Od šake do lakta

Događa li se da prestanete da mislite. Upakovanu u providnu plastičnu bocu sa čepom – cuclom, životnu okolnost baš tako, natenane (kap po kap), diktira skromni sociološki protok. Milujući ga u krilu, duševnom spokojstvu pogoduje određeno stanje otupelosti. Neko će reći da mudrujemo. Da preterujemo. Ništa niste razumeli. Jeste, sa epistemološke tačke gledišta, mumumutavi se ne bi smeo primicati pudingu, tako akcentujemo priču o izvesnom goranu koji vapije za sociologijom.

Često ga sretamo na relaciji Babića polje – Bablja greda, ili, pak, Bablja greda – Babljak. Onda, ispod Bablje grede, uz uvrtanje metakarpalnog dela šake – odmeri od šake do lakta. I to je najdirljiva scena. Nikako da otovrze naniže niz Crkvine, i sutok morački prema Dromiri i Dajbabi, i glibu skadarskome. Beše netko mutko, sociološka rupa koja stalno pita: a? A, šta je ovo, ne razumijem, šta? Dramu nerazumevanja pojačava sa j. Ceo život dreždi kod motela na Babljaku. Još kažu da je mutko sa Babljaka autor one reklame pored motela: prasići igraju kolo oko vatrice i ražnja, a brko, sa dugačkom belom kapom, smeška se, i oštri šiš.

Gurman, mutko, ne jede u društvu. Uvek sam, ispod pazuha, nešto glođe iza motela. Onda, kroz prozor ttraaaži čččašu topllle vode. Posle odmeri od šake do lakta. Svako ima svoj stil. Ni lekovi se ne uzimaju zajednički, i ništa se ne bi smelo raditi zajednički. Hajde da pomenemo još ponešto što ne bi radili – zajednički. Recimo: ……..! Eto, vidite, ništa, baš ništa iz intimnih sfera života ne bi radili zajedno, a jeli bi zajedno. Ako ne bi (….) zajedno, zašto bi i jeli zajedno. Uđete u motel, na takozvani švedski sto, i jedete, istovremeno, sa pedeset idiota. Ili, čim se osvešta crkva, netom, sjuri se stampedo pod šator, ujure dvonoga grla. Mutavi goran sedi za stolom sa sopstvenim trbuhom u krilu.

Životne okolnosti diktiraju da sam juče tri puta jeo pečenje. Nisam se iznenadio što su me docnije čudno gledali. To više nije bila socilogija. Dragi Gočo (kako kažu na Pažanju), nije stvar u sociologiji, nego vesti o sociologiji. U tome je štos. Velika je sreća biti socijalan, odn. društven, kao ti. Pusti one samotnjake koji samo odmeraju od šake do lakta. Poneko i pamti viceve ali ne ume da ih ispriča. Niste znali, vicevi se samo pričaju. Ko piše viceve. Da budem iskren, pomalo sam iznenađen društvenošću onoga zlotuca gorana, kaže cinik omičući niz Crkvine. Zato ga i pišem malim slovom. Crče, goran, za sociološkim odnosima i stanjima. Još u ovakvom društvu, i demokratiji, i socijalnoj jednakosti, eto, on ne bi još izlazio iz socijalističkog kola. A ja volim da pričam jeretičke priče. Moj monofizitizovani gorane. Podvij repinu pa u kućaru.

Ima tako nekakvih brđanskih linjala koji po celu noć češu vlasata čela o krivu bukvu, sve mrkućući o društvenosti, tj. sociologiji. Ne bi ujurili u neki jeres. Ne bi nekome odmerili od šake do lakta.

Od – do!

Tebi je bar lako pretrčati iz jednoparizma u monoteizam. Mo no te i za m. Ko bro ja ni ca. Hajde, sriči na sricatelnoj štici o svetoj porodici. O Jednom Sinu sa dve prirode. Jednim Svetim duhom, i, kao na vrhu igle, o monadi monade, o jednoj Majci. Mirča Elijade pita da li su dve Sinove prirode pomešane ili razdvojene. Ako su, pak, pomešane, hoćemo da znamo u kojoj razmeri. Da li je Sin samo božanski, pita Elijade, ili ne samo božanski. Samo ljudski, i ne samo ljudski. I božanski i ljudski, ali na odvojen način. Ne, ne na odvojen način, ali na različit ili ne na različit način. Ili ne na različite načine. Od koga proizilazi Sveti duh. Da li Seti duh proizlazi od Oca. I zašto bi samo od Oca proizilazio Sveti duh. Zašto ne bi proizilazio i od Oca i od Sina. Ili, od Oca preko Sina. Itd. Gočo, deder, mućni tikvom, takni malo “Raspravu o istoriji religije” Elijadea, pa se onda lati sociologije. Socilogija je ko grašak. Jebala te sociologija. Ima onih koji na sociologiju (kao i na socijalizam), samo odmere od šake do lakta. Evo ti ga na. (Jerosologija nije od juče). Koja sociologija. Je li ona sa momišićkog univerziteta gdje se ispilila i ova guba. Ili sa Kličeva, a?

Zato što je onoga gospodina okretala ko čalmu oko glave, posipala lednom vodom u vrele avgustovske noći, zato se i opekla od šake do lakta. Čiča, sa neba, lepo je pratio niti zavođenja, i odjednom, na onaj najnajglatkiji deo od šake do lakta, prilupio vrela vrata rerne.

(Vidi bog svačiju opačinu kroz oblačinu).

Gogo, nije stvar u sociologiji, nego je štos u vesti o sociologiji. Kroz takve naočari treba gledati na stvari. Kapiraš. Nemoj ko ono zlo goveče. Kapiraš. `Ajd sad?

Sedi Gočo sa trbuhom u krilu.