Од трагикомичне алузије на распадање свијета ван људске контроле до придјева ,,кафкијански“

Придев кафкијански, који је настао од имена прашког књижевника Франца Кафке, постао је синоним апсурда.  У питању је придјев који у само једној ријечи описује врло комплексан осећај: онај који је карактеристичан за изненадно насталу ситуацију у којој уобичајени начини размишљања и понашања нису више дјелотворни.

Не игром случаја, често се повезује са бирократским системом: када неки закон дјелује као да му је једина сврха да закомпликује живот ономе који се са тим законом суочава.

Ријеч кафкијански настала је од имена генијалног прашког писца, аутора значајних дјела као што су Метаморфоза и Процес. Управо су ови његови романи, објављени почетком 20. вијека, заслужни за изједначавање придјева кафкијански са парадоксом, халуцинацијом, апсурдом.

Метаморфоза је прича о Грегору Самси, младићу који је, због тога што се из дана у дан трансформише у огромну бубу (Кафка је описује као огромног, одвратног инсекта), укаљао породично име и постао странац у сопственој кући. Ради се о трагикомичној алузији на људски осјећај неприпадности, кривице и отуђености.

Процес, са друге стране, говори о мучној ситуацији у којој се затекао Јозеф К., поштовани банкарски службеник, који је изненада и без објашњења ухапшен и доведен пред суд у којем треба да се брани од оптужбе која му је непозната и о којој нема никаквих информација. Прича нам пружа параболу о бирократији која је удата за лудост тоталитаризма.

Захваљујући успјеху који су ова дјела доживела, реч кафкијански добила је значење које је опстало до данашњег дана. Како је написао Фредерик Р. Карл, аутор Кафкине биографије, овај придјев се односи на ситуацију у којој се затичемо када уђемо у надреалан свијет у којем све твоје шеме контроле, сви твоји планови, читав свијет у којем си установио своје понашање, почиње да се распада на комаде, када се суочиш са силом која не признаје свијет какав ти перцепираш. И када шта год предузео да би је побиједио очигледно нема никакве сврхе.

Када је Кафка издао своје романе, живио је у Прагу, у граду у којем се на посебан начин осјећала доминација Хабзбуршке монархије, која је у то вријеме била пред падом, а чији је бирократски систем био спор и неефикасан, еманација непроцјењиве моћи.

Мада је ситуација са бирократијом данас мало другачија, придјев кафкијански опстаје као синоним за парадокс и апсурд који су увијек били и који ће увијек бити дио нашег свијета.

Прочитајте још:

Биковић: Нема разлике између српског и руског духа, оба су угрожена духом овог времена! (ВИДЕО)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: