Од рестрикције до популизма: Да ли ће Куртијев политички брод потонути?

Политичка лађа којом управља Аљбин Курти озбиљно се љуља. Док се грађани тзв. Косова током хладних дана суочавају са рестрикцијама електричне енергије, а све због лошег руковођења енергетским сектором, медији на албанском језику и представници опозиције износе тешке оптужбе на Куртијев рачун. Оне се не тичу енергетске кризе на КиМ, већ много озбиљнијих ствари.

Наиме, Курти и његови најближи сарадници из дана у дан понављају исте оптужбе о одговорности Београда за инцидент на каналу Ибар–Лепенац и оружани сукоб у Бањској, а део албанске јавности на КиМ, додуше индиректно, указује на то да су инциденти били потребни – управо њему. 

Тако портал „Епока е ре“ примећује да он није успео да политички капитализује случај Бањску и напад на канал Ибар–Лепенац.

Наводи се и да је повукао много погрешних потеза када је у питању север КиМ, а да их представља као „ослобођење“ и „проширивање суверенитета“.

Оцењује се и да није покушао да успостави сарадњу са тамошњим становништвом и да спроводи окупацију.

И бивши инспектор тзв. косовске обавештајне агенције Шкељзен Сопјани, говорећи о томе да ФБИ учествује у истрази инцидента на каналу Ибар–Лепенац, поручио је да је проблематично то што не постоје докази о умешаности Београда, преноси РТ Балкан.

„Када позовете ФБИ у помоћ, морате имати јасне доказе за оно што тврдите, посебно када оптужујете земље попут Србије“, додао је он.

А у међувремену, Курти чак и предвиђа нове „терористичке“ нападе на КиМ уочи и после Нове године, што је део албанске јавности такође осудио, називајући их „популистичким“.

На рачун Аљбина Куртија и осталих „куртијеваца“ стижу и неке друге оптужбе.

„Да ли Косово клизи у тоталиризам“, пита „Епока е ре“.

Куртијевој влади се на терет ставља да покушава да минимализује санкције које су на снази више од годину дана, тако што их представљају као „мере“. „Мере“, наводи портал „Епока е ре“, погађају институције, привреду и грађане, а власт баца грађанима прашину у очи.

„Грађани Косова су због санкција ЕУ за 18 месеци изгубили стотине милиона евра кривицом владе Аљбина Куртија“, истакао је и функционер Демократског савеза Косова (ДСК) Мухамед Хамити.

Покушао је премијер тзв. Косова да заигра на карту „великоалбанских“ осећања, па је уприличио заједничку седницу владе тзв. Косова и Албаније у Приштини. Одатле су послате поруке које и те како пријају уху просечног албанског екстремисте: осуде на рачун Србије због „напада на територију Косова„, а у помоћ је притекао и премијер Албаније Еди Рама. 

Трик, међутим, није упалио. „Великоалбанска“ фешта није успела да скрене пажњу са бројних питања која муче део тамошње јавности, попут исламизације КиМ.

Портал „Епока е ре“ наводи да је Курти манипулисао подацима о броју муслимана на КиМ, желећи да тзв. Косово представи као земљу у којој живи више муслимана него што живи у Сирији и Ираку.

Ово иде наруку, тврде, председнику Турске Реџепу Тајипу Ердогану, који је „отац оца ‘Самоопредељења’ Аљбина Куртија“.

Могли би се рећи да и Куртију ово иде наруку, јер по свему судећи, он рачуна на гласове муслимана, али и на подршку исламских земаља тзв. Косову.

Та тема је поново постала актуелна након што смо се подсетили да је у рушењу режима Башара ел Асада учествовала албанска јединица „Џемати Албан“, а недавно смо имали прилику и да чујемо интервју комаданта ове јединице, Албанца, Абдула Јашарија, који је говорио о учешћу Албанаца у рату у Сирији и Ираку.

Нико није толико наиван да поверује да су косметски Албанци решили да исправе неправду нанету Србима и да су одлучили да са српским народом живе у миру. 

Очигледно да и птице на грани у Приштини знају ко стоји иза инцидената за које свакодневно оптужује српску страну, а вероватно има и оних који се плаше да ће њиховом вођи поћи за руком оно што свако мало покушава, а то је да запали ратне пожаре у региону.

А да ли ће Куртијев политички брод потонути, најбоље ће се видети после 20. јануара, односно након  инаугурације новоизабраног председника САД Доналда Трампа, без обзира на то што се избори у Приштини одржавају тек 9. фебруара.

Курти се већ једном, као што знамо, опекао са Трамповом администрацијом.

Стога и не чуди што се у албанским медијима чују поруке и да је тзв. Косову потребна „политичка разноликост“, као и да водич треба да буду култура дијалога и компромис.

Ваља на време стати на праву страну.

А тамо где се помињу култура дијалога, компромис и политичка разноликост, бићемо слободни да приметимо, нема места и за екстремисту као што је Аљбин Курти.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: