Од сјаја до очаја – прича о једном стогодишњаку

Пише: Радко Гарчевић

Ове године Фудбалски Клуб Могрен је требало да прослави 100 година постојања умјесто славља на Луговима ће Вас дочекати запуштена ливада која симболично означава мјесто гдје је некада постојао клуб.

Могрен је први регистровани црногорски клуб основан 1920. године исте године ушао је под окриље тадашњег Сплитског ногометног подсавеза да би 1981. године први пут постао друголигаш да би као шлаг на торту у шеснаестини финала Купа Маршала Тита избацио Велики Вележ.

Деведесетих је „подморница са Лугова“ како су га навијачи од милоште звали одиграла пет сезона у елитном друштву СРЈ / СЦГ и за тих пет година изњедрила фудбалске класе попут браће Глушчевић, Бранка Бошковића и осталих чија се имена са великим поштовањем изговарају широм свијета.

Вријеме за трофеје је дочекано у самосталној Црној Гори 2007. године започело је формирање „дрим-тима“ који је одушевио Црногорске љубитеље „најважније споредне ствари на свијету“ фантастичном игром. Први трофеј је стигао у сезони 2008/2009 када је Могрен у Метрополу туризам први пут у својој историју донио наслов првака Црне Горе и пласирао се у квалификације за УЕФА Лигу шампиона.

Могрен је тих година тј од маја 2008. до маја 2011. године освојио три домаћа пехара и одиграо 10 европских мечева, имао је све предиспозиције да буде успјешан клуб. Имао је лојалне навијаче али и био у власништву Општине Будва коју су тих година водили челиници ДПС-а.

На Словенској плажи, иза кулиса фудбалских дешавања, правили су се мутни планови. Тадашња општинска власт је преписала клубу 94 хиљаде квадрата земље, 12.000 на Луговима, 82.000 у Дубовици да ситуација буде још тежа по Могрен сазнаје се касније када је у јавности изашла информација да новостечено земљиште није чак формално укњижено на име клуба. Сазнање да је земљиште преписано на приватну фирму изазвало је крајем октобра 2009. године огорчење наследника старосједилаца.

Општински челници су тада изјавили да нису знали ништа о договору. Осим овога на Луговима су се правили и мутнији послови а све везано за трансфер ➖ продају играча.

Кренимо хронолошки:

У сезони 2010/11. Петар Грбић се истакао носећи жути дрес па су се за њега заинтересовали и јаки европски клубови. Најконкретнији је био Олимпијакос, који је у мају 2011. године послао свог емисара Дарка Ковачевића у Подгорицу и посао је склопљен – тачно милион еура, како пише на специјализованом и врло поузданом њемачком сајту за пренос, (www.transfermarkt.de..)

Трансфер је реализован у јулу 2011. године.

Продаја Грбића била је само почетак „златног доба” пословања челника будванског клуба.

Сезону касније, Лука Ђорђевић је сјајним партијама скренуо пажњу на таленат који поседује, руски Зенит је био изричит у намјери да га доведе. Како је Ђорђевић тек напунио 18 година, није могао да склопи професионални уговор са Могреном, а Руси нису морали да класично обештећење плате. Била је ствар договора између клубова колику суму да уплати Зенит износ тог трансфера до данашњег дана остала је тајна спекулисала да није била мања од пола милиона евра. И то је сјајна цифра за домаће клупске фудбалске прилике, иако се претпоставља да је још већа. Трансфер је реализован у јулу 2012. године.

Продајемо Грбића и Ђорђевића, испоставило се, биле су само увод у највећу продају, продају Марка Бакића Торину и Фиорентини за равно три милиона евра! Баш тако пише на „трансфермаркту”, а о истој цифри је тог августа 2012. године писао и италијански „Тутоспорт”, док челници Могрена нигде нису објавили колико је износ трансфер.

Продаја Бакића за три милиона евра био је највећи трансфер у историји, не само Могрена, већ и црногорског клупског фудбала уопште.

Од Грбића, Ђорђевића и Бакића, Могрен је, дакле, по поузданом „трансфермаркту”, зарадио макар 4,5 милиона евра.

Када се томе додају и још неке раније продаје, Јанко Симовић је прешао у кијевски Динамо за 200 хиљада евра, Марко Ћетковић у пољску Јагиелонију за 150 хиљада, Лука Пејовић у исти клуб за 100 хиљада, Никола Вујовић у Партизану за 200 хиљада, долази се до невјероватне цифре од готово пет милиона еура које су Будвани зарадили од продаје фудбалера.

И на крају поставља се једино логично и исправно питање. Гдје је нестао новац јер се клуб угасио, бившим фудбалерима, тренерима и повериоцима се дугује имовинско правни односи на Луговима још нијесу ријешени?