Од сјутра се скупљају потписи за ревизију случаја Принцип

Одјељење за историју Андрићевог института у Андрићграду почиње са прикупљањем потписа за народну петицију о ревизији пресуде четворици припадника Младе Босне.

Како је најавио директор Андрићевог института Емир Кустурица потписи ће почети да се прикупљају од сјутра у Републици Српској и Федерацији БиХ.

Кустурица је новинарима у Андрићграду рекао да та пресуда није била пуноправна и да ће се, након упућивања петиције Суду БиХ у Сарајеву, уручити и захтјев за ревизију судског поступка припадницима Младе Босне.

,,Логично је да се ревизија, која ће сигурно у оваквим друштвено-политичким односима бити дуг и мукотрпан процес, одржи у мјесту гдје је атентаторима и суђено – у Сарајеву”, истакао је Кустурица.

Кустурица је нагласио да пресуда није била валидна, јер су ,,младобосанци” атентат извршили на окупираној териротији која правно није била суверенитет тадашње Аустроугарске монархије, а адвокат који је по службеној дужности додијељен Принципу, доживио је линч.

Кустурица је заправо упитао ,,каква је то пресуда и какав је то суд који није никада примио жалбу на пресуду”, што је, како је оцијенио, незабиљежено у правној науци.

Адвоката Рудолф Цистлер, који је по службеној дужности бранио Принципа и ‘младобосансе’, након изрицања пресуде, на улици је чекала сарајевска руља да га линчује, па је он из зграде суда изнесен у бурету за уље” подсјетио је Кустурица.

У Андрићграду је данас промовисан и други број ,,Историјских свесака” Одјељења за историју Андрићевог института, који садржи историјски значајна документа о тме како је адвокат Цистлер утврдио озбиљне мањкавости и упитност начела легитимитета судске пресуде ‘младобосанцима’.

Члан Међународног одбора Андрићевог института за обиљежавање стоте годишњице од почетка Првог свјетског рата Мирослав Перишић рекао је да је ријеч о стенограму одбране оптужених, а којем ни историчари ни правници нису посветили пажњу.

Перишић је изразио жаљење што је у немирима у Сарајеву пре два дана изгорео значајан део архивске грађе што је, како је нагласио, дубоко потресло посленике културе на Балкану и у Европи.

Ријеч је, како сам сазнао, о највреднијој архиви аустроугарског периода до Другог светског рата, укључујући и Краљевину Југослвију и њену Дринску бановину”, истакао је Перишић, преносе бањлучки медији.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: