ИН4С

ИН4С портал

Од супер љетовалишта до шверцерске базе

1 min read

 sverc-cigareta

Рано увече 15. априла 2012. године, лука Бари у Италији примила је преко радија хитан позив за помоћ. Позив су упутила двојица Италијана који су јавили да су имали несрећу на мору.

Пронађени су два сата касније плутајући на сплаву за спасавање. Спасиоцима су рекли да су тог јутра кренули у риболов својим бродом из јужне талијанске луке Бриндиси. Судар их је присилио да напусте брод.

Двије седмице касније, хрватска поморска полиција је пронашла осам метара дугачку плаво-бијелу барку, како плута 500 километара сјеверно од Барија на другој страни Јадранског мора. Била је у близини малог острва Свети Андрија уз обалу Истре, на сјеверу Хрватске.

На барци нијесу пронашли ни мрежу ни рибарске штапове.

Умјесто тога, пронашли су 1.600 картона цигарета брендова ФМ и ЛМ.

Италијанска полиција постала је сумњичава и провјерила је све телефонске позиве са њихових мобилних телефона. Открили су да Италијани нијесу били искрени у разговору са полицијом. Испис телефонских позива је показао да су прије несреће били у Црној Гори, а не у Бриндисију.

То откриће покренуло је осамнаестомјесечну истрагу која је у септембру 2013. године довела до хапшења и притварања 42 особе због кријумчарења цигарета.

Полиција је открила да су цигарете долазиле са друге стране Јадранског мора из Црне Горе, те да је кријумчарењем у моторним баркама управљала криминална група. Изгледало је као да се историја понавља.

У касним 1990-им, кријумчарење цигарета је био државни посао у Црној Гори. Сваке ноћи на десетине великих брзих моторних глисера претоварених цигаретама прелазили су двосатни пут с једне на другу обалу. Два италијанска криминална синдиката, напуљска Camorra i Sacra Corona Unita – Света уједињена круна, из регије Апуља на југоистоку Италије, водиле су посао, док су црногорске фирме обезбјеђивале цигарете.

Црногорски премијер Мило Ђукановић касније је признао тај посао, али и да је он био нужан како би земља преживјела економски ембарго. Под притиском, влада је касније зауставила незаконити посао. Међутим, Црна Гора је сада поново земља која шверцује цигарете.

Нико не зна колико дуго је поновљени шверц трајао, али је сигурно да је операција била у пуно мањем обиму него у златним данима шверца нека од имена из новог случаја су ветерани из претходног периода, а и остала имена умијешаних су такође позната од раније.

Острво Свети Никола као база

Према наводима италијанске финансијске полиције, мало острво Свети Никола, које се налази преко пута туристичког средишта Будве, служило је као логистичка база током 2012. и 2013. године, а могуће је и дуже. Кријумчари који су превозили цигарете до обале италијанске покрајине Апуља боравили су на острву током свог боравка у Црној Гори.

Од 2007. до 2010. године острво је било у власништву фирми у власништву контроверзног бизнисмена Станка Суботића.

Суботићево име се често у медијима доводило у блиску везу са црногорским шверцом цигарета. Он и његов пријатељ Мило Ђукановић оптужени су да су помагали италијанским криминалним групама да шверцују цигарете у Италију. Ђукановић је оптужбе избјегао захваљујући имунитету који је стекао као шеф државе, док је Суботић ослобођен оптужби 2013. године.

Међутим, Суботић се још суочава са оптужбама у Србији везаним за шверц цигарета.

Суботић је раније планирао саградити луксузно љетовалиште и марину на острву Свети Никола. Умјесто тога суочио се са проблемима са отплатом кредита Првој банци у власништву породице Ђукановић.

Једини приступачни дио острва у приватном је власништву, а његови претходни власници, укључујући и Суботића, чврсто су контролисали ко је имао право на посјету. Из Будве, која је удаљена километар, било је тешко видјети шта се догађа.

Иако је углавном ненасељено, острво није било потпуно напуштено. Црногорска фирма Yachtmaster послује ту као сервис за поправку бродова. Претходни власник је иза себе оставио дјелимично изграђен хотел са подрумом.

Италијанска полиција каже да су пословни простор у луци као и хотелски простор кориштени за кријумчарење, на основу података праћења које су прикупили са бродова. Није јасно колико је дуго операција шверца трајала, али полиција сматра се можда радило о годинама.

Yachtmaster фирма је регистрована у марту 2007. године, истог мјесеца када је Суботић купио острво. Власник фирме Yацхтмастер је Жељко Перовић, сервисер из Будве.

Према ријечима италијанских истражилаца, човјек имена Жељко био је кључна црногорска веза у операцији шверца, а докази указују на то да се ради о истој особи. Шверцери су често позивали број мобилног телефона који користи Жељко Перовић, а његово име се појавило и на комаду папира пронађеном у новчанику једне од ухапшених особа.

За разлику од италијанске полиције, црногорска полиција није никога ухапсила ни оптужила, а нема доказа ни да спроводи истрагу. Италијанска полиција није сарађивала са црногорском полицијом током недавне акције.

Острво је промијенило власника, након што Суботићеве фирме нису отплатиле кредите Првој банци. Власништво је прешло на фирму са Британских дјевичанских острва, а затим на фирму са Панаме. Обје земље омогућавају фирмама да скрију стварни идентитет власника.

Међутим, једна особа може знати ко је садашњи власник острва – црногорски министар пољопривреде Петар Ивановић.

Садашњи власници дали су упутство фирми са Панаме да важне пословне документе пошаље поштом на Ивановићеву кућну адресу у Црној Гори. Постоји и веза између ухапшеног нарко боса Дарка Шарића и Ивановићевог службеника од повјерења, који ради као директор фирме у Шарићевом власништву.

Ивановић је близак и са премијером и недавно га је Ђукановићева Влада именовала у Савјет за стране инвестиције којим предсједава Ђукановић. Шарић је 2009. године помогао Суботићу гаранцијом за кредите његових фирму у Првој банци. Шарић је такође депоновао милионски износ по веома ниској каматној стопи у Првој банци. Банка је тада била у великој кризи и хитно јој је био потребан новац како би могла извршавати обавезе према клијентима.

Пут у рај

Новинарка је посјетила је острво у аугусту 2013. године. Сервис за поправку радио је са неколико присутних барки, док је улаз у комплекс био је блокиран мрежом која је заклањала поглед према унутра.

На другом дијелу острва налазио се ресторан и неколико барова. Новинарка је питала је раднике у бару како би могла отворити кафић на острву. Дали су јој број мобилног телефона Ђукановићевог шефа обезбјеђења.

Мјесец дана касније, хапшења су прекинула операцију шверца.

Вања Ћаловић, директорица локалне невладине организације МАНС, видјела је шефа обезбјеђења са Станком Суботићем који је недавно посјетио Црну Гору, а њихова фотографија се појавила у локалним новинама.

Према доказима које је прикупила полиција у Италији, операцију кријумчарења нијесу ометале црногорске власти, а барем један полицајац који је долазио на острво био је подмићен.

Ово је најновија операција која показује дубоке везе између бизниса, организованог криминала и власти у овој малој држави. Због бројних скандала појединци кажу да Црном Гором влада криминал под маском правне државе.

Операција кријумчарења

Италијански судски документ на 200 страница детаљно описује како су радили кријумчари. Информације се заснивају на праћењу ГПС системом, уређајима за прислушкивање које је полиција тајно поставила на бродове, пресретнутим позивима и директним праћењем од стране италијанске полиције.

Италијанска полиција је прислушкивала одређени број разговора између чланова групе, који су се често односили на договарање о појединостима операција кријумчарења од чега је много тога банално.

На примјер, разговор из децембра 2012. године, који је почео одмах након поднева, открива да кријумчари на броду разговарају како да максимално повећају товар цигарета. Један осумњичени инсистира да има довољно простора за 100 картона: „Овдје има простора, Марио… 100 комада мора да иде!“ Други му је одговорио да га не смију претоварити јер онда неће пловити добро. „Основно је да брод иде добро.“

Цак су покушали и да нагурају картоне цигарета унутар зидова брода. „Сад морамо да покушамо да натоваримо све изнутра“ да би преживјели пут до Бриндисија. „Ставимо их овдје, полако направи лежиште“, рекла је једна особа. „Ноћас ћемо покушати и видјети како иде,“ одговорила је друга особа.

ГПС је омогућио полицији да прати њихово кретање у талијанским и црногорским територијалним водама.

На примјер, истог тог дана у 17:27 сати, брод је напустио пристаниште испред полуизграђеног хотела на Светом Николи и кренуо ка сјеверу. У 19:39 сати стигао је до импровизираног пристаништа у заливу Траште на црногорској страни, које се налази у близини каменолома до којег се може доћи само једним затвореним путем. Та локација је тада била, а и сада је дио пројекта залива Луштица, заједничке иницијативе холдинг компаније Orascom Development и Владе Црне Горе. Ово пристаниште треба замијенити луксузна марина.

Кријумчари су се задржали тамо скоро 90 минута, гдје су натоварили још картона цигарета. У 20:03 сати кренули су назад на Светог Николу, гдје су чекали да се вријеме побољша како би могли кренути за Италију.

Према полицијској документацији, бродови су редовно прелазили пут између Црне Горе и Апуље, често и више њих одједном. С времена на вријеме, полиција би пресрела бродове, заплијенила цигарете и ухапсила шверцере. На примјер, крајем јануара 2013. године, полиција је ухватила два брода пуна цигарета док су прилазили обали. На једном броду полиција је открила 139 килограма илегалних цигарета, а на другом 150 килограма. Међутим, нису могли пратити све бродове.

Црногорска веза

У мају 2013. године, полиција је пратила ГПС системом и поставила уређај за прислушкивање на једну барку усидрену на Светом Николи. Прислушкивали су осумњичене како покушавају да ријеше проблеме са радио комуникацијом како би се могли сигурно вратити у Италију.

Према прислушкиваним разговорима, Жељко, власник сервиса, помагао је са навигацијом. Обавијестио је присутне да је навигацијску опрему обезбиједио Антонио Прудентино.

Његов отац, Францесцо Прудентино, према ријечима полиције, било је познато име из дана шверца 1990-их. Његово име се наводи у познатој оптужници из Барија. Према италијанској полицији, Жељко је био један од његових најпоузданијих људи у Црној Гори.

У мају 2013. године, полиција је прислушкивала телефонске позиве Антониа Прудентина који се обратио Жељку за помоћ да прода брод који је био у Црној Гори. У то вријеме, полиција је већ извршила одређени број запљена тако да су сматрали да су кријумчари покушавали да се ријеше бродова који су били модификовани да би имали веће спремиште за кријумчарење.Тајни снимци откривају да је Антонио контактирао Жељка, 22. маја, са јавне телефонске говорнице у Остунију, у Италији. Антонио је прво питао Жељка да ли је илегални посао још у току, а Жељко је потврдио да јесте.

Затим је питао да ли је рачун за рад на броду подмирен. Жељко је одговорио: “Да, све је плаћено. нема проблема.”

Жељко је за групу одиграо кључну улогу у Црној Гори прикупљањем цигарета у вријеме када су Италијани били забринути да неће моћи задовољити хитну потражњу за дуваном. Кријумчари у Италији зарађивали су између 570 евра и 600 евра по картону, у готовини. Не само да је Жељко помогао са снабдијевањем, он је и савјетовао кријумчаре. У једном тренутку су се бојали да им је финансијска полиција на трагу и посавјетовали су се са Жељком. Тајно снимљене поруке од 16. фебруара 2013. године откривају да је један кријумчар послао СМС поруку у којој каже да му његов пријатељ Жељко савјетује да ускладишти дуван на сигурно и да сачека да се ситуација мало охлади.

Без страха од полиције

Према разговору који је снимљен 19. маја 2013. године, црногорска полиција је вршила контролу на острву што је значајно ограничило активности кријумчара. Према транскрипту, један кријумчар се жалио, „Не могу ништа да радим… ни чашу воде да попијем или било шта друго.“

У то вријеме, један брод је већ био потпуно натоварен цигаретама, само је требало обезбиједити довољан број канистера са бензином како би могли кренути на пут. Због полиције, група је одлучила да утовара тек неколико канистера истовремено, да би избјегли пажњу.

Три дана касније, италијанска полиција је ухватила разговор о наводном давању мита полицајцу који је долазио на острво. На јахти у власништву овог полицајца урађени су значајни радови. Примио је и “поклоне” канистере пуне бензина како би зажмурио на активности на острву.

Црногорски сарадник умирио је италијанског колегу рекавши да тај полицајац “има јахту вриједну 20.000 евра за коју није потрошио ни цент”.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thoughts on “Од супер љетовалишта до шверцерске базе

  1. Obalno more je pojam koji se u međunarodnom pravu, odnosno pravu mora,
    uobičava koristiti kako bi se označio onaj dio mora nad kojim obalna država proteže svoj suverenitet (ne i svoja suverena prava!). Obalno more čine unutarnje morske vode i teritorijalno more. Obalno more dio je državnog područja obalne države

    Teritorijalno more ili teritorijalne vode je morski pojas širok 12 morskih milja, računajući od polazne crte u smjeru pučine. Vanjska granica teritorijalnoga mora jest crta kojoj je svaka tačka udaljena 12 morskih milja od najbliže tačke polazne crte. Svi strani brodovi i drugi plovni objekti imaju pravo neškodljivog prolaska teritorijalnim morem

    Zajedno s unutrašnjim morskim vodama čini obalno more neke države.

    Ovo su sve stvari koje su poznate nasim sluzbama i ministarstvu Saobracaja.Iz ovga i proizilaze obaveze odredjene drzave u ovom slucaju Crne Gore,da kontrolise i vrsi spasavanje utopljenika na moru i u unutrasnjim morskim vodama.
    Zasto ovo ovdje iznosim mi kao drzava ne kontrolisemo svoju teritoriju kako je to i Ustavom drzave Crne Gore ustanovljeno ,ali i kao to propisuje Medjunarodno Pomorsko pravo.
    Naravo ovdje se moze postaviti pitanje zasto? Da li mi kao drzava raspolazemo plovilima za to ili to ne radimo namjerno jer to moze biti jos jedan razlog koji nije u ovim nasim okolnostima za zanemarit.
    Ako nemamo plovila nama ce biti nalozeno isto kao i za vazdusni prostor da to rade neke druge drzave u slucaju vazdusnog prostora ,ako je tacno to radi ili bi trebalo da radi Vojska hrvatske u stvari njihovi vojni avioni.
    Poznato je da Mornarica CG rasolaze dosta ratnih plovila koja bi mogla da da vrse tu duznost ili se ti isti ustupi Obalskoj strazi u ovom slucaju policiji.
    Bilo bi dobro da se ovo kao pitanje postavi na sledecem zasjedanju Skupstine i da se narodu da objasnjenje zasto mi kao drzava ne kontrolisemo nase granice na vodi,u protivnom moze se dovesti u smunju da mi to radimo namjerno i opstruisemo i Ustav i Medjunarodno Pomorsko pravi i medjunarodne konvecije o moru i slobodi plovidbe.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy