационалним универзитетом из Новог Пазара, одакле је, гле чуда, изостала подршка за своје „несташне ђаке са Цетиња“.

– ФЦКЈ као независна институција има право склапања уговора о сарадњи и споразумној сарадњи са свим универзитетима свијета. Ми смо потписали уговоре са више европских универзитета, између осталог и са Интернационалним Увирзитетом у Новом Пазару.

На основу доброг и врло успјешног пројекта ЕУ, Ерасмус плус, покренули смо сарадњу и наставног кадра и студената. На основу тог споразума о сарадњи ми смо одлучили да наша академска звања и аплицирање за академска звања стичемо на Националном Унивезитету у Новом Пазару. Ми нијесмо дио институције и немамо споразумну сарадњу са Универзитетом Црне Горе. Друга ствар, УЦГ када расписује те конкурске за изборе звања прописује одређене предмете, дакле он тражи конкурс за одређене предмете. Тих предмета код нас нема, нема поклапања а и нема уговора о сарадњи. Коначно, зашто бисмо правили уговор о сарадњи са институцијом на чијем је челу главни уредник мрзитељске платформе и носитеља проруске пропагадне Владимир Божовић?, неуспјешно се извлачи Батрићевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: